„Rusija je u ratu sa Britanijom, SAD više nisu pouzdan saveznik“: Britanska stručnjakinja za spoljnu politiku Fiona Hil za Gardijan

Fiona Hil iz Kaunti Darama postala je glavna savetnica Bele kuće za Rusiju tokom prvog mandata Donalda Trampa i doprinela je strategiji britanske vlade.

„U prilično smo velikoj nevolji“, rekla je Hil u intervjuu za Gardijan, opisujući geopolitičku situaciju Velike Britanije kao zarobljenu između dva nepovoljna izbora – Rusije Vladimira Putina i sve nepredvidivijih SAD Donalda Trampa.

Hil (59) je dvojni državljanin nakon što je živela u SAD više od 30 godina.

„Rusija je ojačala kao protivnik na načine koje verovatno nismo u potpunosti predvideli“, rekla je Hil, tvrdeći da je Putin video rat u Ukrajini kao početnu tačku da Moskva postane „dominantna vojna sila u celoj Evropi“.

Kao deo tog dugoročnog napora, Rusija je već „pretila Velikoj Britaniji na razne načine“, rekla je, navodeći „trovanja, atentate, sabotažne operacije, sve vrste sajber napada i operacije uticaja. Senzore koje vidimo da postavljaju oko važnih cevovoda, napore da se unište podmorski kablovi“.

Zaključak, rekla je Hil, jeste da je „Rusija u ratu sa nama“.

Kako navodi Gardijan, ekspertkinja za spoljnu politiku, koja se dugi niz godina bavi pitanjima Rusije, rekla je da je prvi put dala slično upozorenje 2015. godine, u revidiranoj verziji knjige koju je napisala o ruskom predsedniku sa Klifordom Gedijem, razmišljajući o invaziji i aneksiji Krima.

„Rekli smo da je Putin objavio rat Zapadu“, rekla je ona. U to vreme, drugi stručnjaci se nisu složili, ali je Hil rekla da su događaji koji su se od tada odigrali pokazali da je „očigledno to uradio, a mi nismo obraćali pažnju na to“.
Ruski lider, tvrdi ona, vidi borbu u Ukrajini kao „deo posredničkog rata sa Sjedinjenim Državama; tako je ubedio Kinu, Severnu Koreju i Iran da se pridruže“.

Putin je verovao da je Ukrajina već odvojena od odnosa sa SAD, rekla je Hil, jer „Tramp zaista želi da ima odvojen odnos sa Putinom kako bi sklapao sporazume o kontroli naoružanja, a takođe i poslove koji će verovatno dodatno obogatiti njihovo okruženje iako Putinu nije potrebno dalje obogaćivanje“.

Međutim, kada je reč o odbrani, rekla je da se Velika Britanija ne može osloniti na vojni kišobran SAD kao tokom Hladnog rata i u generaciji koja je usledila, barem ne „na način na koji smo to činili ranije“.
Kako je objasnila, Velika Britanija „mora da upravlja svojim saveznikom broj jedan“, iako je izazov da se ne reaguje preterano jer „ne želite da dođe do raskida“.
Ovakav način razmišljanja pojavljuje se u pregledu odbrane objavljenom ranije ove nedelje, u kojem se navodi da „dugogodišnje pretpostavke Velike Britanije o globalnom balansu snaga i strukturama više nisu izvesne“ – retko priznanje u dokumentu britanske vlade o tome koliko daleko i koliko brzo trampizam utiče na izvesnosti spoljne politike, ukazuje Gardijan.

Tim za pregled je izveštavao Kira Starmera, Rejčel Rivs i ministra odbrane, Džona Hilija. Međutim, Hilova je najviše interakcije imala sa Hilijem, a ona je rekla da se sa premijerom sastala samo jednom – opisujući ga kao „prilično šarmantnog… na pravi i korektan način“ i da je „pročitao sve papire“.

Hil nije navela da li je savetovala Starmera ili Hilija kako da se nose sa Donaldom Trampom, rekavši umesto toga: „Savet koji bih dala je isti koji bih dala u javnosti.“
Jednostavno je rekla da Trampova Bela kuća „nije administracija, već sud“ u kojem transakcionog predsednika vode njegove „sopstvene želje i interesi, i koji često sluša poslednju osobu sa kojom razgovara“.

Dodala je da, za razliku od svog bliskog kruga, Tramp ima „poseban afinitet prema Velikoj Britaniji“, što je delimično zasnovano na njegovim sopstvenim porodičnim vezama (njegova majka potiče sa hebridskog ostrva Luis, emigriravši u Njujork sa 18 godina) i divljenju kraljevskoj porodici, posebno pokojnoj kraljici. „O tome je beskrajno pričao“, rekla je.

S druge strane, Hil nije pobornik populističke desničarske administracije u Beloj kući i brine se da bi se to moglo proširiti na Britaniju ako se dozvoli da se „isti kulturni ratovi“ razviju uz podršku republikanaca iz SAD.

Ona je napomenula da je stranka Reform UK pobedila na nizu izbora za veća prošlog meseca, uključujući i onaj u njenom rodnom Daramu, i da je lider stranke Najdžel Faraž želeo da oponaša neke od agresivnih napora za restrukturiranje vlade koje je predvodilo „odeljenje za efikasnost vlade“ (Doge) Ilona Maska pre njegovog sukoba sa Trampom.

„Kada Najdžel Faraž kaže da želi da napravi Doge protiv lokalnog okružnog veća, trebalo bi da dođe ovde [u SAD] i vidi kakav će to uticaj imati“, rekla je. „Ovo će biti najveća otpuštanja u istoriji SAD koja se dešavaju odjednom, mnogo veća od udaraca na čeličane i rudnike uglja.“

Argument Hilove jeste da je u vreme duboke neizvesnosti Britaniji potrebna veća unutrašnja kohezija ako želi da se zaštiti.
„Više se ne možemo oslanjati isključivo ni na koga“, rekla je, tvrdeći da Britanija mora imati „drugačiji način razmišljanja“, zasnovan koliko na tradicionalnoj odbrani toliko i na društvenoj otpornosti.

Hilova je rekla da se deo toga odnosi na veće prepoznavanje nivoa spoljne pretnje i inicijative za veću integraciju, podučavanjem prve pomoći u školama ili podsticanjem većeg broja tinejdžera da se pridruže školskim kadetskim snagama, što je preporuka pregleda odbrane.
„Ono što treba da uradite jeste da angažujete ljude na sve vrste različitih načina u podršci svojim zajednicama“, rekla je.
Hilova je rekla da je videla da su deindustrijalizacija i porast nejednakosti u Rusiji i SAD doprineli porastu nacionalnog populizma u obe zemlje. Političari u Britaniji, ili drugde, „moraju biti mnogo kreativniji i angažovati ljude tamo gde se nalaze“ kao deo „nacionalnog napora“, rekla je.