Vinigrad, ilustracija
Foto: Stefana SavićU zadarskom zaleđu već dva meseca nije pala prava kiša. Suša nanosi štetu poljoprivrednicima i vinarima, poeebno u Nadinskom polju, ekološkom zasadu vinove loze u Hrvatskoj. Najviše su stradali mladi vinogradi s belim sortama. Ako ne bude kiše i berba će biti slabija, a zbog manjeg prinosa problema bi moglo biti i u podrumima.
„Sitno, jadno, nikakvo. Ostalo kao što je bilo pre mesec dana, ništa se ne razvija. Ono je totalno u šoku. Niti dobija boju, ono bi sad već trebalo dobijati nekakvu žutu boju, da se vidi da zori, a ono uopšte ne zri zato što su mu ovi bazni listovi spaljeni“, pokazuje vinogradar i vinar Tomislav Glavić, a prenosi Hrvatska radio-televizija.
Glavić je vinograd maraštine u nadinskom blatu zasadio pre pet godina. Nakon prošle, kada je na rod uticala ekstremna hladnoća, ova je godina trebalo da bude dobra: „Ovo je naša autohtona sorta maraština u koju sam polagao baš super nade. Prošle godine je bilo sve smrzlo, nije bilo ni grozdića. Ove godine je urod bio odličan, trebala je biti jedna od boljih berbi. Do pre mesec dana sve je bilo u redu.“
Ista je situacija i u obližnjem vinogradu Šime Škaulja, gde su stradale i bele i crne sorte.
„Ovo je mladi trogodišnji nasad koji bi trebalo da da izuzetno kvalitetna vina, međutim, teško će se tu izvući kvalitetno vino. Gledajte, nema fotosinteze, nema dozrevanja, nema šećera u grožđu, makar su ovo sorte koje postižu vrlo visoke šećere, ali ovu godinu toga neće biti“, kaže Škaulj.
Suša, vrlo visoka temperatura i bura ovog su leta za mlade nadinske vinograde kobna kombinacija.
„Imali smo dana kad su temperature bile i 45, a u zoni lista po 55, a padavina od 9. juna ni kapi. Ustvari, imali smo pre desetak dana, ali to je zanemarivo“, kaže Glavić, a Škaulj objašnjava: „Ovom vinogradu fali 30-ak litara po metru kvadratnom. Da je krajem jula ovde bilo 30-ak litara vode bila bi vrhunska stvar. Nije ovde potrebno puno vode, ali i ono malo – nema.“
„Vinova loza godišnje zahteva od 650 do 850 litara padavina. Od 1. aprila do 30. jul imali smo negde 176 litara s vrlo nepovoljnim rasporedom. I imamo kao rezultat sitne bobice, sušenje starog lišća u zoni grozda, grozdovi su izloženi UV štetnom zračenju“, kaže Zvonimir Vlatković iz Ministarstva poljoprivrede.
Ukoliko uskoro ne bude ozbiljnije kiše osjetiće stariji zasadi vinove loze.
U Zadarskoj županiji je oko 1.330 hektara vinograda. Svi su izloženi ekstremnim temperaturama. Situacija je bolja u onima koji imaju sistem navodnjavanja, iako se i onde ove godine bore da zadrže prosečan i kvalitetan urod.
Slamka spasa bi mogli biti EU fondovi. U novom programskom periodu koje počinje 2023. naglasak je, između ostaloga, na navodnjavanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
