Si pozvao kineske vojnike da budu spremni za rat

CNN navodi pozivajući se na kinesku državnu agenciju Sinhua da je Si Đinping poručio vojnicima tokom inspekcije da „održavaju stanje visoke pripravnosti“ i pozvao ih da budu „apsolutno lojalni, čisti i pouzdani“.

Glavni razlog posete kineskog predsednika ovoj provinciji je govor koji će održati povodom 40-te godišnjice od upostavljanja specijalne ekonomske zone u Šenzenu, u cilju privlačenja stranog kapitala i imala je jednu od ključnu ulogu da ova zemlja postane druga najveća ekonomija na svetu.

Međutim, ova vojna poseta je došla u trenutku najvećih tenzija između Kine i SAD u poslednjih nekoliko decenija, između ostalog oko Tajvana i pandemije korona virusa što izaziva velike podele između Vašingtona i Pekinga, podseća CNN.

Bela kuća je obavestila Kongres u ponedeljak da namerava da proda Tajvanu tri napredna kontigenta oružja, uključujući Artiljerijsko raketni sistem velike pokretljivosti (HIMARS), koji može da pogodi metu na udaljenosti od 190 milja (oko 305 kilometara).

U oštrom odgovoru iz Pekinga, portparol Ministarstva spoljnih poslova Džao Lijian pozvao je Vašington da „odmah otkaže sve planove o prodaji oružja Tajvanu“ i prekine sve „američko-tajvanske vojne veze“.

Mada Tajvan nikada nije bio pod kontrolom kineske vladajuće Komunističke partije, vlasti u Pekingu insistiraju na tome da je demokratsko, samoupravno ostrvo sastavni deo njihove teritorije, a sam Si Đinping je odbio da isključi vojnu silu da ga zauzme ako bude neophodno.

Uprkos protivljenju kineskih vlasti, odnosi između Vašingtona i Tajpeja su postali još bliskiji za vreme Trampove administracije. Tako je u avgustu američki ministar zdravlja Aleks (Alex) Azar u avgustu posetio Tajvan kao najviši zvaničnik ove zemlje u poslednjih nekoliko decenija. On je doputovao da bi navodno razgovarao o pandemiji korona virusa, prenosi CNN.

Kao odgovor, zvaničnik Peking je pojačao vojne manevre oko Tajvana. Skoro 40 kineskih borbenih aviona je prešlo središnu liniju između teritorije pod njenom kontrolom i ovog ostrva 18. i 19. septembra, što je predsednica Tajvana Tai Ing-vennazvala „pretnjom silom“.

Nekoliko dana pre toga, američki ministar odbrane Mark Esper je u govoru u RAND korporaciji istakao da Kina „ne može da se meri sa SAD-om“ u pomorskoj sili, etiketirajući „zloćudni uticaj“ Pekinga.

„(Kina i Rusija) koriste predatorsku ekonomiju, političku subverziju i vojnu silu u pokušaju da promene balans moći u njihovu korist i često na štetu drugih,“ kazao je Esper tom prilikom.

On je početkom oktobra objavio plan „Borbene snage 2045“, koji predviđa proširenje i modernizaciju pomorskih snaga koje bi raspolagale sa 500 brodova sa ili bez posade do 2045. godine.