Crna Gora: Kako do beneficiranog radnog staža za novinare 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Nemaju radno vreme, rade pod pritiskom, u kriznim situacijama, često su pod stresom, odgovorni i poslodavcima i javnosti, skloni sindromu profesionalnog sagorevanja. To su neki od razloga zbog kojih bi novinari trebalo da dobiju beneficirani radni staž, smatraju u Društvu profesionalnih novinara Crne Gore (DPNCG).

Ideju podržava i Sindikat medija iz kojeg poručuju da je za ovo pitanje potrebno naći sistemsko rešenje, javlja portal Radio-televizije Crne Gore u tekstu dug put do beneficiranog staza novinari da budu istrajni.

Naglašavaju da bi tek trebalo da bude odlučeno na koga bi se sve odnosilo takvo rešenje, kao i koliko će iznositi jedna kalendarska godina “merena” beneficijama.

Beneficirani radni staž za novinare, našao se kao predlog u Nacrtu prve Medijske strategije u Crnoj Gori, o kojoj je održana i javna rasprava. Strategija, zajedno sa Akcionim planom, trebalo bi da pruži odgovore na mnoga pitanja i trasira stanje u medijima od ove do 2026. godine.

Predsednica Društva profesionalnih novinara (DPN) Mila Radulović, koja je bila članica radne grupe za izradu Strategije, kaže za portal RTCG da su brojni razlozi zbog kojih bi novinari trebalo da dobiju beneficirani radni staž.

“Novinari nemaju radno vreme. Oni rade ujutru, preko dana, uveče, vikendom, praznicima, po hladnoći, tokom tuča, sukoba, protesta, koliko god i šta god bilo potrebno. Takvi uslovi rada i specifičnosti profesije posebno su izraženi kod novinara dnevnih redakcija, a problem je dodatno povećan nastankom ‘on line’ medija. Pored toga što to zahteva rad od jutra do ponoći,  dešavanja iz sata u sat zahtevaju oprez, budnost, hitru reakciju. Redakcije zbog smanjivanja troškova, smanjuju i broj novinara, dok se poslovi usložnjavaju. Sada se od njih zahteva i da snimaju, fotografišu, objavljuju u trenutku dešavanja”, upozorava Radulović.

S druge strane, pored brzine tu je, kako navodi ona, odgovornost za objavljeni sadržaj, reakcija koju on izaziva i posledice toga, od javnog pritiska, do eventualnog gubitka radnog mesta ili kažnjavanja: “Posledica ovog svakodnevnog pritiska neminovno je stres, a usled njegovog nagomilavanja i nedostatka vremena i odmora – dolazi do sindroma sagorivanja“, kaže ona.

Svetska zdravstvena organizacija ovaj sindrom tretira kao ozbiljnu bolest: „Tokom programa psihološke pomoći psiholog koji je radio sa novinarima utvrdio je ono što znamo, da imamo sindromom izgaranja. Zato, tražimo da se ozbiljno razmotri naš zahtev – da novinari dobiju beneficirani staž. Jer, rade odgovoran, stresan posao od javnog značaja. Žive u proseku 50 godina, što na žalost ne postoji dokumentovano.”

Radulović kaže i da su tokom izade Strategije predstavnici Vlade i Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija, u ovom slučaju, imali razumjevanja za sugestije novinarske struke.

“Na čelu Direktorata za medije je naš bivši kolega (Neđeljko Rudović), koji poznaje težinu našeg posla. Ostaje samo da se nadamo da će Rudović ostati na toj poziciji, jer je on naš dobar partner”, poručuje Radulović.

Kaže i da bez obzira na moguće probleme u definisanju i kasnije sprovođenje beneficiranog radnog staža, novinari moraju biti solidarni i istrajni.

I Sindikat medija podržava uvođenje beneficiranog radnog staža za novinare, ali upozoravaju na to da bi još neki radnici u medijima trebalo da dobiju taj status.

“Novinarstvo je profesija koja je i u svetu među najopasnijima. To ovih dana potvrđuje i broj ubijenih novinara tokom rata u Ukrajini, ali i u mirnodopskim uslovima medijski radnici nisu pošteđeni rizika. I Crna Gora je dokaz, pre svega zbog nerešenih, a brojih, slučajeva napada na novinare, kao i ubistva novinara. Sve to su argumenti koji idu u prilog inicijativi koja se tiče beneficiranog radnog staža”, poručuje predsednica Sindikata medija Marijana Camović Veličković za portal RTCG .

Problem je i to što je, kako ističe, beneficirani radni staž generalno postao nepopularan.

Ko je je novinar/ka

Ko je novinar, kako kaže Radulović, trebalo bi biti definisano Zakonom o medijima.

“Medijska zajednica trebalo bi da se usaglasi oko toga ko bi trebalo da ima pravo na beneficirani staž, jer treba zadovoljiti neke stvari da bi se ono steklo. A to su, između ostalog, radno vrijeme, emocionalno opterećenje, štetnost i opasnost po zdravlje…“, ističe Radulović.

Svako ko nešto zna o novinarstvu neće se protiviti našem zahtjevu. Iluzorno bi bilo očekivati da u istom paketu budu reporteri crne hronike, istraživači, novinari dnevnih redakcija i recimo kolege koji rade za ženske časopise, modne emisije, muzički radio i sl. Ali o tome treba razgovarati i videti šta je najbolje rješenje, navodi Radulović.

Odgovor na pitanja ko bi imao pravo na beneficirani radni staž, potrebno je, navodi Camović Veličković tek urediti kroz zakone koji su povezani sa ovom problematikom, te da beneficirani radni staž ne može biti pitanje jednog zakona, već je potrebno naći sistemsko rešenje.

Ona podseća i da je novinarstvo slobodna profesija i nemoguće je definisati ko sve ili čiji rad potpada pod taj posao: „Nije praksa da se daje definicija novinara/ke, tako da se nadam da se niko ni u Crnoj Gori neće usuditi da to uradi.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.