Poražavajući podaci SB i UN: Deca od 10 godina ne znaju da čitaju 1Foto: Pixabay/PublicDomainPictures

Podaci koje su sakupili Svetska banka i UN, takođe, pokazuju da kada se objedine države sa niskim i srednjim prihodima – ukupno 135 zemalja –  više od polovine dece ne može da pročita prost tekst sa 10 godina. Procentualno, u zemaljama sa niskim i srednjim prihodima to je 53 odsto, dok je u najsiromašnijim čak 90 odsto.

Zato je Svetska banka postavila novi cilj – da se smanji stopa onoga što se naziva „siromaštvo u učenju“ bar za pola pre 2030. što se opisuje kao vrlo „ambiciozan“, ali dostižan cilj. Iako je jedan od fokusa tzv. Milenijumskih ciljeva razvoja UN da se većina ove dece školuje, ipak rezultati upućuju da oni ne završe osnovnu školu sa „fundamentalnim veštinama“. Dodatnih 260 miliona dece još nisu deo školskog sistema.

Kancelarija UN za obrazovanje, nauku i kulturu još od 2013. postavila je pred sobom važan izazov – da se obrazovanje preobrati u kvalitetno učenje što podupire ciljeve održivog razvoja u obrazovanju zacrtane da se ispune do 2030. Dve organizacije – Svetska banka i Unesco – sastavljaju sistematičniju bazu podataka o učenju, kako bi osigurali da su uporedivi u svim zemljama što je nužno da se preciznije prate trendovi.

Poražavajući podaci SB i UN: Deca od 10 godina ne znaju da čitaju 2
Foto: Pixabay/StockSnap

Izveštaj otkriva da je napredak u prevazilaženju jaza u pismenosti suviše spor da bi se postigao globalni cilj o kvalitetnijem obrazovanju za sve do 2030. Po trenutnoj dinamici, predviđa se da približno 43 odsto desetogodišnjaka do 2030. i dalje neće biti vešti u čitanju. Rešavanje ovog deficita zahteva poboljšanja „neviđenih“ stopa i obima, navodi se u analizi.

Džaime Savedra, direktor za globalnu praksu u obrazovanju pri Svetskoj banci, opisao je veštinu u čitanju kao prekretnicu u životu svakog deteta. „Čitanje je temeljna veština, preduslov za aktivno učešće u društvu, pristup svim ostalim rezultatima učenja“, kaže Savedra. Kako je dodao, eliminisanje „oskudica u učenju“ je jednako hitno kao i uklanjanje ekstremnog siromaštva ili gladi. Izveštaj priznaje da je obrazovanje ljudsko pravo sa „svojstvenom vrednošću“ ističući njegovu ulogu kao pokretača razvoja, rasta i konkurentnosti. Nedostatak tečnosti u čitanju može imati dalekosežne posledice na uspeh u učenju ali i na tržištu rada. Novi cilj je osmišljen kako bi pomogao zemljama da razviju obrazovne sisteme koje će mlade ostaviti kao „zaposlene, produktivne građane“.

Kako se najbolje boriti sa „nedostacima“ iz ranog detinjstva, stalna je tema rasprava u obrazovnom sektoru, pri čemu neki tvrde da je pokazatelj o učenju u ranim godinama (od dve do tri, ili od sedam do osam godina) ključan za procenu budućeg učenja. Drugi se plaše da bi ovo moglo dovesti do globalnog testiranja u isuviše ranom uzrastu. Narodna Akcija za učenje – mreža „jug-jug“ razvila je načine procene osnovne kompetencije za čitanje i računanje mlađih učenika tokom protekle decenije u zemljama poput Indije, Pakistana, Kenije, Tanzanije i Ugande.

Džozef Nan-O’Reii, šef obrazovne politike pri organizaciji „Save the children“, pozdravio je inicijativu ističući da je to pravi put da se osigura da deca zaista stiču znanja kada imaju pristup školi u zemljama u razvoju. Kako je priznao,  kvalitet učenja je visoko na globalnoj agendi naglasivši pri tom potrebu za hitnom akcijom. Rigorozno praćenje uspeha u čitanju u uzrastu od 10 godina i korišćenje najboljih raspoloživih resursa za pomoć deci da nauče da čitaju pomoći će da se osigura da obrazovanje vodi ka boljem učenju.

„U tom cilju, potrebne su nam vlade koje su spremne da razviju nacionalne akcione planove kako bi se osiguralo da zaista sprovode značajne aktivnosti koje će obezbediti da deca mogu da čitaju u 10. godini. Da bi to postigli, vladama zemalja u razvoju biće potrebna veća i bolja podrška, uključujući finansiranje i tehničku podršku svetske klase,“ zaključuje Nan-O’Reii.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.