EPA-EFE/MYKOLA TYSStanovnica Mariupolja Viktorija Levašina nadala se da će relativno lako proći kroz proces koji je Kremlj nametnuo da ukloni „nepoželjne“ Ukrajince koji žive na teritorijama koje sada kontroliše Rusija, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Pošto je ona 60-godišnja računovođa u građevinskoj firmi, Levašina zanimanje i demografski profil ne bi trebalo da izaziva sumnju.
Kada je jedne aprilske noći došao na red za proveru u takozvanom centru za filtriranje izvan lučkog grada na Azovskom moru, Levašina je predala svoj pasoš i mobilni telefon vlastima i čekala propusnicu za Rusiju.
Nije dobila propusnicu.
Levašina je znala da će nadležni detaljno pretražiti telefone u potrazi za kompromitujućim informacijama, pa je umesto svog, predala aparat nedavno preminule 84-godišnje majke. Za razliku od njenog telefona, u majčinom telefonu skoro da nije bilo podataka ili kontakata.
Ono što Levašina nije znala je da će vlasti takođe pretraživati njene profile na društvenim mrežama preko drugih računara i telefona. Nije im se svidelo ono što su videli i pozvali su je u šator na ispitivanje.
Mirođija, banderkovka“, prisetila se Levašina kako je jedan od zvaničnika vikao na nju. „Mirodžija“ je rasistički izraz za Ukrajince, dok je „banderovka“, po ukrajinskom nacionalisti Stepanu Banderi koji je sarađivao sa nacistima u Drugom svetskom ratu, sinonim za „ukrajinskog fašistu“.
„Isecaću te na komade“, rekao je u besu.
Zvaničnik se naljutio što je dodala ukrajinsku zastavu na svoj Facebook avatar, rekla je ona.
Obavestio ju je da joj je zabranjen ulazak u Rusiju na 10 godina, lagano ju je šutnuo s leđa i rekao joj da „odje**“ u Lavov, grad u zapadnoj Ukrajini poznat po svom patriotizmu, rekla je ona.
Vratio joj je pasoš i telefon, ispratio je iz šatora i ostavio samu u mraku.
„Ovo je moj kraj“, rekla je Levašina u tekstualnoj poruci svom rođaku Saši u Izraelu, koju je video RSE.
Pošto je izgubila dom u ratu i bez bezbednog puta da stigne do teritorije pod kontrolom Ukrajine, Levašina se nadala da će preko Moskve stići do svojih rođaka u Izraelu.
Mučno iskustvo Levašine u centru za filtraciju nije jedino. Ona je među stotinama Ukrajinaca koji se prisećaju uvredljivih i ponekad nasilnih iskustava u mnogim takvim centrima osnovanim na ukrajinskim teritorijama pod ruskom okupacijom.
Dok su neki građani Ukrajine na okupiranim teritorijama dobrovoljno otišli u centre za filtriranje da dobiju propusnicu za ulazak u Rusiju, gde možda imaju blisku porodicu ili prijatelje, ili da se slobodno kreću po regionu, drugi su tamo prisilno odvedeni.
Bez obzira na to kako su ukrajinski državljani stigli, svi su tretirani kao da su osumnjičeni za neko kriminalno delo: uzeti su im otisci prstiju, fotografisani su, a njihova lična dokumenta su skenirana. Registrovani su u bazu podataka koja uključuje njihovo zanimanje, članove porodice i adresu.
Podaci bi mogli biti od neprocenjive vrednosti dok Kremlj sprovodi planove za održavanje takozvanih referenduma u okupiranim regionima o pridruživanju Rusiji, kažu stručnjaci. Ta glasanja bi mogla poslužiti kao izgovor za aneksiju kao što se dogodilo na Krimu 2014. godine.
Telefoni Ukrajinaca u centrima za filtriranje su pretraženi kako bi se videlo da li ima znakova komunikacije s pripadnicima ukrajinske vojske ili jedinica teritorijalne odbrane ili antiruskih komentara. Vlasti kopiraju podatke s telefona, uključujući kontakte.
Mnogi su pretreseni do gole kože u potrazi za znacima učešća u borbama ili proukrajinskim tetovažama koje ruske vlasti smatraju „fašističkim“ i takođe su im postavljanja pitanja o njihovim stavovima o ratu.
Oni koji bi izazivali sumnju išli su na dalja ispitivanja, a ponekad su u prebijeni. Neki više nisu viđeni.
Ukrajinci koji ne prođu proces filtriranja, posebno muškarci s borbenim iskustvom, mogu završiti u zatvoru, s nepoznatim mestom boravka, kao i statusom – da li su živi ili mrtvi.
Proces filtriranja ne bi prošli ni zvaničnici lokalnih vlasti, aktivisti i ljudi koji su izrazili patriotska osećanja.
Oleksandr, student iz Mariupolja, rekao je da su njega i njegovog prijatelja uhapsili proruski separatisti početkom marta, otprilike dve nedelje pošto je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Njih dvojica su odvedena u mali centar za filtriranje, verovatno gde su slati Ukrajinci za koje se sumnjalo da su povezani s vojskom. Tamo su pretučeni zbog antiruskih komentara u onlajn četu, ispitivani, pretreseni i smešteni u ćeliju s jednim dušekom.
Oleksandar i njegov prijatelj su zatim prebačeni u veći skrining centar za opštu populaciju, gde su registrovani u bazi podataka, pretresani i ponovo ispitani pre nego što im je dozvoljeno da uđu u Rusiju, gde su na kraju ponovo spojeni sa svojim porodicama.
Ukrajinski i zapadni zvaničnici, kao i organizacije za ljudska prava, navode da ruski centri za filtriranje krše Ženevske konvencije, koje postavljaju međunarodne standarde ponašanja tokom sukoba.
U prošlomjesečnom saopštenju, američki Stejt department nazvao je logore za filtriranje ratnim zločinom – za koje je jedna od mnogih ruskih snaga optužena od invazije – i zatražio od Kremlja da ih demontira.
Broj kampova za filtriranje rastao je kako se rat odugovlačio, sa nekoliko na početku na oko 18 sada, procenjuju ukrajinska grupa za ljudska prava Euromaidan SOS i američki zvaničnici.
Prema Euromaidan SOS-u, čak 1,6 miliona Ukrajinaca je možda bilo zatočeno, saslušano i registrovano u filterskim logorima.
Current Time, medijski projekat na ruskom jeziku koji vodi RSE u saradnji sa Glasom Amerike (VOA), identifikovao je najmanje devet centara za filtriranje.
Osim njih, širom okupiranih teritorija postoje desetine kontrolnih punktova koje čuvaju ruske trupe ili separatisti.
Bez propusnice iz centara za filtriranje, građani Ukrajine nemaju prava u Rusiji ili na okupiranim teritorijama, rekao je Stanislav Mirošničenko, novinar i član Kijevske Medijske inicijative za ljudska prava.
Pretnja da će biti ispitani na kontrolnim punktovima navela je neke da sami prođu kroz proces filtriranja.
Međutim, „pre ili kasnije, militanti će doći do svakog lokalnog stanovnika“, rekao je Mirošničenko.
Džon Herbst, koji je bio američki ambasador u Kijevu od 2003. do 2006. godine, rekao je da bi proces filtriranja mogao biti moćno oruđe u rukama Kremlja dok pokušava da nametne svoju volju Ukrajini.
„Moskva i dalje ima za cilj da potčini Ukrajinu, a da bi to uradili žele da razumeju ljudski teren“, rekao je on za RSE. „Oni žele da znaju ko su im prijatelji, a ko neprijatelji“.
Rusija će kopati podatke, uključujući ko je potencijalni patriota i simpatizer, u pokušaju da mapira ukrajinsko društvo, rekao je bivši američki ambasador u Ukrajini.
Podaci bi mogli biti korisni jer vlasti u oblasti Herson i Zaporožje koje je imenovala Moskva nastavljaju sa pripremama za referendume o pridruživanju Rusiji.
Američki Stejt department je rekao da su operacije filtriranja „očigledan pokušaj da se promeni demografski sastav delova Ukrajine“.
U Hersonu se masovno zatvaraju civili proukrajinskih stavova, izjavila je Natalija Jaščuk, izvršna direktorka Evromajdan SOS.
To bi moglo da ih spreči da učestvuju na referendumu, što bi pomoglo da se postigne ishod koji odgovara Moskvi. Prikupljeni podaci i dokumenti mogli bi se koristiti i za falsifikovanje rezultata glasanja.
Levašina priča ima srećan kraj. Rabin iz Mariupolja je intervenisao da je odvede na teritoriju koju kontroliše Ukrajina, a odatle u Izrael.
Do tada su Oleksandr i njegova porodica na kraju stigli do Evropske unije preko Rusije.
Međutim, emocionalni ožiljci njihovog iskušenja ostaće sa njima.
Što se tiče onih koji su nestali od ulaska u centre za filtriranje, njihova lokacija možda neće biti poznata dok se okupirane teritorije ne oslobode, rekao je Jaschuk.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
