Foto: EPA-EFE/ GEORGI LICOVSKIKada god decenijama staro makedonsko pitanje dospe na dnevni red politike u Bugarskoj to je u vezi sa izborima, a naredni padaju u martu sledeće godine – kaže za Danas Ljubomir Martinov, novinar bugarske novinske agencije BTA, povodom najava vlade u Sofiji da će blokirati pristupne pregovore Severne Makedonije sa Evropskom unijom.
Bugarska vlada, navodi Martinov, „nije poklekla pod pritiscima demonstranata, koji gotovo četiri meseca traže ostavku premijera Bojka Borisova i vrhovnog tužioca Ivana Geševa. Iako su protesti prilično izgubili na snazi, a vladajuća partija GERB izgleda uspela da izbegne prevremene izbore, popularnost vlade je značajno pala“.
Ipak, kaže naš sagovornik, uprkos tome što je pogođena protestima, GERB, prema anketama, ostaje najpopularnija politička snaga u Bugarskoj.
Međutim, mlađi koalicioni partner GERB-a, nacionalistički Ujedinjeni patrioti, „stoje loše i teško da će ostati u parlamentu posle sledećih izbora 2021“.
– Upravo je jedna od vodećih ličnosti Ujedinjenih patriota, ministar odbrane Krasimir Karakačanov, krajem septembra zapretio da će blokirati pristupne pregovore Skoplja i Brisela, što bi trebalo da osnaži podršku pristalica njegove stranke VMRO, koja je deo Ujedinjenih patriota – objašnjava Martinov.
On podseća da je Sofija državama članicama EU poslala memorandum sa nekoliko uslova koje bi Severna Makedonija trebalo da ispuni kako bi dobila podršku Bugarske za članstvo.
Severna Makedonija bi, prema tom dokumentu, trebalo da prizna da njen nacionalni identitet i jezik imaju bugarske korene i da odustane od svojih zahteva u vezi sa makedonskom manjinom u Bugarskoj.
Vlada Zorana Zaeva, kao što je poznato, ove bugarske zahteve odbacuje.
– Iako ovakve pat pozicije između dve zemlje obično podstiču popriličan entuzijazam među Bugarima koji osuđuju pokušaje nekih makedonskih političkih aktera kakva je VMRO-DPMNE da raspale antibugarske sentimente u svojoj zemlji, poslednja epizoda ove sapunske opere u Bugarskoj uglavnom prolazi nezapaženo. Čini se da Bugari, zabrinuti zbog pandemije kovida 19 i nesposobnosti vlade da odgovori na rastući broj zaraženih, hospitalizacija i smrtnih slučajeva, sada nisu zainteresovani za ovu temu – kaže Martinov, koji otuda smatra da bi spor sa Skopljem „bila pogrešna strategija za bilo koju političku partiju koja bi ga (spor) koristila samo radi prikupljanja izborne podrške“.
On drži da, kada je reč o pristupnim pregovorima, zemlje članice Unije obično vode računa o vladavini prava, korupciji i pravosudnom sistemu države koja želi da se pridruži.
– Tako da moramo priznati da je prepiranje o nacionalnosti istorijskih ličnosti, kao što je Goce Delčev, u najboljem slučaju bizarno i beskorisno – kaže Martinov.
Kada su 2017. premijeri Bojko Borisov i Zoran Zaev potpisali sporazum o prijateljstvu pokazali su da su u stanju da pregovaraju i prave ustupke, pa se, zaključuje naš sagovornik, treba nadati da će to moći i nadalje jer bi od ulaska Severne Makedonije u EU korist bila obostrana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
