Samit EU lidera na Kipru: „Više ne mogu da se kriju iza Orbana, Plenković se podsmehivao ideji članstva Ukrajine“

Iako nisu morali te večeri da usvajaju zajedničko saopštenje, njihov razgovor – uz jagnjetinu i raviole – ponovo je pokazao koliko im je teško da se dogovore o daljem pravcu.

Dobra vest stigla je ranije, kada su nakon višemesečnog odlaganja uglavnom zbog tvrdog stava mađarskog premijera Viktora Orbana Mađarska i Slovačka povukle veto na sredstva za Ukrajinu, prvobitno dogovorena u decembru. EU je takođe odobrila 20. paket sankcija protiv Rusije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se pridružio razgovorima EU, delovao je raspoloženije nego mesecima ranije, rekao je jedan diplomata koji je prisustvovao delu diskusije na Kipru.

Nije „realno“

Ali slavlje će kratko trajati. Sledeća tačka dnevnog reda EU je pitanje da li, kako i kada uključiti ratom razorenu Ukrajinu u članstvo. To je verovatna komponenta svakog mirovnog sporazuma sa Rusijom, i iako put ka članstvu sada deluje nešto izvodljivije nakon što Orban odlazi posle teškog izbornog poraza, to i dalje nije ni blizu jednostavno.

Tirkizno more koje je pružalo prelepu pozadinu samitu nije moglo da sakrije podele u EU. Dok je estonski premijer Kristen Mihal rekao novinarima da podržava „ubrzavanje“ članstva Ukrajine, hrvatski premijer Andrej Plenković gotovo se podsmehnuo ideji da bi Kijev uskoro mogao da uđe u Uniju.

„Ne mislim da je realno da se to desi 1. januara 2027. godine“, rekao je on. Hrvatska, koja je poslednja pristupila EU 2013. godine, „prilično brzo“ je postala članica, ali je i tada trebalo „šest godina pregovora“.

To se razlikovalo i od pristupa koji je izneo francuski predsednik Emanuel Makron. On je rekao da je „važno dati precizan vremenski okvir Ukrajini i Moldaviji“.

Godinama je, ako je postojalo jedinstvo u EU, ono uglavnom bilo u suprotstavljanju Orbanu. Sada kada on odlazi  i nakon što je preskočio ono što bi mu bio poslednji samit  čak je i ta prividna zajednička pozicija nestala.

„Lideri koji su protiv pristupanja Ukrajine EU više ne mogu da se kriju iza Orbana“, rekao je jedan zvaničnik EU blisko uključen u pregovore.

Operativni plan

I po pitanju odbrane, lideri se takođe razilaze, ali su pokušali da to ne pokažu.

S obzirom na to da rat na Bliskom istoku i dalje nije rešen, predsednik Kipra Nikos Hristodulidis, čija zemlja nije članica NATO-a i koja je u ranim danima sukoba sa Iranom bila pogođena dronovima tipa Šahed, pokušao je da usmeri razgovor ka bezbednosti Unije.

Za evropske zemlje koje nisu u transatlantskom savezu, ili koje su uznemirene zbog preispitivanja NATO-a od strane Donalda Trampa, član 42.7 EU, koji se retko koristi, deluje privlačno. U slučaju oružanog napada na neku članicu EU, on obavezuje ostale vlade da joj priteknu u pomoć.

„Moramo imati operativni plan“, rekao je Hristodulidis. EU mora da razradi „šta će se desiti ako neka država članica odluči da aktivira taj član“.

Hristodulidis je želeo da iskoristi sastanak kako bi predstavio ostalim liderima mapu puta za to kako bi član 42.7 mogao da postane operativan, rekao je jedan visoki kiparski zvaničnik za Politico uoči razgovora.

„To bi moglo biti nešto poput aktivacije mehanizma civilne zaštite EU, koji omogućava svakoj zemlji pogođenoj katastrofom da zatraži hitnu pomoć“, rekao je zvaničnik.

„Neće biti operativno odmah nakon ovog samita“, dodao je, „ali pripreme treba da počnu.“

Međutim, prema rečima tri diplomate, rasprava među liderima se na kraju uglavnom vodila o geopolitici i cenama energije. Tema člana 42.7 jedva da je otvorena i „pomenuta je samo u širem kontekstu“ od strane Hristodulidisa, rekao je četvrti diplomata.

Nije evropski rat

Kao znak koliko su ulozi visoki za EU, Hristodulidis je tvrdio da ne može biti mira na Bliskom istoku bez Evrope.

„Ne možemo postići deeskalaciju u Iranu bez aktivnog učešća Evropske unije“, rekao je on.

Ipak, mnogi evropski lideri i dalje nerado žele da se značajnije uključe u sukob, uz preovlađujući stav u Briselu i drugim prestonicama da to jednostavno nije evropski rat, pa se diskusija uglavnom svodi na premeštanje ratnih brodova koji su već stacionirani u regionu.

Ranije u četvrtak, Tramp je rekao da je naredio američkoj mornarici da „puca i ubija bez oklevanja“ iranske brodove koji postavljaju mine u Ormuskom moreuzu. Evropski lideri su tu temu uglavnom izbegli.

Za njih je večera u četvrtak bila pre svega način da se postavi kurs za naredne mesece.

Belgijski premijer Bart De Vever rekao je da će, iako bi stvari mogle biti nešto lakše bez „borbenog“ Orbana, i dalje postojati druge zemlje u Evropi čiji lideri ne prate uvek evropski konsenzus.

De Vever -koji je i sam ranije blokirao odluke EU o slanju zamrznute ruske imovine Ukrajini zbog straha od ruskih odmazdi prema Belgiji – ocenio je da je „donekle preuveličano“ koliko će samiti EU biti lakši bez Orbana.

Na polovini sastanka, i  za sada oslobođeni potrebe da se obavežu na konkretne odluke, lideri su mogli da izbegnu testiranje tih razlika. Ali uskoro će to morati da urade.