Analiza specijaliste za municiju: Putinov „poziv na oružje“ i plan odbrane za narednih deset godina

Njegove komentare slušali su ministri odbrane i drugih resora, kao i komandanti ruskih strateških raketnih, kopnenih, vazdušno-kosmičkih i pomorskih snaga.

Prema navodima TASS-a, ruske državne novinske agencije, Putin je naložio da novi državni program naoružanja postane ključni instrument za opremanje oružanih snaga Rusije najsavremenijim oružjem tokom naredne decenije.

Rekao je da je u aprilu postignut dogovor o povećanju isporuka oružja i opreme potrebne za podršku „specijalnoj vojnoj operaciji“ i da se te mere sprovode „ovde i sada“, ukazuje Stiv Braun, koji je bio specijalista za municiju i oficir za uklanjanje bombi u britanskoj vojsci i kasnije radio u oblastima uništavanja municije, razminiranja i uklanjanja eksplozivnih sredstava sa UN i NATO-om, u kolumni za Kijev post.

Putin je nastavio: „Naš zadatak danas je da oblikujemo novi dugoročni program koji obuhvata čitav spektar sistema naoružanja i perspektivnih modela, maksimalno koristeći iskustvo stečeno tokom ‘specijalne vojne operacije’, kao i iz različitih regionalnih sukoba“.

Dodao je da će zahtevi za oružane snage, specijalne službe i resore biti detaljno navedeni u dokumentu koji pokriva period od 2027. do 2036. godine, ističući: „Ključno je unapred proceniti potrebe i započeti pripremu infrastrukture za raspoređivanje novih sistema naoružanja, uključujući baze, arsenale, aerodrome i slično“, čiji će finansijski resursi biti uključeni kao poseban deo državnog budžeta.

Zatim je govorio o pet glavnih oblasti za razvoj:

Nuklearne snage

Putin je rekao da će ruska nuklearna triada – nuklearne snage koje se isporučuju vazduhom, kopnom i podmornicom – nastaviti da igra ključnu ulogu u „očuvanju suvereniteta Rusije“ i njenoj ulozi u „održavanju globalne ravnoteže snaga“.

Naveo je da je 95 odsto strateških nuklearnih snaga Moskve najsavremenije dostupno oružje, što je procenat „veći nego kod svih ostalih nuklearnih sila“.

Kopnene snage

Putin je opisao kopnene snage kao „dominantnu silu“ u svakom savremenom sukobu, naglašavajući da je od presudnog značaja da „Rusija poveća svoje borbene sposobnosti u najkraćem mogućem roku, gradeći čvrstu osnovu kroz stvaranje najsavremenijih tehničkih sistema naoružanja“.

Vazdušno-kosmičke snage

Rekao je da će novi državni program obezbediti „skup sistematskih i doslednih mera usmerenih na povećanu nabavku, modernizaciju i popravku vazduhoplovne opreme“.

Pomorske snage

„Novi državni program naoružanja treba da postane efikasan alat za sprovođenje nedavno usvojene strategije razvoja Ratne mornarice do 2050.“ rekao je Putin.

Odbrambena industrija

U naizgled aluziji na nedavne zabrinutosti da je mobilizacija za rat u Ukrajini negativno uticala na kadrovske kapacitete preduzeća vezanih za odbranu, Putin je naložio da „ministarstva odbrane i trgovine treba da se fokusiraju na budućnost i uzmu u obzir trenutne potrebe vojske za koje su potrebne određene promene“.

Izvoz oružja

Putin je sugerisao da će rusko oružje i oprema „koja je testirana u realnim borbama visokog intenziteta i dokazala svoju pouzdanost i efikasnost“ povećati potencijal za prodaju oružja, ali je dodao:“Još uvek postoji mnogo posla na uspostavljanju adekvatnih kapaciteta za održavanje“.

Vojni analitičari i komentatori

Većina nezavisnih komentatora saglasila se da je Putinov najnoviji „poziv na oružje“ pretežno retorički, ali sa malo konkretnih detalja.

Konsenzus je bio da, iako Putin nije direktno govorio o gubicima u ljudstvu i opremi u Ukrajini, njegov naglasak na potrebi da se obnovi kopnena vojska Rusije predstavlja odgovor na rastuće zabrinutosti u vezi sa održivošću ruskih ofanzivnih kapaciteta.

Moskva je od početka rata izgubila hiljade tenkova i oklopnih vozila, što je primoralo vojsku da se sve više oslanja na obnovljenu, prethodno uskladištenu sovjetsku opremu.

Nedavne tvrdnje državnog konglomerata Rostec o porastu proizvodnje oklopnih vozila primaju se sa dozom sumnje, jer prema procenama iz otvorenih izvora proizvodnja je ograničena nedostatkom visokokvalitetnih optičkih uređaja, elektronike i pogonskih jedinica, koje su i dalje pod sankcijama, dok su lokalni ili kineski zamenski delovi pokazali loš kvalitet i probleme sa isporukom.

Analitičari, takođe, ukazuju na važnost koju je Putin pridavao nuklearnim kapacitetima Rusije, kako na ovom događaju, tako i u brojnim izjavama njega i drugih od početka pune invazije 2022. godine.

Ovo se tumači kao ponekad očajnički pokušaj Kremlja da potvrdi status Rusije kao globalne supersile, dok međunarodna percepcija sugeriše da se oslanjanje na takvu retoriku sve više vidi kao pokazatelj sužavanja Putinovih mogućnosti za projiciranje moći.

Moskva je javno prikazala nekoliko naprednih sistema, uključujući balističke, hipersonične i nuklearne rakete bazirane na podmornicama. Međutim, stvarna operativna upotreba ovih sistema je neizvesna.

Testiranje interkontinentalne balističke rakete RS-28 „Satan-II“, na primer, pokazalo se razočaravajućim, a u jednom slučaju katastrofalnim – raketa je eksplodirala u silosu tokom probnog lansiranja u septembru.

Odluka Putina i drugih iz režima da se oslanjaju na nuklearnu pretnju kako bi ojačali svoj međunarodni položaj i odvratili potencijalne neprijatelje može dovesti samo do dalje izolacije Rusije na svetskoj sceni – kako je premijer Mađarske Viktor Orban rekao u intervjuu za francusku televiziju prošlog vikenda, da se ne brine zbog napada Rusije na zemlje NATO-a, jer „Rusi su za to suviše slabi – čak ni Ukrajinu ne mogu da pobede“.