Foto: Printscreen/Dnevnik.hrVojno-sigurnosni analitičar Ivica Mandić za Dnevnik Nove TV u Hrvatskoj komentarisao je potez predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je hteo tokom dana privatno da poseti Jasenovac.
Pojasnio je može li štićena osoba prvog reda, poput predsednika, ući u drugu državu kad god i kako god poželi.
„Ne dolazi u obzir. Čak ni kad je u pitanju slovenski premijer, koji je bio na letovanju. Šta bi se dogodilo da Hrvatska ne preduzme mere iz neznanja i da mu se nešto dogodi u Hrvatskoj? Taj deo protokola, jednako se službeno dogovara, izvan očiju javnosti“, upitao je i pojasnio Mandić.
„Zamislite službenike sigurnosnog sistema Srbije koji prate svog predsednika. Da budemo vrlo jasni – dolaze naoružani uz njega“, dodaje Mandić.
Postoji, pojašnjava Mandić, niz stvari koje se snimaju među njima, a jedan je i razmena informacija sigurnosno-obaveštajnog sistema jednog i drugog – da se slučajno ne dogodi pogibija.
„Ovo je jedna loša kopija Lavrovljeve najave poseta Beogradu. Ako je srpski svet kao zamišljen pojam kopija ruskog sveta, tako je i u smislu nekakvih operacija koje se sprovode. Zauzeli su medijski prostor i sad mi o tome razgovaramo“, ističe Mandić i napominje da se „tako ne radi kod pristojnih zemalja“.
„Sumnjam da je oružje išlo Bangladešu“
Komentarisao je avion pun oružja koji je iz Niša leteo za Bangladeš i koji se srušio u Grčkoj.
„Verovatno je da je, kada se govori o papirima, end-user Bangladeš i to nije posebno kada države rade između sebe. No čisto sumnjam da je to oružje išlo Bangladešu zbog povezanosti Bangladeša i vojne industrije Indije. Zašto bi neko plaćao tolike troškove iz Srbije prema Bangladešu. Šta je to što proizvodi Srbija, a ne proizvodi Indija“, pita se Mandić.
On veruje da je oružje bilo namenjeno Ukrajini te da se radi o političkoj operaciji.
„Ponovno se sedi na dve stolice i hoće da se zadrži ista pozicija kao da rat u Ukrajini nije počeo“, rekao je Mandić u razgovoru s reporterom Dnevnika Nove TV u Hrvatskoj Hrvojem Krešićem.
Mandić je komentarisao i američke raketne bacače koji stižu u pomoć Ukrajini i koji čini razliku na bojištu.
HIMARS ima tri vrste raketa, pojašnjava Mandić.
„Ona s najkraćim dometom od 85 i najdužim od 300 kilometara. No i ona koja je tek u proizvodnji. Postoji najnovija s dometom 500 kilometara, pitanje je šta će Bajden dopustiti da se izveze“, rekao je Mandić.
Ukrajinske snage mogu da nanesu duboke udare – na logistiku i komandna mesta, dodao je.
„Problem je s HIMARS-om da se u pitanje može dovesti Krim, da je napad na Herson prema Mariupolju zato da se isključi crnomorska flota i da ne postoji tačka u Ukrajini sa koje se ne može pogoditi. Tada stvarno i ne postoji“, zaključio je Mandić.
Izvor: Dnevnik.hr
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
