Analiza američkog profesora: Reč „predsednik“ ispred imena Tramp vređa Ustav

Tokom poslednjih 16 meseci, Tramp i njegovi imenovani zvaničnici toliko su ozbiljno potkopali vladu Sjedinjenih Država da bi za njih trebalo koristiti drugačije reči nego za sve prethodne administracije.

Pre svega, ne bi ih uopšte trebalo nazivati „administracijom“, smatra Robert Rajh, bivši američki ministar rada, koji je sada profesor emeritus javne politike na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

U kolumni za Gardijan profesor Rajh navodi da je za njih prikladniji naziv režim.

Režim otvoreno ignoriše sudske naloge, kao što su to činili Tramp i njegovi saradnici.

U februaru 2026. godine, savezni sudija koga je imenovao Džordž V. Buš identifikovao je oko 200 naloga iz savezne države Minesota koje je federalna Agenciju za imigraciju i carinu (ICE) ignorisala, zaključivši da je ta agencija „verovatno prekršila više sudskih naloga u januaru 2026. nego što su neke federalne agencije prekršile tokom celokupnog svog postojanja“.

Režim takođe ocrnjuje sudije koje donose odluke protiv njega i traži njihovu smenu, što je upravo ono što je Trampov režim učinio.

Režim uzurpira ovlašćenja zakonodavne vlasti da objavljuje rat, uvodi carine i raspodeljuje javna sredstva – što je Trampov režim učinio u odnosu na Kongres.

Režim nastoji da uguši govor i ućutka kritiku na univerzitetima, u advokatskim kancelarijama i medijima – ponovo, upravo ono što je Trampov režim učinio.

Drugo, na čelu ovog režima nije „predsednik“, kako su Ustav Sjedinjenih Država i američki zakoni i istorija odredili da se naziva šef izvršne vlasti SAD.

Staviti ispred imena Tramp reč „predsednik“ vređa Ustav.

Više od 300.000 saveznih radnika napustilo je svoje poslove pod Trampom, uključujući desetine hiljada koji su otpušteni. On je smenio generalne inspektore koji su zaduženi da pozivaju politički postavljene zvaničnike na odgovornost.

Kažnjava uzbunjivače koji protestuju protiv zloupotreba. Napada marginalizovane grupe i podstiče netrpeljivost. Otvoreno progoni političke protivnike.

Dodeljuje pomilovanja osuđenim kriminalcima koji su njegovi politički saveznici ili finansijski donatori – uključujući jednog predsednika Hondurasa koji je prokrijumčario 400 tona kokaina u SAD, kao i učesnike nereda 6. januara. Poslao je savezne trupe u savezne države i gradove kojima upravljaju demokratski zvaničnici.

Ovo nisu postupci nekoga koga Ustav definiše kao predsednika Sjedinjenih Država.

Treće, Trampovo i nepoštovanje zakona od strane njegovog režima toliko je ogromno da poništava ono što smo do sada razumeli kao „vladavinu prava“. Bolja reč za to je bezakonje.

Uzmimo u obzir da je do kraja januara ove godine osam ljudi umrlo u kontaktu sa ICE. Trideset dve osobe su umrle prošle godine u pritvoru ICE. To je više nego u prethodnih 20 godina.

Ljudi za koje se samo sumnja da su ilegalno u SAD pritvarani su ili deportovani od strane maskiranih i naoružanih imigracionih agenata, bez saslušanja. Ljudi osumnjičeni za krijumčarenje droge ubijeni su od strane američke vojske u međunarodnim vodama, što predstavlja kršenje međunarodnog prava.

U međuvremenu, Tramp prima poklone od stranih sila, u otvorenoj suprotnosti sa Ustavom. Otvoreno je promovisao kripto-biznis svoje porodice i sprovodio politike koje mu idu u prilog.

Podneo je tužbu protiv Poreske službe u iznosu od 10 milijardi dolara, tvrdeći da je nezakonito procurila informacije o njegovim ranijim poreskim prijavama u medije. Kao odgovor na to, njegovo Ministarstvo pravde navodno razmatra uspostavljanje fonda od 1,8 milijardi dolara za nadoknadu štete osobama koje su, kako se tvrdi, nepravedno osuđene – uključujući, možda, 1.500 ljudi koji su napali američki Kapitol 6. januara 2021. godine.

Ministarstvo pravde takođe obustavlja poreske revizije Trampa i njegove porodice.

Sve ovo daleko prevazilazi pojedinačna nezakonita dela. Za ono što Tramp i njegov režim rade prema zakonu treba koristiti drugačiji termin. Oni su bezakoniti.

Na kraju, pravi test uspešnog predsednika SAD i njegove (u budućnosti i njene) administracije nije koliko moći akumulira ili koliko toga sprovede u delo. Pravi test je koliko su građani SAD bolje ili lošije živeli i koliko je demokratija ojačala.

Po tim merilima, Tramp i njegov režim nisu samo bezakoniti. Oni su katastrofa.