Posle samita EU: Bitna neslaganja o budućnosti Unije zakočila i proširivanje

Analitičari i komentatori medija u EU smatraju da je, imajući u vidu i izlazak Velike Britanije iz EU, reč poglavito o sukobu viđenja Pariza i Nemačke oko toga da li je najvažnije prevashodno preurediti i pospešiti samo funkcionisanje Unije, pa onda biti u stanju otvoriti se za nove članove evropskog kluba, ili nastaviti kako je sada, uz loše posledice i za EU i kandidate za članstvo.

Pariz i još neke prestonice EU tu imaju u vidu i dalje vidljive posledice ulaska u redove EU nedovoljno pripremljenih Bugarske, Rumunije, a i Hrvatske.

Francuski predsednik Emanuel Makron je po završetku samita EU u petak, rekao novinarima da nikako ne prihvata da EU bude jedina u svetu čiji će odnosi sa susedima da se svedu na prijem novih članica.

To je „teološki pristup“ i ne trpi „jeres“ drugačije analize, „to se uvrežilo, a ne funkcionišemo sa 28, ni sa 27 članica i uopšte nisam ubeđen da će to bolje funkcionisati kad se još proširimo“, primetio je Makron.

„Kažu“, objasnio je, „da samo treba početi i pregovori će trajati deset, petnaest godina, a ja kažem da to najpre uopšte nije dobar metod… i kad se još kaže ako sad ne počnu pregovori, oni koji ulažu napore biće razočarani“.

„Mislite li vi da razočaranja neće biti i kroz pet godina?“, pitao je Makron.

On je rekao da se više ne mogu samo lepim željama i „političkim pokrićem“ odobravati pregovori s kandidatima za članstvo.

Jer je to, ukazao je on, štetno i za EU i za kandidate i već je nemoguće nastaviti po sadašnjoj proceduri pominjući godinama dug, birokratski postupak pregovora – sa Srbijom i Crnom Gorom, od kojeg ljudi ne vide boljitak i masovno se iseljavaju.

Francuski predsednik je predočio da „sama priroda postupka proširivanja ne valja, jer je proces previše birokratski, više se ne obraća narodu“.

„Pogledajte zemlje koje su počele pregovore, tu se nit brzo izgubila, a one koji kažu ako se brzo ne otvore pregovori, tu će doći do upliva Kine, Rusije, Turske, ja ih pozivam da odu u zemlje gde su pregovori pokrenuti“.

„Velika zdanja tamo nisu izgradili francuski, nemački, italijanski investitori, taj uticaj je već tamo u regionu“, kazao je on o uticaju Kine, Rusije, Turske.

„Ja mislim da, naprotiv, mi tamo ne ulažemo na uskladjeniji način, a to znači opredeljenje da se ulaže u obrazovanje, ekonomiju, kulturu, učenje jezika u tim zemljama“, istakao je Makron.

„Posebno taj program proširivanja nije dobro razlučen i podložan menjanju, nije dovoljno politički u datim trenucima procesa i jasno mora biti moguće da vratiti ga unazad, jer inače nije ubedljiv“, zaključio je francuski predsednik.

„Zato tražim da se sprovede tako temeljita reforma pre no što otvorimo vrata novim članicama, a što godinama traži više članica EU“, zaključio je on.

„Jer“, rekao je još, „ako s nekim počnemo pregovore uz sadašnju proceduru, reći će nam da nije pošteno da se pravila menjaju tokom igre“.

„Ako istinski želimo da budemo sila i dosledni našim htenjima, moramo biti pošteni i prema onima koji žele da krenu ka nama, moramo preobraziti Evropsku uniju, proces proširivanja postaviti na drugačije temelje, istinsku verodostojnost i strategijsko vidjenje šta smo mi i region“, poručio je Makron.

On je preneo da, recimo, Pariz mesecima nastoji da zajedno s Tiranom zaustavi priliv desetina hiljada azilanata iz Albanije koji po dolasku u Francusku mahom odlaze u „mreže“ organizovanog kriminala.

Holandija je nedavno od Evropske komisije iz istih razloga zatražila da stavi van snage Šengenski režim putovanja bez viza za državljane Albanije.

I, kako onda, zapitao je Makron, objasniti gradjanima u EU da krećemo u pregovore s takvim kandidatima za nove članice, čije vlasti takodje nisu ispunile ni druge bitne uslove povezane s vladavinom zakona i suzbijanjem korupcije i organizovanog kriminala.

Ne samo Pariz vlastima u Skoplju zamera da nisu rešile bitan korupcionaški skandal i to baš specijalnog državnog tužioca za suzbijanje korupcije.

Francuski predsednik je loš mehanizam i tok proširivanja neposredno povezao, uslovio s temeljnim preobražajem institucija i delom strategije Unije, zaključivši da će EU, ako se zatomi solidarnost bogatih i siromašnih članica, pretvoriti u „tržište sa slabom koordinacijom“.

Makron je vidiljivo ciljao na to što Nemačka i još neki u EU traže da se smanji budžet Unije i da se ujedno primaju nove članice.

Neki komentatori su u tome videli jasnu poruku francuskog predsednika Berlinu.

Tako novinar francuskog lista „Liberasion“ Žan Katrmer, „vunderkind“ evropske medijske pozornice, za koga se ne može reći da je zagovornik politike predsednika Makrona, ocenjuje da to govori o krizi francusko-nemačke „pokretačke sile“ EU.

On kaže da, „dok je Pariz od 2017. godine preuzeo tradicionalno mesto Nemačke, tražeći snažnije objedinjavanje EU, Berlin izgleda da želi da preuzme tu ulogu od Velike Britanije koje uskoro više neće biti u Uniji“.

Francuski predsednik je tražio da se budućnost Unije i mehanizam i postupak pregovora o članstvu koji su loši za ciljeve obeju strana, istovremeno preispitaju i da se sagleda šta uraditi, ali za to nije bilo volje u četvrtak i petak na samitu EU.