„Prekid vatre osudio bi milione Ukrajinaca na rusku okupaciju“: Za globalnu bezbednost ključni mirovni pregovori, ali pod uslovima Kijeva

Manje od 24 sata kasnije, povukli su pismo nakon ljutite reakcije. Ovaj neobičan incident istakao je osetljivost poziva za diplomatskim rešenjem invazije Vladimira Putina na Ukrajinu u vreme kada se milioni Ukrajinaca i dalje suočavaju sa užasima ruske okupacije.

Povučeno pismo sa potpisima 30 kongresmena poslednja je u nizu inicijativa ličnosti visokog profila koje su izrazile podršku nekoj vrsti dogovora između Rusije i Ukrajine, podseća u članku novinar Mark Temnicki, saradnik Atlantskog centra.

Poslednjih nedelja, ukazuje, slični apeli stižu iz različitih izvora, od geopolitičkih komentatora i medijskih stručnjaka do Elona Maska i pape Franje.

Ovi mirovni predlozi su naširoko osuđeni kao pogrešni i neblagovremeni, a kritičari tvrde da bi svaki pokušaj nametanja primirja u trenutnoj fazi rata samo nagradio Putina i otvorio put za dalju rusku agresiju u godinama koje dolaze.

Nije teško shvatiti zašto skeptici dovode u pitanje tajming nedavnih inicijativa za prekid vatre. Rusija trenutno zauzima oko 20 odsto Ukrajine, ali gubi tlo na više frontova.

U nizu kontraofanziva koje su započele krajem avgusta, ukrajinska vojska je uspela da oslobodi veći deo severoistočne Ukrajine, dok je istovremeno smanjila rusko uporište na desnoj obali reke Dnjepar na jugu zemlje.

Produžena pauza u neprijateljstvima lišila bi ukrajinsku vojsku vojnog zamaha koji trenutno uživa, dok bi istovremeno omogućila Putinu da spase svoju „operaciju“ koja se raspada.

Najvažnije je da bi prekid vatre zamrznuo sukob i pružio Rusiji vitalni prostor za prenaoružavanje i pregrupisavanje. Putinova vojska je pretrpela katastrofalne gubitke tokom prvih osam meseci invazije, sa desetinama hiljada poginulih ruskih vojnika i više od hiljadu zarobljenih ili uništenih tenkova.

Njegovoj vojsci sada treba vremena da obuči i opremi nove jedinice koje se sastoje od sveže mobilisanih Rusa.

Sa druge strane, ne postoje indikacije da je Rusija istinski zainteresovana za okončanje rata. Naprotiv, Putin je nedavno usvojio niz eskalacijskih mera – prvu mobilizaciju u Rusije od Drugog svetskog rata i aneksiju četiri delimično okupirane ukrajinske pokrajine (Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje).

Takođe je uveo elemente vanrednog stanja u nekim ruskim regionima i pokrenuo mere da se čitava ruska ekonomija postavi na ratne noge. Ovi koraci ostavljaju malo prostora sumnji da se ruski diktator sprema za dug rat i da tek treba da napusti svoj prvobitni cilj gašenja ukrajinske državnosti.

Najočigledniji problem sa nedavnim predlozima za zamrzavanje sukoba je činjenica da bi prekid vatre ostavio jednu petinu Ukrajine pod kontrolom Kremlja i osudio milione Ukrajinaca na sumornu i neizvesnu budućnost pod neograničenom ruskom okupacijom.

Istražitelji Ujedinjenih nacija su već potvrdili da je Rusija kriva za ratne zločine u Ukrajini. Mnogi posmatrači veruju da je krajnji cilj invazije genocid nad ukrajinskom nacijom.

Navodni ruski ratni zločini uključuju masovna pogubljenja civila i bombardovanje škola, bolnica i stambenih zgrada. Ruski vazdušni udari i artiljerija čitavi gradovi na istoku zemlje su pretvoreni u ruševine.

U oblastima pod kontrolom Moskve, ukrajinski civili su bili podvrgnuti otmicama, mučenju i prisilnim deportacijama. U međuvremenu, okupacione vlasti su pristupile iskorenjivanju svih simbola ukrajinske državnosti i nacionalnog identiteta.

Dok su ukrajinske snage oslobađale gradove i sela širom južne i istočne Ukrajine, otkrivane su masovne grobnice i odaje za mučenje. Izveštaji o seksualnom nasilju su podjednako rasprostranjeni.

Neki ukrajinski civili su jednostavno netragom nestali. Mnogi upadljivo slični prikazi života pod ruskom okupacijom u različitim regionima Ukrajine sugerišu da ruski ratni zločini protiv civilnog stanovništva nisu izolovani ekscesi. Naprotiv, oni čine suštinski deo vojne strategije Kremlja za potpuno potčinjavanje Ukrajine.

Nijedan ukrajinski lider ne bi mogao legitimno da prepusti milione sugrađana takvoj sudbini. Nije iznenađujuće da je predsednik Zelenski odbacio bilo kakve pregovore sa Putinom i izjavio da će Ukrajina umesto toga nastojati da oslobodi celu zemlju od ruske okupacije.

Međunarodni napori da se izvrši pritisak na Kijev da postigne kompromisni mir neće promeniti mišljenje Zelenskog ili ubediti ogromnu većinu Ukrajinaca da su nerazumni. Za njih je to pitanje života i smrti. Ili je Putin poražen ili će njihova nacija prestati da postoji.

Osim neposrednog pitanja zaštite ukrajinskih civila od ruskih ratnih zločina, protivnici primirja takođe napominju da će sve osim poraza u Ukrajini postaviti teren za dalje agresivne ratove Kremlja.

Putin je platio visoku cenu za svoju odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali ako uspe da obezbedi rusku kontrolu nad oblastima koje su trenutno pod okupacijom, smatraće da su žrtve proteklih osam meseci vredne truda. Biće samo pitanje vremena kada će se Ukrajina suočiti sa novom ruskom invazijom.

Gotovo svi ratovi se na kraju završavaju za pregovaračkim stolom. Međutim, za globalnu bezbednost je od vitalnog značaja da se svi budući mirovni pregovori sa Rusijom odvijaju pod uslovima Ukrajine.

To se može dogoditi samo ako se Putinova invazija završi odlučujućim porazom. Do tada ne bi trebalo da bude pregovora o Ukrajini bez Ukrajine, zaključuje Temnicki.