Maligni uticaj Rusije razlog je za ubrzane evrointegracije

(Ne)funkcionalnost institucija

Ocena je da institucije sporo rade na procesu pristupanja Evropskoj uniji. Institucije su pozvane da ispune 14 ključnih prioriteta, uslova za dobijanje kandidatskog statusa za članstvo u Uniji. To, kako se napominje, podrazumeva nezavisnost pravosuđa, osnaživanje vladavine prava, intenziviranje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, osiguravanje medijskih sloboda, stvaranje uslova za delovanje organizacija civilnog društva i zaštitu ugroženih kategorija društva.

Takođe je pozvano na demokratsku transformaciju Bosne i Hercegovine na „principima jednakosti i nediskriminacije građana i konstitutivnih naroda“. Napomenuto je da Dejtonski mirovni sporazum obavezuje na primenu odluka Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

Nije izostao ni osvrt na izmene Izbornog zakona u kojem je naglašeno da je nužno postići “uravnotežen dogovor kojim će se ispuniti pravila demokratskog upravljanja te osigurati transparentnost i integritet izbornog procesa“. Osuđeno je povlačenje Republike Srpske iz državnih institucija.

Proces pomirenja

U EU su pri stavu da su procesuiranje ratnih zločina i rešavanje pitanja nestalih osoba doprinosi pomirenju nakon poslednjeg rata.

Pozdravljena je odluka bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka da nametne zakon o negiranju genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina. Osim toga, osuđuje se „svaki oblik istorijskog revizionizma, poricanje, minimiziranje ili veličanje ratnih zločina“.

Reforme

U poglavlju o reformama je takođe istaknuto da se izmenama Izbornog zakona moraju osigurati jednakost i nediskriminacija svih građana. Kako je navedeno, Bosna i Hercegovina treba da bude potpuno funkcionalna i inkluzivna država.

Za javnu upravu je napomenuto da mora biti depolitizovana, odgovorna u radu te da unutar nje na različitim nivoima mora postojati koordinacija u radu.

Upućen je i poziv za usvajanje novih zakona o gasu, struji, obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine.

Ljudska prava

Mediji, naglašava se, moraju biti oslobođeni političkog uticaja a novinari moraju biti zaštićeni od “zastrašivanja sudskim progonom”. Osuđeno je, kako je navedeno, rastuće narušavanje slobode govora u Republici Srpskoj.

Prema EU, Bosna i Hercegovina mora još raditi na snažnijoj zaštiti ljudskih prava, a što se odnosi i na prevenciju i proaktivno procesuiranje zločina iz mržnje, govora mržnje, dezinformisanja, rodno zasnovanog nasilja i seksualnog nasilja.

Ni ovaj put nije izostao poziv da s konačno ukine diskriminacija u školskom sistemu, a to se odnosi na sistem „dve škole pod jednim krovom“.

Spoljna politika i sigurnost

Bosna i Hercegovina bi trebalo da nastavi da usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikama EU te da poboljša odnose sa susednim državama.

Izveštajem je pozvana EU da preduzme konkretne korake za integraciju zemalja Zapadnog Balkana, pa tako i Bosne i Hercegovine, u „širi strateški i sigurnosni kontekst“. Kao razlog za to istaknuti su ruska agresija na Ukrajinu i maligno uplitanje za koje je ocenjeno da se njime može destabilizovati Zapadni Balkan.