"Putin rizikuje da izgubi status dobronamernog cara": Kako ruski stručnjaci komentarišu delimičnu mobilizaciju? 1 EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV

Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio „delimičnu mobilizaciju“ u sredu ujutru, njegov ministar odbrane Sergej Šojgu je izvestio da će oko 300.000 biti „podignuto“. Ali mnogi u Rusiji i širom sveta se pitaju šta se tačno podrazumeva pod ruskom delimičnom mobilizacijom, kako će ona izgledati u praksi i da li zaista može pomoći Rusiji da preokrene stvari na linijama fronta u Ukrajini.

O svemu tome se dosta spekuliše, ali jedno je sigurno – ruskom društvu očekuju velike promene. Takav bi bio zaključak ruskog nezavisnog portala Meduza, koji posluje iz inostranstva, nakon razgovora sa nizom vodećih ruskih politikologa, sociologa i filozofa.

Politikolog Margarita Zavadskaja je za Meduzu prokomentarisala da su razmere mobilizacije nešto najopipljivije što će uticati na obične Ruse i njihove najmilije.

Prema njegovim rečima, to je apokaliptični događaj, tragedija koja će pogoditi mnoge ljude u Rusiji.

„Moguće je da 300.000 (broj vojnika koji će navodno biti mobilisani) neće biti dovoljno i da ćemo kao rezultat morati da se nosimo ne sa ’delimičnom mobilizacijom‘, već sa puzajućom mobilizacijom koja će se vremenom protezati. U tom slučaju bi bili ugroženi životi ruskih građana koji nisu spremni za borbu (a nema garancije da će biti obučeni kao sposobni borci)“, kaže Zavadskaja.

Ekscesi i gnev naroda

Ovo je, ističe, jedinstven događaj. On napominje da je Rusija poslednji put imala masovnu mobilizaciju pre više od pola veka, a mnoge današnje birokrate, uključujući i vojne zvaničnike, ne znaju kako to funkcioniše.

„Biće mnogo ekscesa i mnogo kršenja ljudskih prava. To neće dovesti do ničega osim besa i drugih negativnih emocija“, zaključuje on.

Sociolog Denis Volkov, direktor Levada centra, nezavisne ruske agencije za istraživanje javnog mnjenja, kaže da je reč o vojnoj logici koja se uklapa u celokupnu strategiju Kremlja u obračunu sa Zapadom.

„Ako ne želite da radite stvari na lakši način, mi ćemo ih raditi na teži način“, poruka je.

Pošto će mobilizacija pogoditi najmanje 300.000 ljudi i njihovih porodica, ističe on, moguće su neke promene u opštem mišljenju društva o ratu u Ukrajini. Ali istovremeno, kaže, sve su odluke vlade zapravo postepene – sve su donete polovično. A to, navodi, daje mogućnost građanima da se smire, zažmure pred onim što se dešava i odvoje se od toga – bar za one koji nisu direktno pogođeni.

Poslednjih meseci, kaže, i sami ljudi kažu da su se prilagodili situaciji. „Ništa me (oko rata) nije dotaklo i hvala Bogu na tome. Ostavimo tu brigu ljudima koji su njime zapravo pogođeni“, stav je.

Podrška ratu je, kaže, u velikoj meri bila rezultat ličnog neučešća ljudi u onome što su vlasti radile. Ova situacija će se, ističe, menjati, ali će promena, zaključuje, biti postepena.

Novinar i politikolog Aleksandar Baunov komentariše da je ruski predsednik u velikom riziku da izgubi status ‘dobronamernog cara’, prenosi Jutarnji.hr.

„Naravno, on to pokušava da brani delegirajući nepopularne odluke (ministru odbrane Rusije Sergeju) Šojguu. Koga da regrutuje, koliko ljudi, iz kojih segmenata stanovništva – sve to odlučuje ministar odbrane. Kada će ljudi pitaju: „Zašto ja? Zašto ne on? Zašto draga moja, a ne komšije?“, ​​na Šojguu će da odgovori. Uprkos tome, rizik od gubitka podrške je prilično visok“.

Mobilizacija kao instrument represije

Rizik za Rusiju je, kaže, da će izgubiti još više ljudi, ali upozorava da postoji još jedan, veliki rizik, koji nije do kraja artikulisan. „Pošto još uvek nisu otkrili ko će tačno biti mobilisan… moći će to da iskoriste kao instrument represije. Ne želite da se pridržavate pravila? Evo spiska vaših dužnosti. To je korisno. njima kao sredstvo za suzbijanje protesta protiv same mobilizacije.Da je reč o opštoj mobilizaciji ljudi ne bi imali šta da izgube, ali to što je „delimična“ znači da ako se dobro ponašate nećete biti mobilisani – ali ako se budeš loše ponašao, bićeš poslat u rat“, zaključuje Baunov.

Politikolog Tatjana Stanovaja kaže da je Putin bio protiv ideje mobilizacije, ali da je potcenio sposobnost ukrajinskih oružanih snaga da pokrenu kontraofanzivu. Odjednom je, kaže, postojao rizik da ukrajinska ofanziva dođe do ruske teritorije. „Tako je mobilizacija postala neizbežna, posebno kada je postalo jasno da Rusija pokreće „referendume“ u četiri (delimično okupirana ukrajinska) regiona“.

Ali rusko stanovništvo, ističe on, ne želi da ratuje. Smatra, kako se navodi, da Putin sprovodi „specijalnu vojnu operaciju“ koja neće ići dalje od određenog obima i vremenskog okvira. „Mnogo će zavisiti od toga da li će ruske vlasti moći da se pridržavaju ograničenja koja su nametnule nazivajući to „delimičnom“ mobilizacijom. Jer će biti u iskušenju (da objave opštu mobilizaciju) – kao što su bili u iskušenju kod vojnih obveznika, što su obećali. da ne šalju na ratište, ali su ih ipak poslali“, zaključuje Stanovaja.

Sociolog Nikolaj Mitrohin kaže da je jasno da će ova mobilizacija biti „delimična“ samo u prvoj fazi, a nakon toga će se njen obim povećavati sve dok veličina ruske vojske u Ukrajini ne bude barem uporediva sa veličinom ukrajinskih oružanih snaga. , koji se sastoji od između 700.000 i milion ljudi.

Garancija uništenja zemlje

„Mobilizovane vojnike niko neće obučavati, oni će biti regrutovani i odmah raspoređeni. Pešadijske jedinice u ključnim oblastima trenutno su, prema fragmentiranim izveštajima, ne više od 35 odsto njihove normalne veličine – oko 30 do 35 na svakih stotinu preostalih ljudi.  Uopšte gledano, društveni pritisak će se povećati, a vojnici na prvoj liniji fronta će se sve više radikalizovati protiv rata. Celu zimu na ratištu pod stalnom vatrom – to nikome ne biste poželeli“.

„Ali postoji i drugi, ozbiljniji rizik, primećuje on, a to je pitanje da li će svi ti mobilisani sa mitraljezima biti efikasni borci. Oni će sigurno popuniti prvu liniju fronta, ali da li će to biti protivotrov za ukrajinske prodore?“, pita Mitrohin.

Filozof i sociolog Grigorij Judin kaže da stvari na ukrajinskom ratištu ne idu dobro i da se Putin suočio sa pritiskom radikala i morao je da napravi neki ustupak.

Međutim, vojna mobilizacija van granica samog rata, ističe on, podrazumeva neku vrstu političke mobilizacije i to je preduslov.

„Da bi ljudi bili voljni da umru, potrebno ih je staviti u egzistencijalnu situaciju – potrebno ih je učiniti delom logične, kolektivne celine. A to je veliki problem za Putina – njegova država je više policijska nego totalitarna. .“

I tako, ističe, do političke mobilizacije nikada nije došlo jer Putin više ne može da kaže: „Ljudi, mi smo imali dogovor dvadeset godina – vi dižite kredite i idite svojim poslom, a ja ću se kloniti vaših života“, pošto on sam šalje ljude u rat.

„Čitav ovaj suludi koncept nije toliko rizik koliko apsolutna garancija da će zemlja biti uništena. Mobilizacija je još jedan korak u tom pravcu“, zaključuje Judin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.