Ruski novinari za CEPA-u: Kako prolaze protivnici Putinovog režima?

Ne propuštajući priliku rukovodstvo FSB na Lubjanski sada koristi bombaški napad na Tatarskog od 2. aprila da optuži lidere fondacije Alekseja Navaljnog – Leonida Volkova i Ivana Ždanova – da su „podstakli napad“.

Grupa do sada poznata po razotkrivanu „pozlaćenog načina života“ Vladimira Putina i njegove bogate elite sada je okrivljena da promoviše „subverzivne aktivnosti u Rusiji sa ciljem promene ustavnog poretka Ruske Federacije na bilo koji raspoloživ način“.

Ukratko, FSB sada žigoše organizaciju Navaljnog kao terorističku.

Mnogima koji su upoznati sa ruskom istorijom 20.veka jezik koji se koristi u izjavi FSB zvuči zabrinjavajuće poznato.

Podseća na demonologiju koju je koristio Andrej Višinski, Staljinov tužilac na ozloglašenim moskovskim pokaznim procesima na suđenju takozvanom Trocki- Zinovjev centru 1936.

Višinski je optužio dvojicu ljudi za atentat na Sergeja Kirova, šefa Lenjingradske partije i punopravnog člana Politbiroa: „Ujedinjenje ovih kontrarevolucionarnih grupa je postignuto na osnovu priznanja kao glavnog metoda borbe protiv sovjetske vlasti individualnog terora protiv vođa KPSS i sovjetske vlade… Ne ograničavajući se samo na ubistvo Kirova trockističko-zinovjevski centar je pripremio niz terorističkih akata protiv drugova Staljina, Vorošilova, Ždanova, LM Kaganoviča i Ordžonikidzea“.

Rusija prati ovaj retorički put sa sve većim entuzijazmom od pokretanja sveobuhvatne invazije na Ukrajinu pre 14 meseci.

Ali upotreba jezika i politike direktno iz staljinističkih udžbenika nije nova.

Priprema se već dugo.

Koncept opozicije kao inherentno terorističke je godinama ukorenjen u službama bezbednosti i velikom delu pravnog sistema.

U sovjetsko vreme političke istrage je sprovodila zloglasna Peta uprava KGB-a, osnovana 1967. pod vođstvom predsednika KGB Jurija Andropova.

Peta uprava se sastojala od 15 odvojenih odeljenja čija je uloga bila da uguše neslaganje.

Prvo odeljenje je bilo zaduženo za rad preko sindikata, drugo je planiralo operacije protiv emigranstkih organizacija kritičnih prema Sovjetskom Savezu, treće je radilo među studentima i tako dalje.

U Petoj upravi bilo je zaposleno čak 2.500 judi.

Usled ere Gorbačovljeve Perestrojke u nastojanju da poboljša svoj imidž Peta uprava je preimenovana u Upravu za odbranu sovjetskog ustavnog sistema (Direkkcija z).

Nije preživela pad Sovjetskog Saveza i ukinuta je u septembru 1991.

Do jula 1998. se opet vratila.

To je bio isti mesec kada je Putin postao direktor FSB-a a odeljenje je nazvano Uprava FSB-a za zaštitu ustava.

U intervjuu za Nezavisimaya Gazeta u novembru te godine njen načelnik Genadij Zotov je opisao ulogu svoje Direkcije: „Država je težila da stvori podjedinicu ‘specijalizovanu’ za borbu protiv pretnji bezbednosti Ruske Federacije… uvek je posebnu pažnju posvećivao zaštiti zemlje od „unutrašnje pobune“ jer je unutrašnja pobuna za Rusiju uvek bila strašnija od bilo kakve vojne invazije.

Zotov je tada učinio nešto veoma značajno.

On je osmislio obrnuto preuzimanje Odeljenja za borbu protiv terorizma, što je Putin odobrio.

Odeljenju je 2004. godine ponovo promenjeno ime, ovog puta u Službu za zaštitu ustavnog sistema i borbu protiv terorizma, odnosno Druga služba FSB, gde je pozivanje na ustav jednostavno eufemizam za zaštitu postojećeg političkog režima.

Za FSB je ovo imalo apsolutnog smisla. Mnogi oficiri FSB-a, duboko traumatizovani raspadom Sovjetskog Saveza, iskreno su verovali da su pretnja koju predstavljaju teroristi i pretnja od političkog neslaganja jednake i da je njihovo suzbijanje ključno za opstanak zemlje.

Godine 2006. ova opsesija političkom stabilnošću je institucionalizovana novim zakonima o borbi protiv terorizma.

Ovaj novi zakon ponudio je upečatljivu definiciju terorizma: „Terorizam je ideologija nasilja i uticaja na donošenje odluka organa uključujući vladu, institucije lokalne uprave ili međunarodne organizacije putem zastrašivanja stanovništva i (ili) drugih oblika nezakonitog nasilnog delovanja“.

Ova definicija je bila nova i naglašavala je da je terorizam usmeren na državu i njene pojedince što je bila ranija pravna definicija iz 1990.tih.

FSB je znao šta radi – i od tada je postepeno usvajao svoje nemilosrdne antiterorističke metode prema olitičkim protivnicima.

Prema ovoj logici, upotreba smrtonosnih vojnih otrova, koje je FSB prvi upotrebio protiv džihadističkih lidera na Severnom Kavkazu, postala je oružje izbora protiv ruskih opozicionih lidera, uključujući Alekseja Navaljnog i Vladimira Kara-Murzu (dva puta).

Druga služba FSB je bila u velikoj meri umešana u ove napade.

Ruska država svojim građanima polako diže cenu neslaganja.

Sada, kao u vreme Staljina i njegovog šefa tajne policije, Lavrentija Berije („Moj Himler“, kako ga je nazvao sovjetski lider), od onih koji imaju hrabrosti da se odupru traže se da plate svojom slobodom ili životom.

Andrej Višinski je završio svoju sudsku prijavu iz 1936. rečima: „Zahtevam da se pobesneli psi streljaju – svaki do jednog!“ I to je ono što su uradili.