Danilo Kalezić: Crkva će tek da koristi osvojene pozicije za kanalisanje interesa Rusije i Srbije u Crnoj Gori 1Foto: snapshot Youtube/Danilo Kalezić

Ukoliko sve partije, koje su do sada pokazivale dozu autonomnosti u odnosu na Beograd djeluju autonomno crnogorska vlada će izgubiti podršku. Uz visok stepen sigurnosti mogu da kažem da će vlada pasti 19. avgusta, ali me plaši period posle, kaže u razgovoru za Danas Danilo Kalezić, viši istraživač Istorijskog instituta Crne Gore.

“Ako pratite medijska izvještavanja i nastupe partija vlada bi trebalo da izgubi podršku u vidljivoj većini 45, 46 glasova podrške. Smatram da bi za Demokrate, koji su u prethodnom periodu bili najveći kritičari Abazovićeve vlade, bilo politički potpuno promašeno da ne glasaju za pad vlade. Međutim, period posle je ono što izaziva zebnju”.

Pitanje je, ukazuje, kad će se i kako će se formirati nova vlada, kakvog će ona karaktera biti i koliko brzo će moći da pripremi izbore.

“Ovo je izglasavanje nepovjerenja a vlada će da nastavi da radi u tehničkom mandatu a u Crnoj Gori ne postoji razlika između regularnog i tehničkog mandata, oni su formalno-pravno isti”.

Da li su, nakon pada vlade, izbori najbolje moguće rešenje?

Izbori su možda sad i najgora kratkoročna opcija zato što bi izbore sprovodio Abazović i njegov kabinet u jednom isntitucionalnom haosu.

Dakle za Crnu Goru politički bi najbolje bilo da se nakon pada ove vlade formira tehnička politička vlada – koja će imati tehnički karakter a biti sastavljena od političara koji će imati zadatak da sprovedu dugo najavljivane izborne reforme i pripreme u tehničkom i zakonodavnom smislu održavanje izbora.

Sve što se dešava od 19.og nadalje je plodno tle za destabilizaciju Crne Gore.

Očekujem inteziviranje kampanje Demokratskog fronta i ostalih parapolitičkih struktura uoči glasanja o nepovjerenju ovoj vladi i ako ta vlada izgubi povjerenje.

To će biti treća vlada u nešto manje od dvije godine u jednom totalnom instituconalnom haosu, ali sve je bolje od ovoga da ostane Abazović koji sad vlada kao mali Vučić ili kao neki poluautoritarni lider.

*Napredni klub Čedomira Antića objavio je izveštaj u “crnim koricama” o ugroženosti Srba naročito u Crnoj Gori, BiH, Kosovo. Imali smo poziv zvaničnika SNS-a za denacifikaciju Balkana. Sa druge strane, cnogorski mediji beleže uklanjanje crnogorskih zastava sa objekata u Crnoj Gori, preti se onima koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, mitropolit Joankije govori o “ustašluku u Crnoj Gori”.  Abazović je isticao da sve što ide u prilog stvaranju novih tenzija i podele, ne može biti zvanična politika a uprkos tome je potpisao Temeljni ugovor… Kako vidite Crnu Goru ovih dana?

U Crnoj Gori je u toku jedan proces destabilizacije i rastakanja države. Taj proces je započet avgusta 2020. nakon parlamentarnih izbora kada su na vlast došle partije koje su izrazito ne samo anticrnogorske nego i antizapadne a taj postupak se intezivira posljednjih mjeseci.

Dakle, premijer Dritan Abazović, koji se ponaša kao da je portparol Aleksandra Vučića ili sekretar za medije, zapravo je nosilac tog postupka i tih dešavanja i tendencija.

Jer sve što radi, radi na štetu Crne Gore a u interesu ne samo države Srbije već i Vučića i režima SNS direktno. U tom kontekstu treba posmatrati i najnoviji akt potpisivanja nečega što oni nazivaju Temeljni ugovor koji po svojoj formi i suštini nije, jer Temeljni ugovor može biti potpisan samo sa Katoličkom crkvom.

Kad taj događaj stavite u kontekst ovoga o čemu ste vi govorili onda dolazimo na tragu onoga što je vjerovatno istina a to je da zvanična Srbija generiše destabilizaciju ne samo Crne Gore nego cijelog regiona.

Crna Gora je jedan krak tog procesa dok su izvođači za taj posao, nažalost, crnogorska vlada i neke opozicione stranke među kojima je najagilniji DF.

Crnogorsko društvo nikada nije bilo ovoliko ne samo podijeljeno nego i homogenizovano po više nivoa i sve što se bude dešavalo u narednom periodu je zapravo odgovornost direktno Abazovića i njegovog kabineta.

Oni generišu podjele, mržnju, svjedočimo permanentnim napadima na medije koji se uvijek dešavaju nakon što Abazović kritikuje svoje neistomišljenike i to je jedan manir koji po mnogo čemu liči na liderski stil Vučića.

*Da li će Specijalno državno tužilaštvo pokrenuti procese protiv onih koji su bili uključenu u organizaciju oko dolaska strane delegacije na potpisivanje Temeljnog ugovora kada je, prema podacima, prekršen Zakon o vazdušnom saobraćaju, ugovor NATO Air policing i Zakon o graničnoj kontroli ?

Ne očekujem institucionalnu reakciju bar ne u sadašnjoj konstelaciji snaga. Uvjerenje za taj argument crpim na osnovu njihovog ponašanja prema događajima sa Belvedera 4-5.septembra prošle godine.

Dakle bila je vrlo slična situacija, kompletni bezbjednosni sistem nije poštovao nikakve procedure, ni bezbjednosne, ni NATO procedure, apsolutna institucionalna disolucija se desila i neko je preuzeo lanac komandovanja mimo Ustava i zakona.

Slična stvar se desila i prije nekoliko dana kad je patrijarh Crkve Srbije stigao nelegalno u Crnu Goru kršeći ne samo domaće zakonodavstvo nego i Ugovore o Air policing koje Crna Gora ima sa NATO. To je već postao međunarodni skandal.

Onda je trenutak da reaguje NATO ?

Vjerovatno je već bila tajna diplomatija odnosno poslata je poruka Abazoviću ali to je sad na nivou nečega što mi ne možemo da provjerimo. Sumnjam da će doći do konkretne institucionalne reakcije, biće političke reakcije.

Ako pratimo ponašanje međunarodne zajednice ona je u dobrom dijelu ove i prošle godine bila izuzetno naklonjena Abazoviću. Međutim, ta podrška je gotovo istopljena.

To se najbolje očituje kroz saopštenje češke ambasadorke, države koja presjedava Evropskim savjetom, kada je rečeno da Temeljni ugovor nije dio evropske agende a vlada je izabrana da sprovede evropsku agendu.

Tako da mislim da umjesto institucionalnog odgovora, koji bi bio ljekovit za društvo, on će dobiti odgovor sa međunarodnih adresa. Ono što se desilo na dan potpisvanja spada u crne dane crnogorske istorije i crnogorskih institucija.

Javnost je šokirana,  jer  nismo ni znali šta se u prvom mahu desilo. Bila je tolika količina dezinformacija da tek sada polako stvari postaju jasnije i što one postaju jasnije stvarnost je sve gora.

Zapravo, niko nije mogao da očekuje taj stepen drskosti od obje strane i od crnogorske strane, koja se stavila u servilni položaj u odnosu na Crkvu Srbije, a i od samog patrijarha koji je pristao da sudjeluje u nečemu što je poniženje Crne Gore u svakom smislu od trenutka kada je ušao u taj helikopter do trenutka kada je on napustio Crnu Goru.

Sve što se dešavalo između ta dva događaja je zapravo poniženje Crne Gore.

*Da li je potpisivanjem Temeljnog ugovora sa SPC “stavljena tačka na izazov koji je stajao pred CG”, kako je kazao Abazović?

Abazović najviše griješi kada kaže da se potpisivanjem Temeljnog ugovora stavlja tačka na crkveno pitanje. To je laž, to je pitanje koje će tek da se otvori.

A otvoriće se kroz mauzolej na Lovćenu, to je u perspektivi. Joanikije je čak i nakon potpisivanja Temeljnog ugovora najavio da je mauzolej sledeći. Zbog toga ne sumnjam da će to biti sledeća stvar a onda i neke druge teme.

Crkva će tek da koristi osvojene političke i društvene pozicije za kanalisanje interesa Rusije i Srbije u Crnoj Gori.

Ono što je nesumnjivo jeste da se Crna Gora trenutno nalazi u najtežem položaju od sticanja nezavisnosti. Mi više nemamo problem sa spoljnim neprijateljem, to ne postoji u toj formi, ali postoji nešto što se dešava na unutrašnjem planu.

Vidimo porast ultradesničarskih organizacija koje se vode pod različitim bratstvima, imenima, to sve podsjeća na začetak onoga što smo kasnije gledali u Srbiji nakon pojave navijačkih grupa 1980.tih i 1990.tih. To je ta matrica.

Ono što mislim da je važno da se kaže jeste da riječnik koji koriste i Joanikije i zvanična Srbija nevjerovatno podsjeća na riječnik koji zvanična Moskva koristi u odnosu na Ukrajinu. To je ista terminologija.

*Grupa američkih senatora iz obe stranke predstavila je nacrt zakona koji ima za cilj podršku ekonomskom razvoju, trgovini i borbi protiv korupcije, uključujući izradu nacrta zakona o posebnim sankcijama za suzbijanje destabilizirajućih aktivnosti na Zapadnom Balkanu. Siniša Vuković sa Džons Hopkins univerziteta ističe da se u njemu eksplicitno pominje Otvoreni Balkan i kao takav se dovodi u pitanje. Kakav je vaš stav?

Jasno je svima od početka da Otvoreni Balkan suštinsku nema podršku Zapada i tu prvenstveno mislim na SAD. Otvoreni Balkan kako je zamišljen na liniji Tirana -Beograd je zapravo jedan vješt način da se ovaj region trajno izdvoji iz zapadne civilizacije, Evropske unije ..

I on kao takav nikada nije ni mogao da dobije formalnu podršku Sjedinjenih Dražava, koje su iskazivale više deklarativnu podršku regionalnim inicijativama.

Tu se slažem sa uvaženim profesorom Vukovićem ovo jeste najkonkretniji i najeklatanijiji primjer da SAD ne podržavaju Otvoreni Balkan u njegoj suštini. Ova zakonodavna inicijativa je tek početak procesa povratka SAD na Zapadni Balkan kakav je SAD imao ulogu možda negdje početkom 2000.tih godina.

Svi znamo da je za vrijeme Buša, Obame uloga SAD ovdje dosta izostala u korist EU koja je bila neki medijator. Ovo je početak jedne zakonodavne inicijative koja tek treba da dobije svoju formalizaciju pa onda tek da se pređe na operacionalizaciju ali je dobro što se mapiraju i detektuju ono što su zapravo problem.

I nije samo tu korupcija problem koju treba tumačiti u najširem smislu. Kad kažemo korupcija to nije samo ono što imamo mi na Balkanu to je mnogo širi pojam i u njega ulazi i ovaj maligni uticaj koji se dešava od strane Rusije a preko Srbije.

I to je dobra vijest za Zapadni Balkan samo da vidimo kako će taj inicijativa da se operacionalizuje.

*Bilo je upozorenja Zapada da Temeljni ugovor nije prioritet pa je ipak potpisan. Da li je takvo nešto moguće i u slučaju Otvorenog Balkana?

Teže ali nije isključeno. Teže zato što zahtijeva zakonodavnu provjeru i intervenciju i onda ta pocedura u parlamentu može i da se opstruiše na neki način, da se odugovlači.

Obzirom na to da se Abazović profilisao kao vrlo vjerni učenik i sluga režima u Beogradu mene ne bi čudilo da pokuša i tako nešto. Jer svi oni pozitivni stereotipi i predrasude o Abazviću padaju u vodu i teško je percipirati njegove dalje korake.

U jednom neformalnom razgovoru sa nekoliko stranih diplomata rekao sam da je dovoljno da mi njega počnemo da shvatamo ozbiljno, jer ga do sad nismo shvatali ozbiljno a on je vrlo jasno nagovještavao i najavljivao svoje sledeće poteze.

Sve što je rekao je i ispunio na štetu Crne Gore, naravno. Ako se ta tema intezivira čak i u tehničkom mandatu crnogorska javnost mora burno da reaguje i da spriječi jer bi za nas Otvoreni Balkan suštinski okončao evropski san.

*URA je nedavno blokirala izbor sudija Ustavnog suda. Kada bi eventualno nova vlada pokušala da ospori ustavnost Tmeljnog ugovora sa SPC pred sudom to ne bi bilo moguće. Imamo imenovanje osuđivanog lica na čelo Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB).  Šta se desilo sa pokretom URA, koji su mnogi uzdizali i u koji su polagali nade?

URA je jedan politički paradoks. Pokret koji je dobio podršku domaće i međunarodne javnosti za sprovođenje evropske agende je zapravo postao ključni kočničar toga procesa.

To ste vi tačno primjetili i što se tiče Ustavnog suda, ANB… Tu treba staviti ogradu.

Uprkos tome što on vučićevski pokušava da pokrije obavještajni sektor ipak Crna Gora ima tu privilegiju da su sve te institucije dio šireg NATO sistema kolektivne bezbjednosti i on će tek da se suoči sa fristracijom nemogućnosti da ovlada tim sistemom.

Dakle, to je onaj paradoks od samog početka – od partije koja je bila zelenog opredijeljenja ta potreba da se kontrolišu službe bezbjednosti i Ministarstvo odbrane, ta tendencija postoji a sada vidimo i zašto. Ako je neko imao prije dileme šta će njemu to sada je to vrlo jasno.

*Civilni sektor koji se nije čuo protekle dve godine sada je jedinstveno ustao u osudi Temeljnog ugovora? Vidite li mogućnost formiranja jednog jedinstvenog procrnogorskog političkog bloka?

 Atmosfera u crnogorskom društvu postaje slična onoj predreferendumskoj. Da li će se ići na formiranje jednog šireg crnogorskog bloka ja ne znam ali je neophodna koordinacija suverenističkih partija.

Vi ste korektno primjetili nešto što je bilo prije nekoliko godina bilo nezamislivu jednu vrstu jedinstvenog stava šire javnosti u odnosu na neki događaj.  U pogledu takozvanog Temeljnog ugovora imali smo unisonu reakciju i CANU, koja  se rijetko oglašava oko takvih tema, civilnog sektora, suverenističkih partija, međunarodne zajednice.

Sad nam predstoji da energiju koja je probuđena ovakvim Abazovićevim činjenjem kanališemo kroz političku akciju i zbog toga ja nisam sklon da zagovaram taj takozvani veliki blok već sam sklon da postoji jedna koordinacija između svih tih struktura.

I to se već dešava i samo treba da ispratimo taj proces do kraja.

Očekujem, da na izborima, kad god se oni dese, a nama predstoje lokalni izbori u oktobru koji su vrlo važni, da te strukture izađu ne u koaliciji već u “dvije, tri kolone” .

*Da li je, po vašem mišljenju, navodna  neutralnost i balansiranje Srbije zapravo otvoreno legitimisanje i prihvatanje pozicija agresora? S druge strane, čini se da su Zapad i EU isuviše popustljivi prema Vučiću.

Odnos Zapada prema Srbiji uslovljen je dešavanjima na Kosovu. Nažalost, pokazalo se da sve strategije i pokušaji da se utiče nekim diplomatskim putem za Srbiju nisu urodili plodom i da je ovaj zakon o kojem smo maloprije govorili u američkom Kongresu dio promijenjene strategije u odnosu i ne samo prema Srbiji koja se apsolutno svrstala suštinski na jednu stranu u tom konfliktu.

Uz par izuzetaka,srbijanska javnost dominantno je na strani agresora dok Srbija kopira modele Rusije i opstaje kao ključni saveznik Rusije na Balkanu.

I dokle god Vučićev režim ne bude suštinski meta sankcija zapadne međunarodne zajednice nećemo vidjeti promjenu.

*Odložena odluka Kosova o reciprocitetu primenjivaće se od 1. septembra. Istog meseca se očekuje i rasplet oko nametanja izbornog zakona u BiH koji je izazvao oštra reagovanja javnosti. Imamo krizu u Crnoj Gori. Očito to pogoduje Rusiji?

Svaka nestabilnost Rusiji omogućava prostor za uticaj. Što je veća nestabilnost to je prostor za uticaj veći. Vi ste nabrojali te tačke konflikta koje će se samo intezivirati kako rat u Ukrajini bude išao loše po Rusiju.

Jer Rusija mora da kompenzuje vojne gubitke u Ukrajini političkim dobicima na Zapadnom Balkanu. To je formula koja joj garantuje opstanak kao regionalne sile i opstanak Putinovog režima.

 

O sagovorniku

Danilo Kalezić se školovao u Norveškoj i Nemačkoj.  Međunarodnu politiku i istoriju diplomirao je na Jacobs univerzitetu u Bremenu a nakon toga postdiplomske studije na Univerzitetu Bremen.

Tokom trajanja studija kao asistent (Teaching Assistant) angažovan je na predmetima Međunarodno pravo i Krizna komunikacija.

Doktorske studije iz oblasti komparativne politike i istorije realizuje na Humboltd univerzitetu u Berlinu.  Od aprila 2020. zaposlen je kao viši istraživač na Istorijskom institutu Crne Gore.

Uža oblast njegovog interesovanja uključuje društvene transformacije, savremenu političku istoriju Crne Gore, demokratizaciju i tranziciju u Istočnoj Evropi. Radio je kao konsultant i stručni saradnik više međunarodnih organizacija ODIHR, OEBS, UN.

Dobitnik je više stipendija i nagrada uključujući HERIC stipendiju za izvrsnost i “Jacobs foundation scholarship”. Govori engleski i nemački jezik.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.