Šmit pozvao na ograničenu ustavnu i izbornu reformu u BiH

Šmit je podsetio da već 12 godina nije sprovedena presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić-Finci“, prema kojoj bi svi građani BiH trebalo da imaju jednaka prava za kandidovanje u izbornom procesu.

Visoki predstavnik je naveo da, osim te, moraju preduzeti i koraci na spovođenju ostalih presuda Suda u Strazburu, u predmetima „Zornić“, „Pilav“, „Šlaku“ i „Pudarić“, čime bi se okončala diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti ili prebivališta.

Šmitova kancelarija (OHR) navela je da u Ustavu BiH, koji je deo Dejtonskog sporazuma, stoji da je Bosna i Hercegovina demokratska država, koja deluje u skladu s vladavinom prava.

U Ustavu je još je navedeno da se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni protokoli u Bosni i Hercegovini primenjuju direktno i da imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.

„Imajući to u vidu, vreme je da se svakom građaninu BiH ponudi jednak tretman, kao što je navedeno u presudi u predmetu ‘Sejdić-Finci’. Savet Evrope je pokazao veliko strpljenje dugih 12 godina… Istovremeno, namera ove presude nije da dovede u pitanje državotvornost tri konstitutivna naroda. Sve dok nadležni organi BiH ne odluče drugačije, to ostaje na snazi“, navodi se u saopštenju.

OHR je naglasio da je potrebno da se otkloni diskriminacija u izbornom procesu u vezi sa Predsedništvom i Domom naroda BiH, kako bi svi građani imali jednako pravo da učestvuju na opštim izborima 2022. godine u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava.