„Dok studenti i građani ne pobede, teško je očekivati da će pobediti obrazovanje“: Macut najavljuje promene, struka skeptična

Neki od učesnika sastanka u razgovoru za Danas iznose utisak da je ovo još jedan u nizu susreta da se „pokaže kako se nešto radi“, ali bez suštinskih pomaka u rešavanju nagomilanih problema u obrazovanju.

I samo saopštenje Vlade Srbije puno je opštih mesta sa zaključcima da treba modernizovati nastavne planove i programe u školama, osavremeniti kurikulume na fakultetima kako bi se budući studenti opredeljivali za nastavnička zanimanja, te unaprediti proces nastave i dati rešenja za problem nedostatka nastavničkog kadra za određene predmete u osnovnim i srednjim školama.

Dekani fakulteta Univerziteta u Beogradu koji školuju buduće nastavnike slične tvrdnje su čuli još u vreme kada je ministarka prosvete bila Slavica Đukić Dejanović, ali se od jednog sastanaka s ministarkom nije dalje odmaklo.

Država se o predlozima dekana za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa ne izjašnjava, a sada najavljuje reformu reforme koju je sama inicirala.

„Macut je istakao da je neophodno formirati tim koji će izvršiti analizu standarda postignuća učenika i ishoda učenja, kako bi se unapredio obrazovni proces. On je predočio da je potrebno osavremeniti planove i programe i u ovaj posao, pored Nacionalnog prosvetnog saveta, uključiti i druge relevantne institucije i oba zavoda kako bi se smanjio obim gradiva i stvorio prostor za unapređenje nastave iz prirodnih nauka“, piše u saopštenju Vlade Srbije.

Ne bi se ovome imalo šta prigovoriti da pre izvesnog vremena nije urađena revizija obrazovnih standarda, na osnovu kojih su pripremljeni i objavljeni novi nastavni programi, po kojima će od školske 2027/28. raditi učenici prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije.

Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić, koji je prisustvovao sastanku s premijerom, za Danas kaže da su dekani izneli dva glavna problema: zarade u prosveti i status nastavnika.

– Rečeno je da će se o tome kasnije razgovarati. Od nas se traži da reformišemo svoje programe za školovanje nastavnika. Rečeno je da će se uraditi analiza standarda i ishoda i programa za osnovne i srednje škole i da će biti formirani stručni timovi koji će se time baviti. Videćemo šta ćemo uspeti da uradimo. Najavljeno je da se nastavlja serija sastanaka – navodi Roglić.

Na naš komentar da su obrazovni standardi nedavno revidirani, on kaže da je bilo primera da predlozi nekih fakulteta nisu usvojeni.

– Imali smo situaciju kod biologije da je dogovoren jedan standard, a da je otišao drugi u Ministarstvo prosvete na potpisvanje. U nekim predmetima nisu uvaženi stavovi fakulteta i stručnih društava, zato je dogovor da se ponovo uradi analiza. Prema infomacijama koje sam dobio od kolega, za hemiju smo uspeli da dobijemo saglasnost u skladu sa našim zahtevima, ali ćemo videti za ostale predmete – navodi Roglić.

Na pitanje da li je optimista da će nešto biti urađeno, odgovara da će dati sve od sebe da se realizuje svaki korak koji vodi ka poboljšanju obrazovanja.

– Nisam siguran da to može da bude brzo kako se zamišlja, ipak treba vremena da se neke stvari urade, da se u većoj meri uključe nastavnici iz škola i da zajedno sa predstavnicima fakulteta pokušamo da popravimo bar obrazovanje u osnovnim i srednjim školama. Kada je reč o programima za školovanje nastavnika, voleo bih da neko iz Ministarstva prosvete stavi ozbiljne primedbe na naš program. Mi sa hemije smo zaista napravili program koji je prepoznat u celom regionu, ali i u Evropi – napominje Roglić.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od najcenjenijih stručnjaka za obrazovanje, kaže da je pozitivno to što su premijer i Vlada pokazali spremnost da se razgovara o problemima obrazovanja i da se traže rešenja kroz saradnju sa univerzitetima i stručnim institucijama.

– U svakom normalnom društvu upravo bi takav dijalog bio neophodan preduslov za unapređenje obrazovanja. Međutim, sa trenutnom vlašću u Srbiji, koja je izgubila poverenje većine građana, uvek postoji jedno važno „ali“, a to je pitanje poverenja i dobronamernosti. Najveći broj istraživanja o rešavanju problema kroz saradnju pokazuju sledeće: da bi saradnja bila moguća, potrebno je da postoji uverenje da je zajednički cilj dobrobit učenika, nastavnika i građana. Problem je što je aktuelna vlast godinama pokazivala da joj je važnija kontrola nad društvom i obrazovanjem nego stvarno unapređenje obrazovanja. Zbog toga je potpuno racionalno nepoverenje prema ovakvim inicijativama i sumnja da je njihov cilj više stvaranje privida brige o obrazovanju – smatra Baucal.

Vlada se, kaže, fokusira na standarde, programe i pedagoške pristupe, što jesu važna pitanja.

– Ali u Srbiji danas ključni problem obrazovanja nije tehničke već društvene i političke prirode. U sistemu u kojem su lojalnost i poslušnost važniji od znanja, prirodno je da se obesmišljava vrednost obrazovanja. U atmosferi stalnih pritisaka, zastrašivanja i urušavanja dostojanstva nastavnika, škola i univerziteta, nikakvi novi standardi i kurikulumi sami po sebi ne mogu doneti ozbiljno poboljšanje. U takvim okolnostima, ako bi Vlada zaista želela dobrobit obrazovanja, njen najvažniji doprinos bio bi da obezbedi uslove za fer i slobodne izbore kako bi građani mogli da izaberu vlast koja zaista odražava njihove vrednosti i interese – ukazuje Baucal.

On napominje da je moguće ozbiljno razgovarati o kvalitetu obrazovanja samo u društvu u kojem postoji poverenje, sloboda i poštovanje institucija.

– Ili kratko rečeno, dok studenti i građani ne pobede, teško je očekivati da će pobediti i obrazovanje – uveren je Baucal.

Podsetimo da je pre nekoliko meseci predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio da je potrebno hitno reformisati domaći obrazovni sistem, a upravo je „hrabru i snažnu promenu kompletnog obrazovnog sistema Srbije“ naveo kao jednu od pet tačaka svog plana za Srbiju.

„To znači veću otvorenost prema svetu, posebno na nivou viših i visokih škola, ali i prihvatanje, bez oklevanja i bez dodvoravanja bilo kome, dualnog obrazovnog sistema, pri čemu je priprema mladih ljudi za tržište radne snage od presudnog značaja“, naveo je Vučić početkom maja, predstavljajući pomenuti program.