Šta znamo o najskupljem ratnom brodu koji je stigao u blizinu Izraela?

Sukob Izraela i militantne grupe Hamas otvorio je sve stare rane Bliskog istoka. Rešenje palestinskog pitanja, odnosa u užem regionu, činiocima poput Egipta, Libana, Sirije, Jordana. Onda i u širem – Saudijska Arabija, Iran, Turska.

Najstariji sukob na svetu svaki dan širi radijus svojih implikacija. Na veći deo sveta, na ovaj ili onaj način. I na najveće svetske sile.

Koliko je fitilj koji gori zapaljiv najbolje je ukazala najava i sekretara za odbranu Sjedinjenih Američkih Država Lojda Ostina o premeštanju nosača aviona USS Gerald R. Ford (Džerald R. Ford) bliže Izraelu. I ne samo njega, već i krstarice i četiri razarača sa navođenim projektilima.

Šta menja prisustvo nosača USS Gerald. R Ford?

Gotovo sve i svuda.

USS Džerald R. Ford je jedan od najnaprednijih i najskupljih vojnih hardvera ikada napravljenih. Posle godina razvoja i kašnjenja 18. juna 2021. godine završio je svoje prvo ispitivanje sa udarom na oko 160 kilometara od zaliva Pons, u Floridi, kako bi se proverilo da li u stanju da izdrži uslove u borbi. Mornarica sprovodi ovakva ispitivanja koristeći eksplozive kako bi ustanovila mogu li da nastave da ispunjavaju zahtevne misije u svim uslovima.

Izgradnja je koštala negde oko 13,3 milijarde dolara, a mnogi su tvrdili da je novac verovatno mogao bolje da bude utrošen, i ne mislimo samo na pacifiste. Pošto svet sve češće nije lepo mesto (pitanje je da li je ikad i bio), ovim brodom je ipak kupljena sigurnost, odvraćanje, ali i pretnja. I to kakva.

Zvaničan naziv nosača je „Carrier, Volplane, Nuclear 78“ (CVN 78).

Najnoviji i najnapredniji nosač aviona američke mornarice dizajniran je i izgrađen da zameni zastarele klase supernosača Enterprajz (CVN 78 je zvanična zamena za model CVN-65 koji je službovao 51 godinu) i Nimic. Prvi u svojoj klasi, dobio je ime po Džeraldu R. Fordu, 38. predsedniku Sjedinjenih Država, koji je služio u mornarici tokom Drugog svetskog rata i učestvovao u borbi na lakom nosaču aviona USS Monterej u Pacifičkom teatru.

Vest je saopštio tadašnji odbrambeni sekretar Donald Ramsfeld na eulogiji Fordu u Mičigenu 2007. godine, a to mu je i usmeno obznanio malo pre njegove smrti, što ovaj nosač čini jednim od tek nekoliko koji su nazvani po osobi koja je živa. Njegova ćerka Suzan Ford Bejls postala je sponzor broda, kako bi mi rekli ona ga je zvanično „krstila“ 2013. godine, kada je i odabrala predmete za vremensku kapsulu sakrivenu na brodu, koja je deo mornaričke tradicije i baštine.

Šta čini ovu klasu i brod udarnom snagom od koje faktički nema odvraćanja?

Brz, ogroman, jeftiniji

Brzina? Prema zvanično objavljenim statistikama, Ford je sposoban da postigne maksimalnu brzinu od oko 30 čvorova (56km na čas).

Da bi se stavilo u perspektivu, neki od najbržih ratnih brodova koji su trenutno u funkciji, poput razarača, morali bi svoje motore da zagreju do maksimuma da bi ga ispratili na moru. Brodovi koji su nama možda poznatiji, poput morskih glisera, obično krstare na 20 čvorova (iako većina dostiže i 30 čvorova pri najvećoj brzini).

I to sve možda ne bi bilo tako fascinantno, da ne spomenemo težinu. Sa punim teretom 100.000 tona. Kako nešto toliko ogromno uopšte pluta, a kamoli razvija toliku brzinu, bilo bi legitimno pitanje, ne samo laika. Dugačak je 333 metara, širina trupa 41 metar, pilotska paluba 78 metara, visina ista tolika. Tako su te tone raspoređene. Čak i najveći ratni brodovi današnjice za ovu neman su poput patuljaka.

Samo jedan bronzani propeler, širine 6,6 metara teži neverovatnih 30 tona. Za tu instalaciju bilo je potrebno deset meseci mukotrpnog rada.

Kada se uporedi sa klasom Nimic, svaki brod u klasi Džerald Ford će, prema rečima mornaričkih zvaničnika, uštedeti više od 4 milijarde dolara ukupnih troškova tokom svog 50-godišnjeg radnog veka. I imaće skoro 700 članova posade manje. Prvi je nosač aviona koji je u potpunosti izgrađen korišćenjem električne energije, eliminišući potrebu za parnim servisnim linijama, smanjujući troškove održavanja i povećavajući kontrolu korozije.

Brod i njegova klasa opremljeni su sa dva unapređena Behtelova nuklearna reaktora A1B, takozvanim elektromagnetnim sistemom za lansiranje aviona (EMALS), naprednim liftovima za oružje, naprednom opremom za zaustavljanje (AAG) i radarom sa dva opsega (DBR). Treba napomenuti da su upravo tehnički problemi sa novom opremom značajno odložili stavljanje broda u funkciju.

Dizajniran kroz virtuelnu realnost, ofarban sa 757 hiljada litara premaza

Brod je moćan i bez letelica na njemu (poseduje RIM-162 bacače zemlja-vazduh, RIM-116 raketni bacač zemlja-vazduh, Phalanx Close-in oružani sistem (CIVS) sa automatizovanim topovima od 20 mm, i mitraljezima od 12.7mm. Phalanx je sposoban da autonomno detektuje, cilja i uništava širok spektar vazdušnih pretnji, od nadolazećih projektila, preko aviona, do bespilotnih letelica.

Kada mu se pridruže letelice na palubi postaje još ubojitiji. Njih 90, koliko je maksimalni kapacitet.

Dizajniran je sa ciljem da suštinski eliminiše horizontalno kretanje unutar broda. Napredni liftovi za oružje su takođe dizajnirani da transportuju oružje od skladišta do specifičnih područja za rukovanje oružjem unutar broda. Newport Ship Building to je ostvario koristeći trodimenzionalni model proizvoda punog opsega, i to je prvi put da je dizajn plod korišćenja tehnika projektovanja pomoću ralunara. Operacije na brodu predviđaju i korišćenje tehnologije naglašene, proširene stvarnosti kako bi posada imala boilji uvid u sisteme broda.

Nije sve tehnologija, nešto je moralo i ručno i pešački. Oko 170 farbara je nanelo 757 hiljada tona. To je enterijer Bele kuće pomnožen sa 350. Ne bilo kakve farbe, već premaza nove formulacije koji se može sam regenerisati, a takođe je u stanju da izdrži toplotu i UV zračenje.

Kafeterija Starbaks, nova vrsta katapulta

Osoblje broji 4500 članova posade (maksimum je pet hiljada). Za njih postoje radnje, čak i kafeterija Starbaks, sa nešto nižim cenama od uobičajenih. Kafeterija je doduše neprofitna, a sav prihod se preusmerava za različite namene i aktivnosti na brodu. U kantinama se koristi posebna mornarička debitna kartica.

Brod poseduje i stomatološku ordinaciju, mesta za religiozne obrede (do 40 različitih verskih službi nedeljno dok je nosač na moru. Svaka služba je prilagođena specifičnim tradicijama različitih vera na brodu). Na Fordu žene čine udeo od 20 procenata, što je bio i povod za određene promene u toaletima, koji su sada prvi put neutralni.

Ukoliko vam ovo deluje kao banalna inovacija, vratićemo se na mehaniku – katapult letačke kabine bez parnog pogona.

Umesto toga na scenu stupa elektromagnetni sistem za lansiranje aviona (EMALS). Ova inovativna tehnologija eliminiše potrebu za stvaranjem i skladištenjem pare, oslobađajući značajan prostor ispod palube.

To takođe znači da USS Gerald R. Ford može da lansira 25% više aviona dnevno nego Nimic klasa, i to sa 25% manje članova posade.

Ne postoji improvizacija na ovom tehnološkom čudu. I ništa nije slučajno. Pa ni logo. On je omaž Fordovom boravku u mladim izviđačima tokom adolescentskog perioda. Moralni kompas je referenca na njegovo nasleđe poštenja i integriteta. Trisedet i osam zvezdica simbolišu činjenicu da je bio 38. po redu američki predsednik. Univerzitet Mičigen koji je pohađao reprezentovan je kroz azurno plavu i žutu boju, a zastupljene su i plava i bela boja univerziteta Jejl koji je bio deo njegovog kasnijeg obrazovanja.

Ostaje nada da će se za ovaj i njemu slične brodove više pisati informativni tekstovi koji se bave kuriozitetima, a manje oni koji će se osvrtati na njihovu faktičku primenu i upotrebu u ratu, prenosi N1.