Preobraženje Milanovićevo

Kao što svi mogu da vide, tom transformacijom, ma ko da je za nju zaslužan, Zoran Milanović je otklonio dva ključna prigovora koja su mu stavljana na teret: da nije dovoljno domoljub i da više nije levičar.

Fantastičnom promenom retorike poslednjih meseci, samo još da vikne „Za dom spemni“ kažu njegovi HDZ-protivnici, Milanović je čak u svoju prednost pretvorio prvi, a, budući da je na vlasti, smelom (zlo)upotrebom državnih resursa i to neposredno pred izbore – konverzija švajcaraca u evro, vaučeri za struju za najsiromašnije, otpis dugova – pokazao „socijalnu osetljivost“ po volji Ivi Josipoviću, i tako otklonio drugi prigovor.

Dr Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije iz Zagreba, veoma se ponosi što je još pre nekoliko meseci, kad je izgledalo da stranka Tomislava Karamarka pobeđuje sto posto, u razgovoru za Danas upozorio da „još ništa nije gotovo“ i da HDZ ne može već da počne da slavi pobedu jer da će „ovo biti najtesniji izbori do sada“.

„U zadnjih mesec dana Milanović se pretvorio u jednog aktera u utakmici za koga ne biste verovali da može na ovaj način da uspostavi komunikaciju sa javnošću. Do sada je radio u korist vlastite štete. Radi se o potpunoj transformaciji ličnosti“, kaže Milardović.

Na pitanje da li je Milanović, kako misle neki u Hrvatskoj, HDZ-u ne samo oteo domoljubnu retoriku nego mu je na taj način izbio iz ruku jedan kontroverzni predizborni adut i tako otvorio prostor da predizbornom kampanjom dominiraju druge teme, Milardović kaže:

„To je bio takav obrt u smislu percepcije Milanovića, a najviše je ostao šokiran HDZ jer Milanović je tu ušao kao jedan igrač iz konkurencije i uzeo jednu temu baziranu na domovini i domoljublju kao da je uspostavio monopol na tome. Tim manevarskim potezom naprosto je zbunio celu ekipu iz HDZ-a. Na njega se gledalo kao na nekog od koga se ne bi moglo očekivati da će otvoriti taj tip diskursa, da će potaknuti tu retoriku, a upravo se to dogodilo. On je napravio iskorak u kontekstu istorije evropske socijaldemokratije koja se razlikuje od istorije srednjeevropskih novokomponovanih socijalista nastalih iz komunističkih partija. Treba razlikovati nacionalni diskurs u sistemu u smislu nacionalnih interesa, od nacionalističkog diskursa. Ja nisam za ovo drugo, ali svaki politički entitet, društvo, država ima pravo na nacionalni interes. Tu je Milanović napravio jedan očekivani potez: dao je socijaldemokratiji tu evropsku komponentu, a da nije nacionalistička“.

Dakle, po mišljenju Milardovića, Milanović nije postao nacionalista?

„Ako ćemo Milanovića proglasiti ustašom ili ne znam ni ja kako bih mogao kazati, onda šta su svi u Republici Hrvatskoj? Tako se ne sme ići, to nema veze sa pameću. Zašto SDP ne bi imao tu domoljubnu odnosno nacionalnu dimenziju. Pa pogledajte nemačku Socijaldemokratsku partiju“, kaže Milardović.

Milardović ne veruje da će Milanovićev manevar sasvim maknuti domoljubne teme iz predizborne kampanje. „Znate kako, kod nas i kod vas, bez toga je malo koja kampanja prošla. A trebalo bi da kampanja bude više okrenuta temama sadašnjosti i budućnosti. Svi smo mi iscrpeni tom praznom retorikom oko prošlosti, nju bi trebalo staviti na dnevni red društveno-humanističkih nauka, a nas da prestanu više maltretirati ustašama, partizanima, četnicima, tim palim ideologijama XX veka. Naše su generacije slušale to od pionira, nećemo više to da slušamo.“

Milanovićeva transformacija već je pobrala prve konkretne postizborne plodove, a da još izbori nisu ni održani. Dok su se lideri nekih hrvatskih političkih stranaka u studiju HRT-a u ponedeljak uveče izjašnjavali sa kim nikako ne bi išli u postizbornu koaliciju iz Strazbura se desna, da desnija ne može biti javila Ruža Tomašić i poručila da će „svako ko je ozbiljan, ko je domoljub i pošten podržati onu vladu koju mora da podrži samo da ne bude novih izbora“, i novog troška za Hrvatsku, znači ako mora SDP, biće SDP, rekla je ona.