RSE: Nove najave o referendumu za nezavisnost Škotske 1Foto: Branko Vasiljević

Nezavisnost Škotske opet je aktuelizovana samo sedam godina posle neuspelog referenduma pošto su Škotska nacionalna partija (SNP) i drugi pobornici nezavisnosti osvojili većinu na parlamentarnim izborima, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Budućnost Škotske u Velikoj Britaniji godinama će se nadvijati nad britanskom i evropskom politikom pošto su grupe koje se zalažu za nezavisnost, predvođene SNP-om, proširile većinu u škotskom parlamentu, izazivajući potencijalni sukob s britanskom vladom o tome da li Škotima treba dozvoliti glasanje o izlasku iz 300-godišnje unije, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

SNP na čelu sa šeficom škotske vlade Nikolom Stardžon (Nicola Sturgeon) obezbedila je najveći broj poslanika u parlamentu, skoro polovinu ukupnog broja, pošto je najavila nezavisnost kao način da se ubrza oporavak Škotske od pandemije kovid-19.

Pristalice referenduma smatraju da bi to takođe moglo da utre put za povratak Škotske u Evropsku uniju nakon što ju je Britanija napustila početkom godine.

Škotskoj nacionalnoj partiji nedostajalo je jedno mesto do većine, što ukazuje na podelu debate o nezavisnosti u Škotskoj, ističe list i dodaje da je takav rezultat takođe dao izgovor britanskom premijeru Borisu Džonsonu da odbije referendum.

Međutim, ukazuje Volstrit džurnal, redovi nacionalista pojačani su sve većom podrškom Škotskoj zelenoj stranci, koja je takođe vodila kampanju za nezavisnost. Oni zajedno imaju većinu od 72 mesta u parlamentu koji broji 129 članova, što je povećanje u odnosu na poslednje glasanje pre pet godina.

Stardžon je najavila da će kada prođe kriza COVID-19 sa saveznicima u Zelenim ozakoniti novi referendum u škotskom parlamentu, praktično izazivajući kolege u britanskom parlamentu da ih zaustave.

Čini se da premijer Velike Britanije i lider Konzervativne partije Boris Džonson (Johnson) namerava da se odupre još jednom referendumu o nezavisnosti Škotske, što bi moglo obnoviti tenzije između njegove vlade i administracije Nikole Stardžon, piše Asošiejted pres.

Džonson je u listu Dejli telegraf (The Daily Tekegraph) napisao da će još jedan referendum biti „neodgovoran i nepromišljen“ u „trenutnom kontekstu“ dok Britanija izlazi iz pandemije. On uporno tvrdi da je to pitanje rešeno na referendumu u septembru 2014, kada je 55 odsto škotskih birača favorizovalo ostanak u Britaniji.

Sve je više priče da bi ovo pitanje moglo da se završi na sudu, dok, kako naglašava Asošiejtid pres, Stardžon tvrdi da bi bilo pogrešno da Džonson stane na put referendumu i da bi svaki pokušaj britanske vlade da osujeti demokratsku volju Škotske samo podstaklo želju za nezavisnošću.

Rezultati Škotske nacionalne partije, iako impresivni, lišili su je simbolične pobede jer nije osvojila potpunu većinu u parlamentu zemlje, što će verovatno umanjiti nade za brz put ka nezavisnosti Škotske, ali i zaustaviti rešenost britanskog premijera da uskrati škotskim biračima šansu da održe drugi referendum o nezavisnosti, ukazuje Njujork tajms.

Ipak, dodaje list, broj mesta koje je osvojila Škotska nacionalna partija na neki način je manje važan od političkih vetrova koji još uvek duvaju u pravcu razilaženja.

Iako je poslednjih meseci podrška otcepljenju oslabila i ankete pokazuju da je oko 50 odsto Škota za nezavisnost, za škotske nacionaliste bi nedostatak jasne većine mogao na kraju da radi u njihovu korist, dajući im vremena da izgrade podršku referendumu.

Džonson će, ocenjuju analitičari, verovatno nastojati da otupi raspoloženje za nezavisnošću sipanjem novca u Škotsku. Ako pritisak nastavi da raste, mogao bi da ponudi da ustupi veća ovlašćenja škotskoj vladi.

Džonsonov cilj bio bi da računa na protok vremena, odlažući referendum do sledećih britanskih opštih izbora, koji treba da budu održani 2024.

Međutim, više puta odbačeni škotski pozivi mogli bi da se obiju o glavu, ističe Njujork tajms (The New York Times), navodeći ocene da bi premijerovo odbijanje referenduma moglo povećati raspoloženje za nezavisnošću.

Škotska nezavisnost ponovo je na dnevnom redu i preti da rasplamsa ionako napet odnos s Borisom Džonsonom, piše Blumberg, naglasivši da je ustavna budućnost Škotske adut svih drugih pitanja i postavlja redovnu konfrontaciju s vladom Velike Britanije.

Škotska ima svoju karakterističnu kulturu i tradiciju koja je procvetala uprkos Zakonu o uniji iz 1707.

Sada je taj savez star tri veka ugrožen, naglašava Blumberg i dodaje da su ankete pokazale da je budućnost Škotske kao dela unije bio glavni prioritet među škotskim biračima kada su odlučivali za koju stranku će glasati, a izbori su bili postavljeni kao de fakto glasanje o nezavisnosti.

Prošlonedeljne izbore šefica škotske vlade opisala je kao najvažnije glasanje u istoriji njene zemlje i rezultat bi sada mogao uticati na dešavanja daleko iznad nacije od 5,5 miliona stanovnika.

Stardžon ima ambiciju da održi novi referendum u prvoj polovini novog poslaničkog mandata, što znači pre kraja 2023.

Ako bi većina Škota podržala nezavisnost, posledice eventualne secesije mogle bi biti ogromne.

Bili bi neophodni pregovori oko toga koju valutu bi nezavisna Škotska koristila, oko preuzimanja dela britanskog nacionalnog duga kao i kakve bi trgovinske aranžmane imala s ostatkom Velike Britanije.

Ambicije Škotske nacionalne stranke da vrati Škotsku u EU stvorila bi granične i trgovinske tenzije – slično problemu Severne Irske u Bregzitu.

Druga pitanja mogla bi da uključuju prava na naftu i ribarenje i trenutnu usidrenost britanske nuklearne podmorničke flote u blizini Glazgova, navodi Blumberg.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.