„EU neće dozvoliti crnu rupu u regionu“: Sagovornici Danasa o proširenju Evropske unije i poziciji Srbije

S druge strane, evropska komesarka za proširenje Marta Kos tvrdi da po prvi put u deset godina postoji realna perspektiva da tokom ovog mandata Evropske komisije (2024-2029.) bar jedna, a po njenom mišljenju još dve ili tri zemlje mogu biti dovedene na ciljnu liniju.

U tom procesu, kako Kos navodi, prednjače Crna Gora i Albanija.

Da li je u pravu Pahor, ili pak Marta Kos, komentarisali su sagovornici Danasa.

Goran Miletić, viši savetnik izvršnog direktora u Civil Rights Defenders, smatra da su Pahor i Kos „odlični primeri dve škole mišljenja u slučajevima kada se diskutuje o prijemu u neku međunarodnu organizaciju ili narednom koraku u odnosima neke države i organizacije, na primer Savet Evrope, Evropska Unija…“.

„Pahor zastupa one koji tvrde da je mnogo bolje biti blag tokom prijema, popuštati gde god je to moguće, sa ciljem da neka zemlja bude primljena u članstvo što pre je moguće“, nastavlja Miletić.

On objašnjava da zastupnici te škole mišljenja smatraju da će se sa nekom državom rad na reformama nastaviti jednom kada ona bude primljena u članstvo, dok protivnici ove škole ističu da države gube interes za bolne reforme jednom kada postanu članice neke organizacije.

„S druge strane, Marta Kos očigledno predstavlja one koji pripadaju drugoj školi mišljenja prema kojoj ne sme biti „političkog popusta“, te da neka država može ići dalje u neki oblik integracija ili članstva isključivo prema zaslugama, naročito imajući u vidu da su kriterijumi i opis onoga što treba uraditi i više nego jasni“, objašnjava Miletić.

Naš sagovornik navodi da zastupnici te škole mišljenja uvek ističu da kroz ceo proces države upravo pokazuju da su kredibilni partneri koje vredi primiti u članstvo, dok protivnici ovakvog pristupa kažu da to može dovesti do beskonačnog procesa i da zastoj gura neku državu u ruke onih koji nemaju baš najbolje namere, što je u slučaju Srbije – Rusije i Kine.

„Za našu javnost, najpoznatiji slučaj je bio prijem tadašnje Srbije i Crne Gore u Savet Evrope gde se insistiralo na ispunjenju čvrstih i jasnih kriterijuma u periodu 2001-2003, ali je „politički popust“ učinjen zbog ubistva Đinđića i SCG je postala članica samo tri sedmice posle atentata“, podseća Miletić.

Kada je u pitanju izjava Marte Kos u vezi sa Crnom Gorom i Albanijom, Miletić kaže da je ona očekivana, „ali da to ne znači da je bilo kakva odluka doneta, već predstavlja procenu Evropske komisije da obe države trenutno imaju najveće šanse da naprave velike korake u EU integracijama u narednom periodu“.

„Ova procena je data na osnovu trenutne situacije i obećanja koje su vlasti ovih zemalja dale, a koje Evropska komisija smatra kredibilnim. U slučaju Srbije, takvih obećanja ima, ali ih ne prate konkretni koraci, sem strategija, akcionih planova i sličnih dokumenata,“ zaključuje Miletić.

Pravnik Milan Antonijević smatra da svako ko na Zapadnom Balkanu želi dobro i mir zalagaće se za to da sve države regiona postanu punopravne članice Evropske unije.

„Svako ko Srbiji daje takvu direktnu podršku je zaista neko ko radi u skladu sa nacionalnim interesima Srbije“, dodaje Antonijević.

Ti interesi su, nastavlja on, sve ono što Evropska unija donosi: vladavina prava, borba protiv korupcije, nezavisno pravosuđe, podela vlasti.

„To su nacionalni interesi ove zemlje. Zbog toga treba da budemo iskreni i treba da se zahvalimo svakome ko sa međunarodnog nivoa i iz delova koji mogu o tome da odlučuju daju podršku Srbiji“, ističe Antonijević.

Izjavu Marte Kos on vidi kao jasnu poruku celom regionu da se zaista mere rezultati – usklađenost zakonodavstva i prakse sa onim što EU zahteva od novih budućih članica.

„To je dobar signal za region, da su EU integracije nešto što je plan Evropske unije“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da se ne radi samo o mogućnosti unapređenja našeg regiona, već da proširenje podrazumeva i napredak same EU, čega je Unija svesna.

Antonijević skreće pažnju na to da Evropska unija ne može da dozvoli da unutar sebe ima takvu „crnu rupu“ u vidu našeg regiona.

„Koliko god se tome neki u međunarodnoj zajednici nadali, to u EU ne stoji“, zaključuje Antonijević.