Foto: kremlin.ru

Uoči otvaranja Istočnog ekonomskog foruma (IEF) predsednik Rusije je dao intervju međunarodnom informativni holdingu „Blumberg“. Tokom razgovora u Vladivostoku šef države dotakao se tema razvoja teritorije Dalekog istoka, saradnje sa Kinom, kao i pitanja spornih Kurilskih ostrva.

Hoće li Rusija vratiti Kurilska ostrva Japanu? Odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti predaje Kurilskih ostrva Japanu, Putin je odgovorio da Rusija ne trguje teritorijama.

„Mi ne trgujemo teritorijama, iako je problem zaključivanja mirovnog sporazuma sa Japanom, naravno, ključan, i mi bismo veoma želeli da sa našim japanskim prijateljima pronađemo rešenje za ovaj problem. Još 1956. godine je potpisan ugovor i, što začuđuje, njega su ratifikovali i Vrhovni savet SSSR-a i japanski parlament. Ali zatim je japanska strana odbila da ga ispunjava, a potom je i Sovjetski Savez anulirao sve dogovore u okviru ovog sporazuma“.

„Pre nekoliko godina japanske kolege su zamolile da se vratimo na razmatranje ove teme i mi smo to uradili, izašli smo im u susret“, rekao je ruski predsednik. On je dodao da se ne govori ni o kakvoj razmeni niti prodaji.

„Govorimo o pronalaženju rešenja tako da se nijedna strana ne oseti poraženom niti kao gubitnik“, istakao je Putin. Pri tome je predsednik prokomentarisao dogovor o predaji Kine dela teritorije ostrva Tarabarov, koji je kao primer naveo novinar „Blumberga“.

„Mi ništa nismo davali, to su bile sporne teritorije i u vezi sa kojima smo vodili pregovore sa Kineskom Narodnom Republikom tokom 40 godina. Želim to da naglasim — 40 godina — i na kraju našli kompromis. Deo teritorije konačno je postao ruski, a deo teritorije konačno je postao deo Kineske Narodne Republike“, odgovorio je Putin.

Između Kurila i dobrih odnosa sa Japanom — Rusi biraju ostrva Putin je, takođe, naglasio da je to bilo moguće isključivo zbog veoma visokog nivoa poverenja između Rusije i Kine. „I ako postignemo isti visok nivo poverenja sa Japanom, onda ćemo i tu naći neki kompromis“, uveren je Putin. Putin je skrenuo pažnju na ključnu razliku između pitanja vezanog za japansku istoriju i sa pregovorima Rusije i Kine.

„Ona leži u činjenici da je japansko pitanje nastalo kao rezultat Drugog svetskog rata. A naši pregovori sa kineskim prijateljima oko pograničnih pitanja nemaju nikakve veze sa Drugim svetskim ratom i sa bilo kakvim vojnim sukobima“, naglasio je ruski predsednik.

„Ako neko želi da počne da revidira rezultate Drugog svetskog rata, hajde da pokušamo da prodiskutujemo na tu temu. Ali onda ne treba diskutovati o Kalinjingradu, već i o istočnim zemljama Nemačke, o Lavovu, koji je bio deo Poljske i tako dalje, i tako dalje. Tu su i Mađarska i Rumunija. Ako neko želi da otvori ovu ’Pandorinu kutiju‘ i počne sa njom da radi, molim vas, izvolite i počnite“, zaključio je Putin.