Foto: Instagram/ buducnostsrbijeav„Mislim da je došlo vreme za nezavisnu Republiku Srpsku… Najradije bih da, čim se pruži prilika, Republika Srpska izađe iz BiH. Nećemo rat, nećemo sukobe, ne treba pasti nijedan ljudski život za političke ideje, ali racionalno, realno, životno ne možete živeti u BiH“, kazao je ovih dana Milorad Dodik, čelnik Republike Srpske, prenosi Slobodna Dalmacija.
U redu, tako nešto bulazni barem jednom nedeljno, ali to ne znači da treba potceniti destruktivni potencijal tih njegovih lupetanja, čije je posledice kad je reč o mogućoj destabilizaciji čitavog hrvatskog susedstva, teško i zamisliti.
No, osim što otkrivaju redikulozni potencijal samog Dodika, te reči podsećaju na daleko važniju temu – a ona kaže da je „srpski svet“ i dalje itekako živa fantazija u glavama srpskih nacionalista! Ali ne onih koji „deluju“ u kafiću i krenu u zapaljiva nacionalistička maštanja nakon treće runde pića, nego onih koji u rukama imaju vlast!
U svetlu nedavne izborne pobjede liste Aleksandra Vučića u Srbiji – a u njen kontinuitet vladavine ne treba sumnjati, uprkos drami aktuelnih prtesta – jasno je da se velikosrpska nacionalistička ideja ustvari neguje brižno poput olimpijskog plamena!
Ako netko možda sumnja ili misli da preterujemo, neka pročita celokupni tekst ne tako davne ostavke Aleksandra Vulina na mesto šefa srbijanske obaveštajne agencije BIA.
Uz oproštajno-patetične fraze, Vučićev bliski saradnik i odani vojnik je u tekst ostavke „prošvercao“ i ovo: „SAD i EU traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji.
Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i ‘srpski svet‘, ali neću dopustiti da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i ‘srpski svet‘. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA.
Sankcije koje su uvedene meni jesu dokaz moje uporne borbe za jedinstvo Srba, ali uvođenje sankcija Srbiji, za šta bi se iskoristilo moje dalje rukovođenje BIA, bile bi dokaz moje sebičnosti… Odbijam da zbog bilo kojeg položaja postanem deo antiruske i antisrpske histerije, i da prestanem brinuti o Republici Srpskoj i njenom opstanku i da prestanem verovati u neminovnost ujedinjenja Srba i stvaranja srpskog sveta‘“.
Dakle, je li vam sada jasnije o čemu to priča Dodik, očito isturen da po cenu vlastite redikulizacije protura u javnost ideju „ujedinjenja Srba“?
E, da, Vulin je u noći izbornog trijumfa bio u društvu predsednika Vučića. I zato, ne treba sumnjati da će se za „srpski svet“ još čuti. Ako tu temu potcenjuju u Biselu (pragmatično i prvoloptaški zainteresirani samo da Srbija ne klizne još više udesno ili u nestabilnost institucija, pa makar na vlasti bio i Vučić, koliko god on bio sklon izbornim makinacijama i zloupotrebi alata demokraije za jačanje svoje neograničene vlasti!), svi ostali u regiji sebi taj luksuz političkog autizma nikako ne bi smeli dopustiti. Jer bi se cena opet mogla plaćati nevinim ljudskim životima. Gorka iskustva iz devedesetih su još poprilično sveža.
Nego, ima li još neko da mu nije jasno što će nam svi ti Rafal avioni, Bredli oklopnjaci i ostalo oružje koje bi sutra, ne daj bože, trebalo sprečiti neki novi Vukovar?!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
