Poljaci u nedelju tesno izabrali za predsednika ponovo Andžeja Dudu 1Foto: EPA-EFE/LESZEK SZYMANSKI

Duda je osvojio 10,4 miliona glasova od ukupno skoro 30 miliona registrovanih birača u Poljskoj, a opozicioni gradonačelnik Varšave iz liberalne Građanske platforme Rafal Tšaskovski 9,9 miliona glasova što mu prema ovim preliminiranim rezultatima daje 48,79 odsto glasova.

Na izbore je izašlo rekordnih 68,12 odsto biračkog tela, što je drugi najveći odziv Poljaka da glasaju, veći je bio na predsedničkim izborima samo 1995. godine kada je postkomunista Aleksandar Kvašnjevski pobedio legendu otpora Poljaka komunističkom režimu, prvog slobodno izabranog predsednika Poljske Leha Valensu.

„Ovo je rekord izlaznosti na predsedničkim izborima u 21. veku“, kazao je predsednik Državne izborne komisije Silvester Marćinak.

Apeli vlade i uveravanja premijera Mateuša Moravjeckog da je epidemija virusa korona već prošla i da je bezbednije da izađu na birališta nego da odu u radnju mobilisala je starije Poljake, žitelje sela zahvaljujući čijim glasovima je Duda odneo tesnu pobedu.

Nada da će ovi izbori zaustaviti zahuktali voz reformi zbog kojih je vladajuća stranka Pravo i Pravda u sporu sa Evropskom unijom ali i delom svojih građana od 2016. godine i da će Poljska dobiti predsednika koji ne potpisuje poslušno sve šta mu na sto stavi vlada izveli su na izbore masovno i birače u velikim gradovima, mlade i grupu do 40 godina, sa višim obrazovanjem, koji su svoje glasove dali Tšaskovskom.

Masovno je glasala i poljska dijaspora.

Poljaci na letovanju u Splitu, u Hrvatskoj čekali su i više sati u dugim redovima da glasaju u konzulatu, čak i nakon zatvaranja birališta, pošto je odlučeno da će moći da glasaju svi koji su do trenutka zatvaranja u 21 čas u nedelju stali u red, pa se u Splitu tako glasalo čak i posle ponoći.

Pobeda Andžeja Dude znači veliko olakšanje za vladajuće poljske konzervativce, jer mogu da nastave i zacementiraju kontroverzne reforme insitutacija, kako je sinoć najavio ministar pravde Zbignjev Žobro, pre svega da dovrše reformu pravosuđa, ali takođe da se late medija sa stranim kapitalom koji nisu provladini.

Lider Prava i Pravde Jaroslav Kačinjski već je najavio da će biti nužno da ih otkupi poljski kapital od stranih vlasnika, pošto nacionalizacija zbog toga što je Poljska u Evropskoj uniji nije moguća a kao primer zemlje gde su se strani vlasnici povukli iz medija naveo je Češku, gde, međutim, nijedna vlada nije nikada nastojala da protera strani kapital, a nastupila je opasna oligarhizacija medijske scene pošto su medije pokupovali češki tajkuni, na čelu sa premijerom Andrejom Babišom.

Za razliku od Poljske gde je vlada 2016. preuzela kontrolu nad do tada javnim radio i tv servisima i poljskom novinskom agencijom PAP, Češka ima jaku nezavisnu i Češku televiziju i Češki radio i agenciju ČTK.

„Poljaci i Poljakinje su stvorili nadu za otvorenu, nasmejanu Poljsku u kojoj je najvažniji zdrav razum. Već smo pobedili bez obzira na to kakav bude rezultat“, kazao je još sinoć, dok je postojala realna nada na pobedu opozicioni kandidat Rafal Tšaskovski.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.