Crna Gora slavi 19. godina nezavisnosti: Jesu li ispunjena očekivanja i koliko je njih koji bi da se vrate pod okrilje Srbije?

Na referendumu koji je održan 21. maja 2006. glasalo je 419.240 građana, ili 87 odsto od ukupnog broja birača.

Nezavisnost je podržalo 230.661, tj. 55,5 odsto građana Crne Gore koji su izašli na referendum. Za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom glasalo je 185.002 ili 45 odsto.

Skupština Crne Gore je, podsećaju Vijesti, prethodno usvojila Zakon o referendumu, koji je dogovoren uz preporuku Evropske unije (EU), a potom je 2. marta, na predlog predsednika Republike Filipa Vujanovića, donela odluku da referendum o državno-pravnom statusu bude održan 21. maja.

Referendumsko pitanje glasilo je: Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović povodom Dana nezavisnosti i dvije godine mandata izjavio je da „još snažnije nastavljamo da vodimo Crnu Goru kako bi dobila mjesto koje joj pripada – mjesto razvijene, demokratske, evropske zemlje“.

„Put pred nama pun je izazova. Ali sam siguran: ako nastavimo zajedno – uspjećemo. Za Crnu Goru svih nas. Dragi građani, Srećan vam Dan nezavisnosti“, naglasio je Milatović, prenosi RTCG.

Danijel Živković, predsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore rekao je da je na današnji dan, prije 19 godina, Crna Gora obnovila državnu nezavisnost, ispisujući novu stranicu u istoriji naše domovine.

„Ponosni na slobodarsku i antifašističku tradiciju, stvorili smo temelje za izgradnju modernog evropskog društva, zasnovanog na multietničkoj demokratiji. Tokom proteklih godina, Crna Gora je ostvarila značajan napredak na planu ekonomskog i društvenog razvoja, te postala punopravna članica NATO saveza. Međutim, već pet godina suočavamo se s izazovima koji prijete da ponište crnogorsku suverenost i mukotrpno građenu međunarodnu reputaciju naše zemlje. Zbog toga je od presudne važnosti da svi zajedno damo doprinos i posvetimo se izgradnji stabilne, prosperitetne i evropske Crne Gore kako bi jubilej koji obilježavamo naredne godine dočekali sa ozbiljnom i državno odgovornom politikom. Neka je vječna Crna Gora!“, napisao je Živković, prenosi RTCG.

Gde je Crna Gora 19 godina od nezavisnosti?

Reditelj, nekadašnji član Pokreta za nezavisnost, sada član Savjeta Građanske inicijative “21. maj” Branko Baletić uporedio je uspeh Crne Gore za 19 godina nezavisnosti sa Jugoslavijom nakon Drugog svetskog rata, koja je 1945. krenula iz pepela, a 20 godina kasnije bila jedna vrlo uvažena država, industrijski razvijena, koja je u svakom smislu funkcionisala.

„U neoporedivo lakšim okolnostima Crna Gora za 19 godina nije napravila pomak, nije iskoristila ključni trenutak i društveno povoljne okolnosti nakon referenduma. Nije se krenulo u reforme, nije se krenuo u rad institucija i njihovo učvršćivanje. I kada saberete 19 godina, ja bih rekao da je to mali, nikakav rezultat, čak bih rekao da je društvena klima gora nego pred referendum”, kaže Baletić, prenosi RTCG.

Prema njegovim rečima, razlozi za to su nefunkcionisanje institucija i partokratija.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić ističe da nema sumnje da je 19 godina podrška nezavisnosti Crne Gori značajno veća i da je mali broj njih koji bi eventualno tražili povratak Crne Gore pod okrilje Srbije.

„Kad je reč o ostvarivanju nezavisnosti, naprosto u vremenu kada se opredeljivala javnost Crne Gore i kada je bio referendum, stanovišta su bila podeljena. Dobar dio građana je smatrao da Crna Gora treba da ostane u zajednici sa Srbijom. Nešto veći broj građana je smatrao da treba da ima nezavisnost, ali sada je prošlo 19-20 godina i nakon svog tog vremena nemam sumnje da je sada, ako ništa drugo, podrška nezavisnosti Crnoj Gori značajno veća. Znači u manjem broju njih koji bi eventualno tražili povratak Crne Gore pod okrilje Srbije ili u nekoj vrsti zajednice sa Srbijom“, naglašava Bešić.

On smatra da većina građana može da bude zadovoljna rezultatima, ali je to moglo i moralo mnogo bolje.

Po njegovom mišljenju, institucije nisu dovoljno osnažene da mogu da ispunjavaju svoje funkcije na način na koji je to predviđeno i na koji građani očekuju.

„Mislim da je dinamika pristupanja EU, ukoliko se izuzme poslednja godina, dvije, bila nedovoljno brza. Kada je riječ o političkim aspektima, nema sumnje da bez obzira na smenu vlasti 2020. godine, što uvek imamo partizaciju, politizaciju i prije svega, ajde tako da kažem, pokušaje manje ili više uspješnog partijskog zarobljavanja institucija“, ukazuje Bešić.

Predsednik NVO Centar realne politike Vojin Grubač smatra da bi Dan državnosti, 13. jul, trebalo da bude centralni događaj države, jer „Crna Gora zaista ima državnost, ali nema nezavisnost, niti će je imati“.

Ističe da su oni koji su „zaslužni“ za uspeh referenduma 2006. godine, ujedno zaslužni i za sistematsko razaranje Crne Gore.