Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIRVisoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini može da smeni svakog imenovanog i izabranog zvaničnika ako proceni da ugrožava Dejtonski mirovni sporazum i vladavinu prava, piše Radio Slobodna Evropa.
Tzv. Bonska ovlašćenja uključuju pravo Kancelarije visokog predstavnika (OHR) da donosi ili menja zakone, direktive, razrešava službenike, izriče sankcije, osporava odluke institucija, menja sve ustave osim nacionalnog, kao i uspostavlja i ukida institucije.
Kristijan Šmit trenutno ima ove mogućnosti.
On je 7. juna poručio da će oni koji se igraju sa otcepljenjem Republike Srpske „trpeti posledice međunarodne zajednice“.
Šmit nije rekao koje konkretne korake može da preduzme prema Miloradu Dodiku, koji najavljuje secesiju RS.
„Neću mu dati čast da mu govorim koje ću korake preduzeti, ali on mora biti svestan činjenice da se određeni koraci mogu preduzeti i da to ne moraju nužno biti koraci jedne određene osobe“, rekao je Šmit. .
Dodika su ranije sankcionisale Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, koje su tamošnjim kompanijama, između ostalog, zabranile poslovni kontakt sa njim, a njemu je zabranjeno da putuje u te zemlje.
Iako je bilo nekoliko inicijativa, među kojima i iz Nemačke, Dodik nije stavljen na crnu listu Evropske unije, dok su neke zemlje „zamrznule“ ili napravile dodatne uslove za njemačko finansiranje projekata u Republici Srpskoj.
Može li Šmit Dodiku zabraniti političko delovanje?
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini može zabraniti bavljenje bilo kakvom političkom aktivnošću.
Poslednji put bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak to je učinio 2009. godine kada je smenio načelnika opštine.
Prema zvaničnoj evidenciji OHR-a, od 1997. godine dosadašnji visoki predstavnici smenili su 194 politička i druga funkcionera.
Smenjeni su predsednik Republike Srpske, dva člana Predsedništva BiH, brojni gradonačelnici, narodni poslanici i policijski komesari ili direktori javnih preduzeća.
Prilikom smene funkcionera, OHR je također uveo zabranu obavljanja bilo koje zvanične, izborne ili imenovane javne funkcije, kandidiranja na izborima i u nekim slučajevima obnašanja stranačkih funkcija.
Takve sankcije su u nekim slučajevima trajale i više od dve decenije.
Šmit je aktivirao bonska ovlašćenja, nakon što njegov prethodnik Valentin Incko nije smenio nijednog zvaničnika od 2009. do 2021. godine.
Od stupanja na dužnost 1. avgusta 2021. Šmit je nametnuo 14 odluka.
Prvim rešenjem od 12. aprila 2022. godine obustavljen je upis državne imovine na entitet Republika Srpska.
Poslednjom odlukom od 27. aprila 2023. Šmit je deblokirao imenovanje Vlade Federacije Bosne i Hercegovine.
Između ostalog, tri puta je menjao Izborni zakon Bosne i Hercegovine i dva puta Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.
Politički predstavnici iz Republike Srpske, kao i Rusije i Kine, odbacuju legitimitet Šmita.
Međutim, njegove odluke se sprovode.
Može li Dodik uložiti žalbu na Šmitove odluke?
Dodik je najavio da će tužiti Šmita pred međunarodnim sudom, jer oni ne mogu biti izvedeni pred sudove u BiH.
Razlog zašto se odluke visokog predstavnika, uključujući i one o razrešenju, ne mogu osporiti pred bh. sudovima je da je bivši visoki predstavnik Kristijan Švarc-Šiling nametnuo odluku o tome u martu 2007.
U njemu se navodi da odluke OHR-a „ne podležu iznošenju i odlučivanju pred sudovima BiH ili njenim entitetima ili bilo gde drugde, te da se ni pred jednim sudom nikada ne može pokrenuti postupak u vezi sa obavezama čije izvršenje proizilazi od njih“.
Najnoviji primer je apelacija pred Ustavnim sudom BiH, koju su prošle godine na Šmitove odluke podneli tadašnji članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović.
Apelacija je odbijena, a u obrazloženju je navedeno da „ovlašćenja visokog predstavnika i način njihovog vršenja nisu predmet kontrole Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“.
Inače, do sada su visoki predstavnici nametnuli 954 odluke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
