„Srpski svet“ je lepše ime za „Veliku Srbiju“, za ono što je preteći kancer Crnoj Gori: Milo Đukanović u Sarajevu (VIDEO)

Tema predavanja bila je „Regionalni odnosi i geopolitički izazovi na Zapadnom Balkanu“, a Đukanović je naglasio štetnost naziva Balkanizacija te rekao da to danas u Evropi predstavlja termin koji označava nestabilnost, prenose Vijesti.ba.

„Evropska perspektiva našeg regiona nikada nije bila mutnija. EU više nema ni volje ni strateške hrabrosti da nastavi proces ujedinjenja kontinenta. Istovremeno, balkanske zemlje su potonule u sopstvenu nemoć, zaboravile reforme i izgubile viziju. Tako nastaje vakuum u kojem bujaju opasne ideologije prošlosti“, poručio je Đukanović.

Upozorio je da se region nalazi na geopolitičkoj raskrsnici, u vremenu kada se svet ubrzano mijenja, a Balkan ostaje zarobljen u ponavljanju istorije.

„Dugo smo živeli u zabludi da je stabilnost večna. Danas gledamo kako se ruši stari poredak i rađa novi, u kojem naš region ostaje bez glasa, bez zaštite i bez pravca. Sada je jasnije nego ikad: bez evropske perspektive, Balkan ne zna kuda ide.“

On je rekao da u Evropi danas nema lidera.

“Evropi i svetu su danas potrebni lideri, državnici. Danas je mnogo više velikih problema, nego velikih državnika. Zapadni Balkan je danas dalje od Brisela nego pre 10 godina, može se reći da je bliže 90-tim godinama”, rekao je Đukanović.

On je dodao da taj prostor sada koriste Rusija, Kina i Turska.

“To se vidi kroz PIC. Logično je da su tu Rusija, Turska, Srbija, Hrvatska. Izgleda da oni očigledno znaju šta su njihovi interesi u Bosni. Da li to isto možemo kazati za EU? Brisel nam je svima cilj ali deluje kao pokretna meta koja se udaljava.

Za posledicu imamo restauraciju retrogradnog nacionalizma, sada u formi “srpskog sveta” i obnovljene brige Beograda, prema navodno ugroženim Srbima u regionu.

SPC je moćan instrument državne politike Srbije u regionu, koji je zamenio nekadašnje savezne institucije koje su ranije bile na raspolaganju Beogradu u ostvarivanju nacionalističkih interesa ranih 90-tih. Ta crkva je i efikasan instrument ruskog imperijalizma”, rekao je Đukanović.

On je rekao da svedočimo uspostavljanju novog svetskog poretka, ali niko ne zna kako će on izgledati te da se niti jedan američki predsednik poput Trampa nije oslanjao na krupni kapital.

“Sve važniji postaje uticaj tzv. Srednjih sila”, rekao je Đukanović navodeći primer Turske i Saudijske Arabije.

On je svoje obraćanje zaključio tvrdnjom da EU, ako želi biti globalna sila mora zaokružiti svoje širenja na celi kontinent.

Posebno se osvrnuo na odnose između Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji, kako kaže, osciliraju zavisno od šire političke klime.

„Istina je da je Crna Gora početkom devedesetih pravila ozbiljne greške, ali jednako je istina da se brzo distancirala od destruktivnih politika, izgradila vlastitu nezavisnost i postala stub stabilnosti u regionu. Međutim, ono što je mukotrpno izgrađeno, danas se urušava pod naletom ekstremnog nacionalizma“, nastavio je Đukanović, jasno aludirajući na porast velikosrpskih uticaja u Crnoj Gori.

Prema njegovim rečima, upravo izostanak evropske dinamike otvara prostor za povratak retrogradnih ideologija koje poništavaju godinama građeno poverenje među susedima.

„Danas smo svedoci da se nacionalizmi vraćaju na velika vrata. Crna Gora je izložena brutalnim napadima velikosrpskog projekta, koji ne štedi ni Bosnu i Hercegovinu, ni Hrvatsku. U takvom ambijentu, dobrosusedski odnosi ne opstaju“, dodao je Đukanović.

CG kao „prirodni plen“ Beograda

Đukanović je naveo da Beograd od 19. veka smatra Crnu Goru svojim prirodnim plenom.

“Moramo što pre shvatiti da će najveći deo onoga što će se ovde dešavati zavisi od nas”, rekao je Đukanović.

Govoreći o ulozi Srbije u regionu, Đukanović je rekao da je ona najveća država u regionu.

„Svi bismo, siguran sam, s radošću pozdravili Srbiju koja čvrsto staje na put evropskog razvoja, jer bi smo u tome prepoznali dugoročno skladne susedske odnose“, rekao je.

„U tome bismo prepoznali nagoveštaj dugoročnije skladnih odnosa u regiji. Crna Gora zbog istorijskih veza ima i dodatne odgovornosti, ali i dobro razumevanje prilika u Srbiji, ali i želju da pomogne demokratskoj Srbiji“, kazao je Đukanović.

„U vreme kada je bila metastaza Miloševićeve politike u Srbiji, puno ljudi koji su nagoveštavali bolju alternativu za Srbiju su se morali seliti u Crnu Goru i tu dobili utočište i mogućnost za vođenje politike koja bi doprinela kraju Miloševićeve politike“, poručio je Đukanović.

„To je rađeno iz dobrih emocija i uverenja kada ne bude Miloševića u Srbiji, to će biti blagotvorno za celi region.

Iskustvo u Crnoj Gori nas opominje da je ideologija velikosrpskog nacionalizma veoma istrajna, veoma. Od Garašaninovih Načertanija s polovine XIX veka svako malo obnavljaju se aspiracije velikosrpskog nacionalizma prema Crnoj Gori

Poruka je uvek ista: „Crnogorci su izmišljena nacija, svi od srpstva“ pa ako je tako postavlja se pitanje „što će Crna Gora?“. Zašto to ne bi bila proširena srpska država pa da taj svet srpstva bude u „Velikoj Srbiji“?

To bi bilo institucionalizovanje okvira za dominaciju Srbije i Albanije

Prošli smo kroz više etapa, ova je poslednja i ona je najzanimljivija jer nudi najbolje ilustracije“, kazao je Đukanović, a potom govorio o projektu „Otvorenog Balkana“.

„Komšić, Vjosa Osmani i ja smo kategorično od prvog trena protiv tog projekta „Open Balkan“ – „Otvorenog Balkana“. Nailazili smo na apsolutno nerazumevanje i u Evropi i u SAD-u oko toga jer je njihovo obrazloženje bilo da je to projekat ekonomske saradnje. Formalno, nema sumnje da bi to bila ekonomska saradnja.

Ali to je bio projekat koji je trebao da institucionalizuje dominaciju Srbije i Albanije u regiji. Mogu čak da poverujem da oni koji su insistirali na implementaciji tog projekta nisu podrazumevali ono što smo mi videli kao ozbiljnu pretnju.

Nije najvažnije šta vi mislite da taj projekat donosi, nego je važno kako ga čitaju oni koji kreiraju politiku u regionu. Morali biste biti ozbiljno naivan da poverujete da će se Tirana i Beograd zadovoljiti ekonomskom dominacijom, jer su dve najveće ekonomije.

To bi bilo institucionalizovanje okvira za dominaciju Srbije i Albanije koja bi obavezno završila pokušajem nove promocije Velike Srbije i Albanije u prirodnim granicama i zato smo bili protiv.“

Već u to vreme kao nadogradnja Otvorenog Balkana u ozbiljnim političkih krugovima afirmisala ideja srpskog sveta. „Srpski svet“ je ljepše ime za „Veliku Srbiju“, za ono što je preteći kancer Crnoj Gori.

Ako neko nastupa prema vama sa idejom da poništi vaš državni nacionalni identitet šta da radite sem da se odbranite?“, kazao je Đukanović, a onda podsetio na događaje iz Crne Gore iz 2016. i 2020. godine.

„U takvoj ulozi se2020. pojavila SPC. Podsetiću 2016. smo imali pokušaj državnog udara, organizovan od strane ruskih vojnih i bezbednosnih službi sa ciljem sprečavanja ulaska Crne Gore u NATO. Crna Gora je tada bila na vratima NATO-a. Nekoliko meseci nakon toga ona je i formalizovala svoje članstvo u NATO. Na kraju 2016.  kada su bili redovni parlamentarni izbori bio je pripremljen ozbiljan plan krvoprolića ispred crnogorskog parlamenta.

Na poziv predsednika Srbije sam otišao u Beograd i upoznao se sa tovarom dokumentacije srpske bezbednosne službe, koja mi je potvrdila pripremu državnog udara u Crnoj Gori za koji je kao platforma bio izabran Beograd, Moskva režija, realizacija Beograd.

Ja sam dobio obećanje da će sva dokumentacija biti predata pravosuđu Crne Gore kada krene sudski proces i da će ruski agenti identifikovani u Beogradu biti izručeni Crnoj Gori. To je trajalo 48 sati. Došao je uticajni šef bezbednosti iz Moskve poveo Ruse sa sobom a zabranio da se ijedan papir da Crnoj Gori. Mi smo ušli posle u NATO ali smo bili svesni da Rusija neće tek tako preći preko toga.

Stiglo je to 2020. Promenjena je konfiguracija. Više u prvom planu nisu bile ruske bezbednosne službe. Bila je SPC. SPC je u toj akciji bila instrument prekograničnih operacija velikosrpskog nacionalizma. Instrument koji je zamenio sav instrumentarij koji je Milošević imao na raspolaganju: vojska, saveznu službu bezbednosti, carinu, druge instrumente. Sad je sve to substituisala SPC.

Njihova ideja je bila da je vrieme za promenu vlasti u Crnoj Gori. I ja sam sa tim saglasan. Ali je neoprostivo da ne prepoznate šta se valja sa druge strane političke polulopte i da date ohrabrenje toj destrukciji.

Danas srpski patrijarh u razgovoru sa Putinom kaže da ne treba da bude zaboravljen Balkan u globalnom geopolitičkom pregrupisavanju i da treba da bude što bliže ruskom svetu. Bilo bi zanimljivo da čujemo nekoga da kaže: Šta ovo bi? Pa ne bi ništa, bi isto što i pre četiri godine“, kazao je Đukanović pa slikovito objasnio situaciju.

„Kako završava pacijent kojem nije na vreme dijagnostikovan i lečen kancer? Ishod je, nažalost, poznat. I zato se moramo zapitati – da li je njihov opstanak na vlasti dovoljan razlog da nas demotiviše? Ili je to upravo poziv na veću odgovornost i odlučnost“.

„Nismo mi birali vreme“, dodao je. Birao ga je onaj koji je upregao SPC da se revanšira Crnoj Gori za neposlušnost pre četiri godine, a naše je bilo da se odbranimo. Posle 30 godina i svih grešaka na vlasti, izgubite izbore za 1500 glasova i to u finalu političkim inžinjeringom“, kazao je i dodao da je Crna Gora je zaslužila bolju alternativu, ali je dobila šta je dobila.

„Mislim da će na nekim sledećim izborima pametnije glasati više vodeći računa o tome do čega ih može dovesti nepromišljenost“.

„Poraz nije kraj – to je trenutak kada treba ustupiti mesto mlađima. Bez ikakve dileme, uveren sam da nova generacija može voditi Crnu Goru dostojanstveno, mudro i na visokom nivou. Ako postoji nešto na šta sam zaista ponosan, to je rat koji sam s njima prošao. Ne bave se trgovinom, prodajom Crne Gore – ona se brani, sa znanjem, čašću i kvalitetom. I dobro je da se to čuje bude jasno, kako ovde, tako i na susedskim adresama“.

Populizam stigao i na Balkan

„Populizam je stigao, i bez greške se preselio i na Balkan pa i u Crnu Goru. Danas svedočimo politici kakvu ne bih ni imenovao, iz poštovanja prema damama koje su danas s nama, ali svi znamo na šta mislim. Politika je postala sredstvo za ličnu promociju onih koji za to nemaju ni pokrića“ kazao je Đukanović.

„Politika je ozbiljna, odgovorna delatnost. Populizam u njoj proizvodi ozbiljne posledice. Moja poruka svima koji žele da se bave ovim poslom je jasna – potrebno je znanje, odgovornost i priprema. U političko sedlo se ne ulazi da bi vas čuo komšija  već onda kada ste za to zaista spremni – znanjem, iskustvom i iskrenom željom da služite narodu“, zaključio je.

U predavanju koje je izazvalo veliku pažnju akademske i političke javnosti, Đukanović je jasno poručio: „Ili će se Zapadni Balkan vratiti evropskom kursu uz odlučnu podršku EU i hrabro liderstvo iznutra, ili će utonuti u novu rundu nestabilnosti, sukoba i istorijskog zastoja“.

„Moramo shvatiti da sudbina ovog regiona prvenstveno zavisi od nas samih. Iako je nasleđe teško, i iako će, pogotovo Bosna i Hercegovina, i dalje morati računati na podršku međunarodne zajednice, konačne odluke i ključni iskoraci moraju doći odavde. Mi moramo dati pečat budućnosti.

Na kraju izlaganja govorio je i o Dejtonskom sporazumu.

„Rat je nešto što smo probali i uvek je tragično završio. Djetonski sporazum nije idealan, ali je zaustavio rat. Ima svojih slabosti, ali alternative koje se ponavljaju, spominju, prećutkuju, ne treba dozvoliti jer to neminovno vodi u rat… bilo gde, nigde to ne treba dozvoliti.“