Rusija ponovo pokušava da nasilno menja granice Evrope: Šta sada sledi? 1EPA-EFE/SERGEI KARPUKHIN/SPUTNIK/KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao sporazume o početku zvanične (i nelegalne) aneksije okupiranih delova ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, što je područje površine Mađarske.

Taj potez je usledio samo nekoliko dana nakon organizovanih „referenduma“ koji su održani „na nišanu“, na kojima je, kako Kremlj tvrdi, znatna većina birača odlučila da se pridruži Rusiji.

Pitanje koje se postavlja jeste kako će svet reagovati na Putinove pokušaje da nasilno menja granice Evrope drugi put za osam godina.

Na to pitanje, kao i šta eventualno sledi odgovaraju stručnjaci koje je kontaktirao atlanticcouncil.org Melinda Harling, zamenica direktora Centra Evroazija, Piter Dikenson, urednik UkraineAlert i Džon Herbst, direktor senior Centra Evroazija i bivši ambasador SAD u Ukrajini.

Očajničke mere…

Aneksijom teritorija koje je okupirala Rusija i ukazivanjem da bi svi pokušaji Ukrajine da povrate ovu „ukradenu teritoriju“ mogli da podstaknu Rusiju na odmazdu oružjem za masovnu destrukciju, Putin „provocira ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da nastavi rat uprkos ne baš indirektnoj nuklearnoj pretnji“, rekla je Harling.

To je znak, tvrdi Dikenson, „da ruski vladar očajnički želi da povrati inicijativu“ nakon uspešne ukrajinske kontraofanzive u Harkovu, regionu na severoistoku zemlje.

„Vladimir Putin bi možda itekako mogao da bude prvi lider u istoriji koji pokušava da izvrši aneksiju dok mu se vojska povlači“, ukazuje on. „Poput kockara koji često gubi Putin sada diže zaloge.“

…ili skromniji ciljevi?

Herbst, međutim, ukazuje da bi Putinov gambit možda mogao da bude proračunatiji.

„Pretnje su možda osmišljene da bi se obezbedile garancije da SAD ne šalju dodatne zalihe naprednog naoružanja, što Ukrajina uporno traži da bi ove jeseni sprovela snažnu, uspešnu kontraofanzivu“, rekao je Herbst.

Kremlj, smatra on, može da živi sa agresivnim narativom zapadnih vlada koji se uklapa u Putinovu retoriku.

„Ali na kratke staze, on želi da Zapad odustane od slanja teškog naoružanja Ukrajini, kao što su tenkovi, borbene letelice i artiljerijski sistemi dužeg dometa koji bi mogli da osnaže ukrajinsku kontraofanzivu. (Sjedinjene Države su upravo saopštile da će poslati još 18 lansera artiljerijskog raketnog sistema visoke mobilnosti, ali oni neće da stignu godinama.) To bi predstavljalo ‘taktičku pobedu’ za Putina tako što bi dobio ‘predah da se bori još jedan dan'“.

U međuvremenu, Putin će kod kuće „i dalje kontrolisati službe bezbednosti i imati ovlašćenja“, ukazala je Harling.

„Dok je više od 200.000 muškaraca pobeglo“ iz Rusije da bi izbeglo regrutaciju u okviru nove mobilizacije, „iza sebe ostavljaju stanovništvo koje ima malo prilika da protestuje i pruža otpor ratu“ i još nema „bujanja protesta“.

Ona je dodala da ruski lideri još uvek ispituju šta je sve moguće.

„Putin ne zna sa čime može da se izvuče, ali još ne piše svoju političku čitulju.“

Bez kompromisa

Dikenson je savetovao zapadne lidere da i dalje budu nepokolebljivi, da osnaže sankcije protiv Rusije, povećaju vojnu podršku za Ukrajinu i „umanje sva dugotrajna očekivanja Kremlja predstojećeg kompromisa tako što će javno potvrditi kolektivnu posvećenost Zapada pobedi Ukrajine“.

Harling je dodala da partneri Ukrajine treba da ohrabre druge nuklearne sile, naročito Kinu i Indiju, da „javno i privatno kažu Rusiji da spusti loptu i prestane da upućuje neodgovorne pretnje“. Prema njenim rečima, SAD takođe treba da nastave sa „agresivnim upozorenjima“ protiv ruskih nuklearnih udara.

„Ali da li će to biti dovoljno? Niko ne zna“, ukazala je Harling. Naposletku, podsetila je, ruski lider je ignorisao upozorenja SAD uoči početka svoje invazije 24. februara.

„Putin ne pokazuje znake popuštanja“, naglasila je.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.