Njihovi pogledi i način života suštinski se razlikuju od prethodnih generacija. Dovoljno je pogledati organizaciju kancelarija vodećih tehnoloških korporacija da bismo shvatili kako je orijentisana kreativna klasa koja definiše lice moderne ekonomije. Za njih ne postoji jasna razlika između posla, studiranja i odmaranja. Posao ne mora obavezno da bude ozbiljan i dosadan, za njih je život konstantno stvaranje, harmonija između zarade novca, saznavanja, usavršavanja, igre i zabave. Nastupa generacija Z. Savremena deca se znatno razlikuju od prethodnih generacija. Ona ne moraju nužno deliti stavove i poglede starijih. Kakav život će izabrati današnji prvaci? Kakav god da je odgovor, budućim generacijama Ukrajinaca nudi se škola koja će biti moderna za njih.

Novine u obrazovanju zasnovane su na formiranju sposobnosti koje su neophodne za uspešno samoostvarenje u društvu:

– Pedagogija koja se zasniva na saradnji između učenika, nastavnika i roditelja.

– Sve je usmereno na potrebe učenika, dete je u centru obrazovnog procesa.

– Nova školska struktura omogućava da se dobro savlada novo gradivo i da se steknu sposobnosti neophodne za život.

– Pravedna raspodela budžeta koji će omogućiti jednako obrazovanje za svu decu.

– Motivisani nastavnik koji je kreativan i profesionalno se razvija.

– Upotpunjen proces vaspitanja koji će dovesti do formiranja pravih vrednosti.

– Decentralizacija i efikasno upravljanje koje će pružiti školi stvarnu autonomiju.

 – Moderno obrazovno okruženje koje će obezbediti neophodne uslove, sredstva i tehnologiju za učenike, nastavnike i roditelje, i to ne samo u prostorijama obrazovne ustanove.

Postoji deset ključnih odlika nove ukrajinske škole:

1. Saradnja sa državom (i na maternjem i na bilo kom drugom jeziku).
To je sposobnost da se usmeno i pismeno izražavaju i tumače pojmovi, misli, osećanja, činjenice i pogledi (kroz slušanje, govor, čitanje, pisanje, primenu multimedijalnih sredstava).

2. Sposobnost da se jezičkim sredstvima reaguje na čitav spektar socijalnih i kulturnih pojava u učenju, na poslu, kod kuće, u slobodno vreme. Razumevanje uloge efikasne komunikacije.

3. Osnovne sposobnosti razumevanje prirodnih nauka i tehnologija.
Naučno razumevanje prirode i modernih tehnologija, kao i sposobnost primene modernih tehnologija u praksi. Umeće primene naučnih metoda, posmatranja, analize, formulisanja hipoteza, sakupljanja podataka, sprovođenja eksperimenata, analize rezultata.

4. Informaciono-digitalna sposobnost predviđa pouzdanu, a istovremeno i kritičku primenu informaciono-komunikacionih tehnologija za kreiranje, pretragu, obradu, razmenu informacija na poslu, javnom prostoru i privatnoj komunikaciji. Informaciona i medijska pismenost, osnove programiranja algoritamsko razmišljanje, rad na bazi podataka, veštine internet-bezbednosti i sajber-bezbednosti.

5. Umeće učenja kroz život. Sposobnost pretraživanja i usvajanja novih znanja, sticanja novih veština, organizacija obrazovnog procesa (ličnog i kolektivnog pre svega kroz efikasno upravljanje resursima i informacionim tokovima), sposobnost definisanja ciljeva učenja i načini njihovog ostvarenja, razvoj svoje obrazovne i profesionalne putanje, procena sopstvenih rezultata učenja moguća je jedino ako učimo ceo život.

6. Znanje stranih jezika. Mogućnost da razumemo ono što je izraženo na stranom jeziku, da usmeno i pismeno izražavamo i tumačimo pojmove, misli, osećanja, činjenice i poglede (kroz slušanje, govor, čitanje i pisanje) u širokom spektru socijalnih i kulturnih konteksta. Sposobnost posredovanja i interkulturne komunikacije.

7. Matematička sposobnost. Kultura logičkog i algoritamskog razmišljanja. Sposobnost primene matematičkih metoda (numeričkih i geometrijskih) za rešavanje primenjenih problema u raznim sferama aktivnosti. Sposobnost razumevanja i upotrebe prostih matematičkih modela. Sposobnost izgradnje takvih modela za rešavanje problema.

8. Inicijativa i preduzimljivost. Sposobnost za generisanje novih ideja i inicijativa, sprovođenje istih u delo sa ciljem da se poboljšaju kako sopstveni socijalni status i blagostanje, tako i razvoj društva i države. Sposobnost racionalnog ponašanja kao potrošača, efikasno korišćenje ušteđevine, donošenje racionalnih odluka u zapošljavanju, finansijama i slično.

9. Poznavanje i samoostvarivanje u kulturnoj sferi. Sposobnost razumevanja umetničkih dela, formiranje sopstvenih umetničkih ukusa, izražavanje ideja, iskustava i osećanja kroz umetnost. Ova sposobnost predviđa duboko razumevanje sopstvenog nacionalnog identiteta kao osnove otvorenog stava i poštovanja različitosti kulturnih izraza drugih.

10. Ekološka pismenost i zdrav život.
Sposobnost razumnog i racionalnog korišćenja prirodnih resursa u okviru održivog razvoja, svesti o ulozi okoline za život i zdravlje ljudi, sposobnost i želja da se pridržavamo zdravog načina života.