To može trajati nedeljama, a jedan scenario je najrealniji: Šta očekuje Rumuniju nakon pada Vlade?

Koalicionoj vladi premijera Ilie Boložana, u kojoj je vodeća stranka bila njegova Nacionalno-liberalna partija (PNL), parlament je juče izglasao nepoverenje, glasovima 281 poslanika, što je bilo više od od potrebne proste većine, odnosno 233 glasa.

Takav ishod glasanja dočekan je uz aplauz prisutnih poslanika, a rumunski mediji javljaju da je Boložan odmah nakon toga napustio zgradu parlamenta.

U govoru pre glasanja, Boložan je upozorio poslanike da ne usvoje „ciničan i veštački“ predlog za izglasavanje nepoverenja, za koji je rekao da „izgleda kao da su ga pisali ljudi koji nisu svakodnevno bili u vladi i nisu učestvovali u svim odlukama“.

Međutim, očigledno ih nije uspeo da ubedi.

PNL je sinoć, posle sastanka stranačkog rukovodstva, zvanično saopštila da odlazi u opoziciju. Donedavnom koalicionom partneru, socijaldemokratskoj partiji PSD, PNL je poručila da „prestane da beži od odgovornosti, kao što je to činila proteklih meseci“.

„Današnjom odlukom, PNL potvrđuje da je partija koja je dostojanstvena, partija koja će narednih godina raditi na stvaranju žarišta modernizacije i dati svoj doprinos modernoj Rumuniji, Rumuniji bez privilegija i bez sinekura“, rekao je posle sastanka Boložan, a prenose rumunski mediji.

Predsednik Rumunije Nikušor Dan saopštio je danas da počinje neformalne konsultacije o imenovanju nove vlade i izrazio uverenje da će na kraju tih konsultacija Rumunija ponovo dobiti prozapadnu vladu.

Dan je isključio mogućnost prevremenih izbora i naglasio da će nova vlada biti imenovana u „razumnom“ roku, prenela je rumunska agencija Agerpres.

Okidač za pad Bolojanovog kabineta bio je izlazak iz vlade ministara iz levičarske PSD krajem aprila, a ta stranka je zatim sa ekstremno desnom partijom Alijansa za jedinstvo Rumuna (AUR) i partijom PEACE-Rumunija prva i inicirala glasanje o poverenju vladi.

Manji partner u dosadašnjoj vladajućoj koaliciji, reformska Unija spasimo Rumuniju (USR) saopštila je posle glasanja da sigurno neće ulaziti u vladajuću koaliciju sa AUR i da nastavlja pregovore sa PNL o budućem koordinisanom delovanju.

Predsednik AUR, Đeorđe Simion izjavio je da, ako predsednik Dan njegovu stranku ne pozove na „istinske“ konsultacije sa ciljem da se nađe rešenje za krizu, AUR neće ni ići na nekakve formalne konsultacije, dok se istovremeno „sklapaju dogovori iza zatvorenih vrata“.

Rumunija sada ulazi u potencijalno dug period političkih pregovora nakon izglasavanja nepoverenja, piše Andrei Popoviciu, dopisnik Gardijana iz Rumunije.

Proces formiranja nove vlade uključuje konsultacije kod predsednika, zatim predsednikovu nominaciju premijera i glasanje o poverenju u parlamentu.

To može trajati nedeljama, ili čak i duže ako se ne može obezbediti stabilna većina. Aktuelna vlada će u međuvremenu obavljati tehničke dužnosti dok se ne donesu te odluke.

Put do stabilne većine u ovom trenutku uopšte nije jasan. Socijaldemokrate, krajnje desna stranka AUR, nezavisni poslanici i druge manje partije nisu pokazali spremnost da se okupe i formiraju koherentnu vladu, iako su zajedno glasali za smenu vlade.

Sorin Grindeanu, lider Socijaldemokrata, izjavio je da „ostavlja sve opcije otvorene” i da njegova stranka želi da očuva koaliciju, ali pod novim premijerom, isključujući mogućnost tehničkog (tehnokratskog) predsednika vlade.

Potpredsednik Liberalne partije Katalin Predoiu rekao je da njegova stranka treba da ostane u vladi i da ne isključuje koaliciju sa Socijaldemokratama.

Najrealniji scenario je rekonstruisana koalicija istih proevropskih partija – liberala (PNL), Saveza za spas Rumunije (USR) i mađarske manjinske stranke UDMR – bilo pod novim liberalnim premijerom ili pod tehničkom (tehnokratskom) figurom koju bi predložio Dan kako bi održao koaliciju.

Ovo značajno sužava matematičku mogućnost formiranja većine, jer AUR, koji je zajedno sa socijaldemokratama doprineo padu vlade, trenutno vodi u anketama sa oko 37 odsto podrške.

Politička nestabilnost već se oseća i na finansijskim tržištima. Od početka krize rumunski leu je oslabio u odnosu na evro, koji je dostigao istorijski maksimum od 5,21 leja.

Rumunija mora da završi ključne reforme koje zahteva EU do avgusta kako bi oslobodila oko 11,4 milijarde evra iz fonda za oporavak, od kojih su mnoge bile u nadležnosti upravo onih ministarstava koje su socijaldemokrate sada napustile.

Evropski mediji danas pišu da je Rumunija ponovo potonula u krizu i u političko previranje.

Nemački Frankfurter rundšau piše da je Boložan u govoru u parlamentu rekao da je njegova vlada svojom politikom štednje „naljutila lokalne barone PSD“ koji više nisu mogli po svom nahođenju da se poslužuju iz državne blagajne.

Međutim, pad Boložanove vlade nije označio samo kraj vladajuće koalicije PNL, PSD, USR i partije mađarske manjine UDMR, nego je „srušila i sanitarni kordon prema rusofilskoj partiji AUR“, piše dnevnik.

FR piše da su tržišta kapitala već i pre glasanja o nepoverenju reagovala rekordno niskim kreditnim rejtingom Rumunije i kursom njene valute Lei.

Rumunija sa 9,2 odsto ima najveći budžetski deficit u EU, što je Boložana tokom deset meseci na mestu premijera i primoralo na rigoroznu politiku štednje.

Rumunski portal G4.media.ro piše da postoji bojazan da bi Rumunija, ako napusti tu politiku štednje, mogla da ostane bez evropskih fondova. „Za očekivati je da neka vlada koju bi vodila PSD, ili čak PSD i AUR, napusti te mere štednje“, prenosi FR pisanje rumunskog portala.

Nemački dnevnik ipak ocenjuje da „više ne tako nezamislivom savezu“ socijaldemokratske PSD i krajnje desne AUR na putu ne stoji samo prozapadno nastrojeni predsednik Nikušor Dan.

„Ako bi se PSD udružila sa nepredvidivim (liderom AUR) Simionom, njoj bi kao odskočnoj dasci mogao da preti nestanak. Iako PSD u parlamentu i dalje ima najjaču poslaničku grupu, manji koalicioni partner bi lako mogao da je ucenjuje novim izborima, a u anketama je AUR odavno prestigao PSD kao najjača snaga u zemlji“, piše FR.