Saudijska Arabija između dve vatre

Samo nekoliko sati nakon izraelskog napada na brojne ciljeve u Iranu u petak, oglasilo se saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova.

„Kraljevina Saudijska Arabija najoštrije osuđuje očiglednu izraelsku agresiju protiv bratske Islamske Republike Iran“, saopštili su na mreži X.

Ta „agresija“, dodaje se, potkopava suverenitet i bezbednost Irana i predstavlja jasno kršenje međunarodnog prava.

Saudijska Arabija u nezavidnoj poziciji

Saudijska Arabija se nalazi u teškoj situaciji. Izrael godinama pokušava da normalizuje odnose s arapskim državama, posebno onima na Arabijskom poluostrvu.

Ta politika dovela je do takozvanih Abrahamovih sporazuma, kojima su redefinisani odnosi između Izraela i nekih država regiona. Cilj sporazuma bio je uspostavljanje i širenje diplomatskih, privrednih i bezbednosnih odnosa između Izraela i tih arapskih država.

U leto 2020. godine Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Bahrein potpisali su takav sporazum.

Saudijska Arabija, međutim, još nije sklopila sporazum s Izraelom. Iako godinama traju neformalne konsultacije dve države, Rijad je do sada izbegavao utisak da bi se, kao čuvar svetih mesta islama, približavanjem Izraelu mogao udaljiti od tradicionalne solidarnosti s Palestincima.

Zbližavanje s Iranom

To važi još više od 7. oktobra 2023, kada je militantna islamistička organizacija Hamas – koju Nemačka, Evropska unija, SAD i neke druge zemlje klasifikuju kao terorističku – napala izraelsku teritoriju, ubila oko 1.170 ljudi i otela 255 osoba.

Na izraelski vojni odgovor Saudijska Arabija je, poput većine arapskih i islamskih zemalja, reagovala znatno kritičnije nego većina zapadnih država.

Prema izveštaju BBC-a iz novembra 2024, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman optužio je Izrael za „genocid“ u Gazi. Ipak, Saudijska Arabija i dalje dozvoljava izraelskim avionima prelete prema Emiratima, što je počelo 2020. godine.

U isto vreme, Rijad se poslednjih godina znatno približio Teheranu. Nakon što su dve zemlje 2016. prekinule diplomatske odnose, obnovile su ih u martu 2023. uz posredovanje Kine.

Prema mišljenju Markusa Šnajdera, stručnjaka za Bliski istok u Fondaciji „Fridrih Ebert“ u Bejrutu, zalivske države – pre svih Saudijska Arabija i Emirati – su već tada imale na umu sadašnji scenario.

„U glavnim gradovima Arabijskog poluostrva svesni su da su izloženi kao na srebrnoj tacni ako izbije rat između Izraela i Irana. Za razliku od Izraela, oni nisu zaštićeni efikasnim odbrambenim sistemima. To već dugo izaziva strah, zbog čega su uvek pokušavali preko SAD da spreče eskalaciju sa izraelske strane.“

Saudijski ples po žici

Saudijska Arabija od 7. oktobra 2023. balansira, kaže Sebastijan Zons, stručnjak za zalivske države u nemačkom trustu mozgova Carpo.

„Zemlja se prema svim svojim susedima zalaže za deeskalaciju. U tom smislu, nastojala je da deluje kao platforma za dijalog u različitim sukobima i organizovala je nekoliko velikih samita, uključujući i onaj o ratu u Gazi, na kojima su redovno učestvovali i iranski predstavnici. Ove diplomatske aktivnosti deo su saudijskog političkog modela koji se zasniva na zbližavanju, a ne na sukobu.“

Zbog toga bi eskalacija sukoba između Irana i Izraela bila najgori mogući scenario. „Jer Saudijska Arabija tada upada usred oluje, i postoji bojazan da bi moglo doći do napada na nacionalnu teritoriju, jer se tamo nalaze i američke trupe.“

Takođe postoji zabrinutost da bi islamistička paravojska Hutijevaca iz Jemena, povezana s Iranom, mogla da obnovi napade. U Rijadu se još uvek živo sećaju napada te paravojske na postrojenja saudijske naftne kompanije Aramko u septembru 2019.

Tim odlučnije je Saudijska Arabija radila na daljem razvoju odnosa s Iranom, kaže Zons. „U pozadini je ambicija da se pređe sa taktičkog na strateško zbližavanje i proširi saradnja u više oblasti, na primer bezbednosti.“

„No Saudijska Arabija i dalje ne veruje Iranu. Postoji veliko nepoverenje prema susedu, što trenutnu situaciju čini vrlo teško predvidivom za Rijad“, dodaje Zons.

Zato je posebno značajan izbor reči koji je saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova koristilo u kritici izraelskog napada, kaže Šnajder.

„To što Ministarstvo na platformi X govori o napadu na ‘bratski’ Iran pokazuje koliko je situacija dramatična. Izraz ‘brat’ ili ‘bratski’ inače se koristi samo za arapske zemlje. Takav izbor reči pokazuje da Saudijska Arabija ni pod kojim uslovima ne želi da bude percipirana kao saveznik Izraela.“

Zabrinutost u Omanu i Iraku

I Oman sada vidi pretnju za mogućnost diplomatskog rešenja spora oko iranskog nuklearnog programa. Ova država na južnom vrhu Arapskog poluostrva bila je posrednik u pregovorima između Irana i SAD.

Prema izveštajima agencija, zemlja je kritikovala izraelsku akciju uz ocenu da taj napad ugrožava bezbednost i stabilnost regiona. Ipak, pregovori između SAD i Irana, prema svemu sudeći, trebalo bi da se nastave. Ali kada, to niko ne zna.

Zabrinutost vlada i u Iraku. U toj zemlji nalazi se niz paravojski povezanih s Iranom, poput Kataib Hezbolaha. Te šiitske grupe bliže su vlastima u Teheranu nego onima u Bagdadu. Putem političkog krila tih milicija iranski uticaj seže sve do iračkog parlamenta.

„Ako im sada Teheran poruči da je situacija od presudne važnosti, oni bi mogli posegnuti za oružjem“, kaže Šnajder.

„Mogli bi napasti američke snage stacionirane u Iraku ili druge američke ciljeve. Zbog toga su SAD danima ranije evakuisale diplomatsko osoblje. I to pokazuje koliko je situacija u regionu trenutno nepredvidiva.“