Potencijalno novi "Krimski rat" 1Ukrajina, arhiva EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Na pomolu je novi „Krimski rat“. Pre gotovo 170 godina, to je bio sukob imperija sličan današnjem, koji je sudbinski izmeno sve učesnice u njemu.

Krimski rat (1853-1856), vodio se između Rusije i saveza koju su sačinjavali Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Osmansko carstvo i italijanska Kraljevina Pijemont. Rat su odlikovale katastrofalne odluke zapovednog kadra Alijanse i loša logistika svih zaraćenih strana, koja je dovela do velikih gubitaka nevezanih za ratne operacije.

Prevlast na Balkanu, Dardanelima i Bliskom istoku, bila je povod za sukob. Rusija je izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama, i pravo držanja ratne flote u Crnom moru. „Krimski rat“ je oslabio rusku vojsku, ispraznio državnu blagajnu i potkopao uticaj Rusije u Evropi.

Poniženje je prisililo pripadnike ruske elite da pronađu uzroke, kao i probleme Carstva, i da prepoznaju potrebu za temeljnim reformama. Brzu modernizaciju zemlje videli su kao jedini način vraćanja statusa evropske sile. Rat je tako bio katalizator reformi ruskih društvenih institucija, uključujući kmetstvo, pravdu, lokalnu samoupravu, obrazovanje i vojnu službu. Naučnici su u novije vreme skrenuli pažnju i na uticaj „Krimskog rata“ na razvoj ruskog nacionalistizma.

SLUČAJ KRIM: Nakon povlačenja ruskih snaga iz Hersona, stižu najave da je sledeći pravac ukrajinskog nadiranja upravo Krim. Postoje brojne spekulacije – koje ohrabruje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski – da bi gradovi Melitopolj i Mariupolj na istoku mogli biti sledeći ciljevi. To bi srušilo „kopneni most“ koji povezuje Rusiju sa Krimom.

Zahvaljujući ukrajinskom napadu na most u Kerčkom moreuzu u oktobru, oslobađanje Mariupolja bi odseklo ruske snage na Krimu od njihovih linija snabdevanja. Ukrajinski ministar odbrane, Volodomir Havrilov kaže da je „moguće“ da ukrajinske trupe krenu na Krim do kraja decembra.

Na nedavnom bezbednosnom forumu u kanadskom Halifaksu, ukrajinski zvaničnici potvrdili su ove planove. Savetnik Zelenskog, Andrej Jermak, saopštio je da će sigurno uslediti operacija za ponovno zauzimanje Krima.

Ne iznenađuje što Ukrajina želi da povrati Krim. Jedan od uslova za mir koje je izneo Zelenski jeste da se sve teritorije vrate Kijevu. Krim je od 2014. u sastavu Rusije, a njegov status bio je sporno pitanje između Rusije i Ukrajine od raspada Sovjetskog Saveza, ali ima dublju istoriju. Ruska carska mornarica pod Petrom I smatrala je prirodne luke Krima u Crnom moru kao važno strateško dobro.

Tokom sovjetskog perioda, Krim je bio deo Rusije sve dok 1954. Nikita Hruščov nije dodelio teritoriju Ukrajini. Kad se raspao SSSR, granice novih država bile su identične granicama bivših sovjetskih republika, ali je u Rusiji od samog početka vladalo nezadovoljstvo. I zbog strateškog značaja i zbog toga što su 60 odsto stanovništva Krima činili etnički Rusi.

U „Budimpeštanskom memorandumu“ iz 1994. Rusija i SAD, između ostalih potpisnica, garantovale su bezbednost i teritorijalni integritet Ukrajine pošto je dozvolila da se nuklearno oružje ukloni sa njene teritorije.

Na referendumu 1991, Krimljani su većinom glasali za autonomnu republiku u okviru SSSR. Tokom 1990-ih, vlasti u Kijevu i krimskoj prestonici Simferopolju dogovarale su se o tome koliku će autonomiju Krim imati u okviru Ukrajine. Godine 1994. na Krimu je 83 odsto birača podržalo dvojno rusko-ukrajinsko državljanstvo. Tokom 1990-ih i 2000-ih, Krim je pouzdano, sa većinom iz južne i istočne Ukrajine, podržavao kandidate i stranke koji su imali prijateljski stav prema Moskvi.

Ali 2010, na regionalnim parlamentarnim izborima na Krimu, Sergej Aksjonov i njegova stranka Rusko jedinstvo dobili su samo četiri odsto glasova. No, Rusija nastoji da indirektno kontroliše Krim preko bliskih odnosa sa tadašnjim ukrajinskim predsednikom Viktorom Janukovičem. Posle događaja iz 2013. i početka 2014. Rusija pripaja Krim.

MOGUĆNOSTI ZA ZARADU VIŠE NE POSTOJE: Američka „RAND“ korporacije ocenila je tada da je „Ruska aneksija Krima predstavljala odlučnu i kompetentnu upotrebu vojne sile u ostvarivanju političkih ciljeva“, dok je za istočnu Ukrajinu rekla da će „ruski lideri verovatno smatrati istočnu Ukrajinu strateškim uspehom, ali neuspešnom operacijom“, jer su se „ruski napori u istočnoj Ukrajini pokazali kao niz improvizacija kao odgovor na otpor i trvenja, kad su prvobitni napori političkog ratovanja propali“.

Od Hersona do Krima ima 250 kilometara. Zajednička operativna grupa ruskih oružanih snaga na okupiranom Krimu sastoji se, kako se procenjuje, od 40.000 vojnika – znatno više nego pre pripajanja Krima.

Ukrajinci su od avgusta u više navrata gađali ruske ciljeve na Krimu. Tenzije su, međutim, dramatično porasle nakon eksplozije 8. oktobra, koja je oštetila „Kerčki most“, vitalnu liniju snabdevanja između Rusije i Krima.

Od tada se promenila i atmosfera na samom Krimu. Na ovom polusotrvu površine 15.000 kvadratnih kilometara, živelo je oko 2,5 miliona stanovnika. Od pripajanja Krima Rusiji, to je postala popularna destinacija ruskih bogataša i srednje klase koja je rado kupovala nekretnine i investirala u krimski turizam.

Sada je trend drugačiji – bogatiji pokušavaju da prodaju svoju imovinu. Mnogo ljudi je zbog sankcija izgubilo posao, a troškovi su postali mnogo viši. Mogućnosti za zaradu više ne postoje, jer nema turizma. Poluostrvo je preplavljeno izbeglicama iz ratnih područja, a bolnice vojnicima ranjenim u borbama u Hersonu i Donjecku.

Ukrajinski napadi uznemiravaju rusku vojsku – posebno oni koje izvode pomorski dronovi. Smatra se da su neki od skoro šest metara dugih dronova oštetili dva broda, minolovac i, što je još važnije, fregatu „Admiral Makarov“.

Ukrajinci su 18. novembra ponovili operaciju, napadom na ratne brodove u luci Novorosijsk, crnomorskom gradu na jugu Rusije. Napadi dronova primorali su ruske pomorske komandante da ponovo razmisle o pozicioniranju svojih brodova. Ruske snage jačaju svoju odbranu, posebno u DŽankojskom okrugu, severnom delu krimske stepe u blizini zaliva Sivaš
Londonski „Ekonomist“ objavio je nalaze da je Kijev pripremao napad na Krim za 2023, koji nije izveden zbog početka ruske vojne operacije.

Generali Oružanih snaga Ukrajine (OSU) planiraju da invazija na poluostrvo bude „kombinovani manevar uz upotrebu kopnenih snaga, amfibijskih i vazdušnih napada“. Kao odgovor, ruski vojni stručnjaci sugerisali su da se „na Krimu stvara sistem odbrane od tri zone uz protivamfibijsku odbranu na obali i režim „čistog neba““. Posle udara dalekometne artiljerije i napada na rusku PVO protivradarskim raketama, u akciju će krenuti ukrajinska avijacija.

„Posle toga, OSU neće imati od koga da oslobode Krim“, optimistički izjavljuju ukrajinski planeri operacije. Zasad je nejasno da li Ukrajina može da prikupi vojne resurse svojih saveznika za velike ofanzivne operacije kojim bi mogli da primoraju Rusiju na povlačenje iz regiona Donbasa i Krima.

REINTEGRACIJA POLUOSTRVA: Skoro godinu dana pre početka ruskog vojnog napada, 19. marta 2021, ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu usvojio je strategiju za ponovno preuzimanje Krima i reintegraciju poluostrva sa ostatkom zemlje.

Ali u to vreme nije bilo izgleda za vojnu kampanju. Postoji snažna skepsa u sposobnosti ukrajinske vojske da izvede ovakve operacije.

„Verovatnoća ukrajinske vojne pobede definisane kao izbacivanje Rusa iz cele Ukrajine, što bi uključivalo i Krim, verovatnoća da će se to desiti u skorije vreme, vojno nije velika“, smatra predsedavajući Zajedničkog štaba američke vojske, general Mark Mili.

Bivši komandant američkih trupa u Evropi, penzionisani general Ben Hodžis, ne slaže se sa generalom Milijem i kaže da je ofanziva „moguća“ i predviđa da će ofanziva da usledi u januaru. „Od sada do tada, oni će nastaviti da izoluju Krim tako što će ponovo krenuti za „Kerčkim mostom“ i kopnenim mostom koji polaze iz Rostova i prolaze duž severne obale Azovskog mora niz Mariupolj i Melitopolj i dalje do poluostrva.

Ukrajinci će pokušati da razbiju kopnenu vezu, što je oblik opsadne taktike iz 18. veka“, dodao je on. Te „opsadne taktike“, kaže on, biće praćene smelom upotrebom oružja visoke tehnologije.

„Američka mornarica je uložila mnogo napora u razvoj bespilotnih pomorskih sistema i kad vidim šta Ukrajinci rade sa napadima rojeva dronova, zaista me impresionira“, kaže Hodžis. Ukrajinci će, predviđa on, pokušati da „probiju put preko prevlake kada se za to steknu uslovi“, dodajući da će se to „svesti na test volje i logistike“. Istovremeno, vojni eksperti Pentagona upozorili su da bi operacija „vraćanja“ Krima primorala Rusiju „da pređe nuklearni prag za nekoliko minuta“. Rusi će odgovoriti nuklearnim udarima u slučaju napada na Krim – tvrdi bivši oficir američke vojske, Brent Istvud.

On navodi da „plan iskrcavanja sa mora neće uspeti, desant će biti onemogućen, a kopneni koridor OSU neće uspeti da probiju“, i podseća da će, prema zvaničnom saopštenju Kremlja, „pojavljivanje „NATO“ trupa na Krimu izazvati nuklearni odgovor Rusije“.

„Ukrajinske vojne snage nemaju dovoljno sposobnosti da napadnu Krim, ali bi ipak mogle da naprave takav pokušaj. Kao odgovor, Putin će učiniti nezamislivo i upotrebiti nuklearno oružje da zaustavi invaziju“, piše Istvud koji je stručnjak za odbranu i nacionalnu bezbednost.

To je nešto što američki i zapadni zvaničnici ne žele da se dogodi. Zbog toga postoji sve snažniji osećaj da zapadni i ukrajinski interesi nisu u potpunosti usklađeni kad je Krim u pitanju. A to može da ima odlučujuću ulogu za sve planove koji se tiču Krima i njegove budućnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.