Skok broja antisemitskih dela u Francuskoj i Belgiji od početka rata Izraela i Hamasa

U Francuskoj podaci Ministarstva unutrašnjih poslova i Službe za zaštitu jevrejske zajednice pokazuju da je 2023. godine prijavljeno 1.676 antisemitskih dela, a prethodne godine ih je bilo 436. U izveštaju se ukazuje na „eksploziju“ takvih dela posle 7. oktobra kada je Hamas napao Izrael.

Nikad toliki broj tih dela nije bio u Francuskoj koja ima najveću jevrejsku zajednicu u Evropi od oko 500.000 ljudi, rekao je za Frans pres Jonatan Arfi, predsednik Saveta koji predstalja jevrejske institucije u Francuskoj (Crif).

Po Savetu, glavnoj jevrejskoj interesnoj grupi, broj antisemitskih dela za tri meseca posle napada Hamasa i početka rata u Gazi bio je jednak ukupnom broju napada u prethodne tri godine.

„Sedmi oktobar je poslužio kao katalizator mržnje aktivirajući latentni antisemitizam“, reka je Jonatan Arfi.

U susednoj Belgiji nezavisno javno telo Unia koje se bori protiv diskriminacije, saopštilo je da je od 7. oktobra do 7. decembra prošle godine primilo 91 izveštaj o antisemitskim delima povezanim sa sukobom Izraela i Hamasa, dok je u celoj 2022. godini bilo 57 takvih prijava.

Većina izveštaja odnosila se na opaske ili dela koja se smatraju antisemitskim, uključujući negiranje Holokausta, javila je nezavisna Unia. U 66 slučajeva jasno je napravljena veza s jevrejskim poreklom pogođene osobe ili grupe osoba.

U većini slučajeva radilo se o porukama mržnje, više od polovine od kojih su bile onlajn, ali bilo je i komentara na javnim mestima.

Unia je navela da sarađuje s kancelarijom javnog tužioca i belgijskom policijom u devet slučajeva napada i nanete štete.

U izveštaju se navode slučajevi prebijanja, grafita i skrnavljenja desetine grobova u jevrejskom delu groblja blizu mesta Šarleroa.

„Možemo prema tome da govorimo o jasnom povećanju broja izveštaja o antisemitskom delovanju od 7. oktobra 2023. godine“, navela je Unia.

Ta organizacija je navela da je dobila osam izveštaja o diskriminaciji i govoru mržnje povezanom s palestinskim poreklom, arapskim poreklom ili muslimanskom verom ljudi ciljanih između 7. oktobra i 7. decembra.

Mnoge evropske zemlje zabeležile su rast broja prijavljenih antisemitskih dela i komentara od početka rata Izraela i Hamasa u Gazi.

U Belgiji, po Svetskom jevrejskom kongresu, živi 29.000 Jevreja. Većina u glavnom gradu, Briselu, je sekularna, a u lučkom gradu Antverpenu je velika ultraortodoksna populacija Jevreja i najveća hasidska zajednica u Evropi.

U Francuskoj koja ima najveće jevrejske i muslimanske zajednice u Evropi, Savet jevrejskih institucija je saopštio da je 57,8 odsto antisemitskih dela u 2023. godini bilo protiv pojedinaca – fizičko nasilje ili preteće reči ili gestovi.

Grupa je takođe zabeležila „eksploziju broja antisemitskih dela u školama“ i ukazala da su „počinioci antisemitskih dela sve mlađi. Škole nisu više utočište“.