Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV„Ruska ekonomija je na putu da se prepolovi“, rekao je američki predsednik Džo Bajden u martu prošle godine, najavljujući sankcije Rusiji pošto je počela invaziju na Ukrajinu.
Analena Berbok, nemačka ministarka spoljnih poslova, obećala je da će ove sankcije „udariti Putinov sistem u samo srce moći“.
Liz Tras, njena koleginica u Velikoj Britaniji u to vreme, predviđala je da oligarsi ruskog predsednika Vladimira Putina neće imati gde da se sakriju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će sankcije Evropske unije „osakatiti Putinovu sposobnost da finansira svoju ratnu mašineriju“.
Retorika pre invazije nije bila ništa manje puna samopouzdanja, piše Gardijan.
Na jednom brifingu u januaru 2022, zvaničnici američkog Stejt departmenta izjavili su da je Vašintgon spreman da uvede sankcije „sa masivnim posledicama koje nisu razmatrane 2014.“ kada je Rusija anektirala Krim.
Institut za međunarodne finansije predvideo je pad ruskog BDP-a od 15 odsto u 2022. JP Morgan je predvideo smanjenje od 12 odsto. Ruske tehnokrate privatno su upozorile Putina na mogući pad od 30 odsto.
Međutim, navodi Gardijan, realnost je bila drugačija, što je odraz onoga što su analitičari nazvali prekomernim samopouzdanjem koje je na zapadu vladalo u pogledu brzine kojom će sankcije moći da nanesu štetu Rusiji.
Ruska ekonomija je prošle godine pala za samo 2,2 odsto.
Nezaposlenost, prema doduše sumnjivim zvaničnim podacima, sada iznosi 3,7 odsto.
Građevinski sektor je mogao značajno da raste čak i ako su automobilska i elektronska industrija pretrpele štetu. Rast je zabeležen i u poljoprivrednom sektoru.
Velika žetva je podstakla rast u poljoprivrednom sektoru.
Međunarodni monetarni fond sada predviđa da će Rusija tokom 2023. i 2024. beležiti veći rast nego Velika Britanija.
Dok se rat bliži prvoj godišnjici 24. feburara, debata oko toga da li su sankcije efikasne se intenzivirala.
Oni koji staju o odbranu sankcija kažu da su rublja i bruto domaći proizvod loši pokazatelji, delom zato što je ruska statistika izmanipulisana u okviru ratnih napora.
„Molim vas, ne pitajte me za brojke BDP-a. One nisu bitne“, rekla je Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije.
Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike i autor izveštaja Martens centra o sankcijama, rekao je da bi možda bilo poučnije pratiti desetak „mekih indikatora“ kao što su prodaja alkohola, stopa razvoda, krađe u prodavnicama, potrošnja na hranu, ankete, raspoloženje klijenata banke ili poreski prihodi.
„Ne gledajte na sat svakih pet minuta da vidite da li sankcije funkcionišu. Upražnjavajte strateško strpljenje“, rekao je Milov, koji je takođe saveznik zatvorenog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Agate Demare, autor studije američkih sankcija Bekfajer, kaže: „Ovo je maraton pre nego sprint, ali finansiranje rata postaje sve teže“.
Ekonomisti sa Kijevske škole ekonomije idu dalje, tvrdeći da je odlučujuća prekretnica možda već postignuta jer rastući ruski fiskalni deficit – podstaknut dodatnom potrošnjom za odbranu i kolapsom prihoda od ugljovodonika – primorava rusku centralnu banku da „pojede“ svoje rezerve.
Inicijalni finansijski blickrig
„Razumljivo je da se zapad na početku zaneo, što je dovelo do lažnih očekivanja“, kaže Čarls Ličfild, zamenik direktora Atlantskog saveta, američkog istraživačkog centra.
Zaista, Rusi su u početku pohitali na bankomate u strahu da će banke presušiti.
Rublja je potonula i pala sa oko 70-75 u odnosu na dolar na gotovo 140.
Za oko četiri meseca, zamrznuta je ruska imovina u vrednosti od oko 13,8 milijardi evra.
EU je uvela sankcije za ukupno 1.386 pojedinaca i 171 entitet.
Stotine velikih zapadnih firmi i brendova sa zapada je suspendovalo ili u potpunosti obustavilo poslovanje u Rusiji.
U prvom naletu rata sankcijama, zapad je udario i na rusku centralnu banku.
Ali, guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina je odlučno i brzo reagovala, zbog čega se likvidnost već do kraja marta vratila na nivo od pre sankcija a rublja se stabilizovala.
Sankcije sa kojima nisu svi išli u korak
Kada je Rusija uspela da se odupre ovom finansijskom blickrigu, zapad je morao da ponovo razmotri svoju strategiju.
Druga faza će biti više rat iscrpljivanja, stalnog prilagođavanja i izgradnje konsenzusa širom EU.
Ali, u ovom procesu su se pojavile mane.
Pošto je za pakete sankcija EU neophodna jednoglasnost, ideološki odmetnici poput Mađarske su imali veliki uticaj.
Osim toga, pokazalo se da u nekim zemljama članicama EU ne postoje zakoni, odgovarajuća odeljenja ili procedure za primenu sankcija dogovorenih u Briselu.
Postale su uočljive razlike u obimu u kojem su sankcije primenjivane.
Podaci EU pokazuju da je Grčka zamrzla svega 222.000 evra ruske imovine, a Malta 200.000.
Austrijske kompanije nisu žurile da obustave poslovanje u Rusiji – procenjuje se da su 43 austrijske firme ostale, a samo dve se potpuno povukle.
Belgija je lobirala da 500 godina stara dijamantska industrija u Antverpenu ostane otvorena za rusku rudarsku kompaniju Alrosa.
Kada su u pitanju zemlje članice NATO, odbijanje Turske da se priključi sankcionoj koaliciji je postalo ozbiljan problem.
Do trećeg kvartala 2022, ruski uvoz iz Turske je premašio milijardu dolara mesečno, što je oko dvostruko više nego u istom periodu prethodne godine.
Putinova igra energetskog pokera
Kako piše Gardijan, iznenađujuća fleksibilnost ruske ekonomije nije rezultat prvenstveno tehničkog profesionalizma zvaničnika centralne banke ili otpornosti na sankcije, već očigledna strukturalna mana u samim sankcijama: oslanjanje Evrope na ruski izvoz nafte i gasa, što je izvor 40 odsto prihoda Rusije.
„To što nije odmah uveden embargo na ruski izvoz dovelo je do rekordno visokih trgovinskih i fiskalnih višaka koji su Putinovom režimu obezbedili ogroman finansijski amortizer, dovoljan da se izdrže meseci rata“, kaže Oleg Ickoki, rusko-američki ekonomista.
„Bojkotovan je samo Putinov uvoz, dok se izvoz nastavio. Rezultat toga je da je ruska električna i automobilska industrija doživele kolaps, ali ne i izvoz nafte i gasa“, dodaje on.
S druge strane, analitičari tvrde da je Putin „sebi pucao u nogu“ pošto je „zavrnuo česmu“ za gas.
Kako navodi Gardijan, time što je presekao izvoz gasa u Evropu Putin je odigrao svoju najbolju kartu u partiji energetskog pokera, ali pokazalo se da je ona bila promašaj, te da će tako i ostati ukoliko EU bude kontrolisala potražnju.
Putin planira da potroši 6,3 odsto BDP-a na odbranu i nacionalnu bezbednost iz saveznog budžeta u 2023, čime će se potrošnja za odbranu udvostručiti na preko 10 biliona rubalja.
Pitanje je koliko dugo će moći da održi ovaj nivo potrošnje ako prihodi od energije nastave da padaju.
Ali, kako se pokazalo tokom protekle godine, Rusija neće sedeti besposleno.
Na kraju, rat međunarodnim sankcijama je igra mačke i miša u kojoj obe strane među dezinformacijama traže tragove koji bi im pomogli da preduprede potez suparnika.
Iako ovaj vid rata nije u toj meri odlučujući kao onaj koji se vodi na bojnom polju, ako zapad uspe da ostane na svom kursu Putinove opcije bi mogle da se suze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
