Šta treba znati o američkim ‘midterm’ izborima?

Hoće li Amerikanci obnoviti republikansku većinu kako bi ona u Kongresu mogla podržavati program Donalda Trampa? Ili će prepustiti demokratama nadzor nad Senatom i Zastupničkim domom kako bi osujetili politiku kontroverznog američkog predsednika?

Odgovor će se znati 6. novembra, kada se biraju zastupnici koji sjede na Capitol Hillu i u gotovo svim parlamentima saveznih država te guverneri 36 od 50 američkih saveznih država.

To će biti teška bitka, očekuje vođa republikanaca u Senatu Mitch McConnell dok mnogi predviđaju dolazak demokratskog „vala“ koji bi mogao progutati Kongres.

Izbori se održavaju dve godine nakon predsedničkih, na polovici Trampovog mandata (odakle dolazi i naziv „midterm“) i smatraju se svojevrsnim referendumom o stanaru Bele kuće.

Istorijski, predsednikova stranka na sredini njegovog mandata retko izbegne protestno glasanje.

Celi saziv Zastupničkog doma, odnosno 435 kongresmena, bira se svake dve godine.

U Senatu, koji ima 100 članova, mandati traju šest godina. Svake dve godine bira se oko trećine saziva. Sada će biti izabrano nešto više od trećine novih senatora, njih 35.

Republikanci u ovom trenutku kontroliraju Kongres. U Senatu imaju tesnu većinu (51 senator u odnosu na 49 demokratskih), a veću u Zastupničkom domu (236 zastupnika u odnosu na 193 demokratskih, uz šest praznih mesta).

U Zastupničkom domu, demokrate moraju republikancima ‘oteti’ 25 mandata ako žele imati većinu. To je, ako je suditi po anketama, itekako izvodivo.

Demokrate imaju nešto manje izgleda da preuzmu i Senat jer izborni kalendar kazuje da u novembru brane 26 mesta, a republikanci samo devet.

Novoizabrani zastupnici započet će mandat 1. januara 2019. godine.

Utjecaj ovih izbora mogao bi biti veliki.

Kad bi demokrate osvojile većinu u Zastupničkom domu, verovatnoća pokretanja procedure opoziva predsednika Donalda Trampa jako bi porasla.

Povećao bi se i broj parlamentarnih istraga protiv Trampove administracije zbog ponajpre sumnji u dosluh između Trampove predizborne kampanje i Rusije 2016.

Demokrate bi preuzele vodstvo nad parlamentarnim odborima u Zastupničkom domu, što bi im omogućilo da dele pozive za svedočenje ljudima koje bi hteli saslušati pod zakletvom.

Kada bi demokrate preuzele nadzor i nad Senatom, tada bi mogle biti blokirane sve Trampove nominacije u Vrhovni sud, federalni pravosudni sistem ili izvršne dužnosti u administraciji. Senat ima posljdnju reč o tim predsedničkim nominacijama.

Apsolutno. Premda se ime Donalda Trampa ne nalazi na glasačkim listićima, mnogobrojni Amerikanci doživljavaju izbore 6. novembra kao referendum o predsedniku.

U konzervativnim državama poput Kanzasa ili Južne Karoline republikanski kandidati nemaju nikakvu potrebu distancirati se od njega. Naprotiv, mogu računati na njegovu jako solidnu popularnost u konzervativnim krugovima.

No Trampova popularnost pada na nacionalnom nivou. U državama u kojima se demokrate i republikanci bore za prevlast i utrke su tesne, Trampovo ime moglo bi biti otežavajuća okolnost. Kandidati njegove stranke nastoje usredotočiti svoju kampanju na solidan privredni rast, dok demokrate čine sve kako bi skrenule pažnju na Trampove kontroverzne politike o imigrantima, zdravstvu ili trgovini.

Stvar je u ravnoteži, primećuje Matt Mackowiak, republikanski konsultant iz Austina u Teksasu.

„Izazov za republikance je to što im Tramp treba da bi motivisali biračku bazu. No što je on vidljiviji, rizik je veći da će im neke grupe birača okrenuti leđa što bi moglo preokrenuti rezultat izbora, na primer obrazovane žene srednje klase ili politički neopredijeljene birače koji ne glasaju uvek za istu stranku“, rekao je.

Autor teksta je Al Jazeera Balkans