Gardijan analizira pregovore o Ukrajini: Kakvu moć ima Tramp nad Putinom?

Iako se tokom poslednjih nekoliko godina često postavljalo pitanje kakav uticaj bi Putin mogao da ima u odnosu na Trampa, ovde se postavlja pitanje kakav uticaj Tramp može imati da ubedi Putina, objašnjava Gardijan.

U sredu je američki državni sekretar Marko Rubio rekao da SAD očekuju kontakt sa Rusijom kasnije u toku dana, sugerišući da se Vašington nada „pozitivnom odgovoru“.

Sa svoje strane, Moskva je saopštila da joj je potreban brifing od Vašingtona pre nego što odgovori, a sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov upozorava medije da “ne nadmaše“ sebe dok sugeriše da bi Putin i Tramp mogli da razgovaraju lično.

Do srede je bilo jasno da je uprkos Rubiovom optimizmu, Putin nameravao da obezbedi maksimalnu prednost iz pregovora o prekidu vatre, čak i preliminarnih i kratkih.

„Putinu je teško da pristane na ovo u sadašnjem obliku“, rekao je visoki izvor iz Kremlja za Rojters, dodajući: „Putin ima jaku poziciju jer Rusija napreduje. Dakle, da, mi se zalažemo za primirje sa obe ruke, ali su nam potrebne barem okvirne garancije i barem od Sjedinjenih Država“, rekao je izvor.

Realnost je da uprkos teškim gubicima u borbi, šteti po njenu ekonomiju i diplomatskoj izolaciji, Rusija veruje da pobeđuje u ratu.
Ona smatra da prekid vatre ide u korist Ukrajini, čak i dok ruska vojska nastavlja da napreduje uz veliku cenu, i veruje da bi to gledište trebalo da se odrazi u pregovorima.

Pošto je Rubio priznao da su teritorijalni ustupci već pokrenuti u razgovorima sa ukrajinskom delegacijom u Džedi ranije ove nedelje, ono što Tramp ima da ponudi Putinu izgleda više kao šargarepe nego štapovi – od kojih bi neke Ukrajini bilo teško da prihvati.

Šire američke sankcije i carine Rusiji – o kojima je Tramp rekao da razmišlja poslednjih dana – da bi se ubedila Moskvu da pristane na prekid vatre i pregovori verovatno neće imati mnogo uticaja.

Kako je rekao Aleksandar Koljandr iz Centra za analizu evropske politike: „Ruski izvoz u SAD je opao za više od 80 odsto prošle godine, u poređenju sa predratnim periodom, na oko tri milijarde dolara, što je najniže od 1992. Jedine štetne bankarske sankcije koje SAD mogu brzo da uvedu bio bi kraj izuzetka od postojećih mera, što omogućava da neke ruske banke dobiju isplatu za izvoz energije.”

Alternativa je ono što bi Tramp mogao dati Putinu.

Poslovi američke administracije sa Moskvom već su razbili jedan tabu iz Bajdenove ere – narušili široko rasprostranjenu američko-evropsku saglasnost da Rusija treba da bude diplomatski izolovana.

U ekonomskoj sferi, međutim, Rusija je i dalje najranjivija. Iako cena rata i međunarodnih sankcija nisu urušili ekonomiju na način na koji neki sugerišu da bi to moglo, visoke kamate i nizak rast polako osakaćuju Rusiju.

Kao podsticaj, SAD bi mogle da ponude ukidanje svojih bankarskih sankcija i zabrane pristupa zapadnoj tehnologiji, imajući u vidu da će mnoge neameričke sankcije verovatno ostati na snazi od zemalja saveznica Ukrajine.

Osim toga, pitanja postaju komplikovanija. Putinovi dugoročni zahtevi se nisu promenili: demilitarizacija Ukrajine, obaveza da se Ukrajina u budućnosti neće pridružiti NATO-u i njegova želja da se zadrži na anektiranoj teritoriji – naročito na poluostrvu Krim.

Trampov jednostrani pritisak na Ukrajinu – uključujući nedavni sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Beloj kući – možda je ubedio Putina u relativnu slabost Trampovog uticaja na Rusiju.

Kako je Džon Laf, saradnik u Četam Hausu, prošle godine pronicljivo napisao: „Tramp će verovatno otkriti da Putin veruje da sada ima prednost u odnosima sa SAD zbog svog osećaja da je Zapad izgubio svoju dominaciju u globalnim poslovima.”

Sve to ostavlja jednu značajnu polugu: povećanje američke vojne podrške Ukrajini.
Međutim, niko neće shvatiti – posebno nakon privremene obustave takve pomoći Kijevu – da će to najverovatnije biti najnepovoljniji Trampov pristup.