Foto: Miroslav Dragojević

Prošle godine proglašena je za učiteljicu godine, a priznanje joj je uručio maja 2018. u Beloj kući predsednik Donald Tramp. Na ceremoniji, Mening se pojavila okićena bedževima koji baš i ne oličavaju vrednosti aktuelne američke administracije, pa su svetski mediji njen postupak protumačili kao „tihi protest“ protiv Trampa.

Mening je nedavno boravila u Srbiji, gde je obišla više škola i prijemnih centara u kojima su i deca migranti/izbeglice.

U programu koji primenjuje, Mening uči đake, trenutno uglavnom četrnaestogodišnjake, da prebrode traume, govori pohvalno o njihovim zemljama porekla i uči ih o SAD s ključnim naglaskom na učenju jezika. Sada, kaže za Danas, đacima pre svega pomaže da se pripreme za studije u SAD.

Mening ima pristup koji đacima sugeriše da budu „neustrašivi“. A jedan od najvećih strahova je, slaže se, mogućnost deportacije iz SAD.

„Da, to je trenutno veoma dramatičan i veoma realan strah u SAD, jer sada u našim zajednicama imamo izvršne agencije za imigraciju i carine, ne u svakoj, ali u mnogim. Međutim, potrebno je biti istrajan u suočavanju sa strahom. Deo toga je i naša odgovornost. Treba da stvorimo bezbedne prostore za naše učenike. Jedna od stvari za koje se borim jeste da naše škole budu sigurna mesta za svakog učenika. To znači da te agencije ne mogu da uđu u naše škole. To je zapravo pravilo. Škole su sigurna i sveta mesta za naše učenike gde su slobodni i ono što jesu, i gde uče. Jer, to je deo Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, da svako dete ima pravo na obrazovanje. Dakle, ne bi trebalo da se plaše za ličnu bezbednost i sigurnost unutar škole. Ili na terenu škole i u školskom autobusu. Teško je, ali znam da ako stvorimo prave uslove oni će moći da se bore, preuzmu rizike i oslobode se straha“, priča Mening.

Upitana da li primećuje da pristup oslobađana straha daje rezultate, učiteljica, koja radi u gradu Spoken, u državi Vašington na severozapadu SAD, kaže da su joj posle promene administracije 2016. prilazili đaci „čak i oni sa statusom izbeglica i dokumentacijom, sa legalnim pravom da ostanu … i pitali ‘kada ću morati da odem’.

Zbog svega što se govorilo tokom predizborne kampanje. Govorila sam im nedvosmisleno da ima ljudi koji vas žele i da činimo sve da budete sigurni. Imali smo izvestan pad osećaja sigurnosti, ali tokom prethodne godine počeo je ponovo da raste“. „Učenici vide da čak i ako imamo one na pozicijama vlasti koji kažu ‘niste dobrodošli’, tu su i drugi koji su u kontaktu sa njima i kažu ‘dobrodošli ste’ i ‘želimo vas ovde'“, kaže Mening.

NJen pristup podrazumeva i pozivanje lokalnih političara, članova državnog Kapitola (parlamenta), da prisustvuju određenim predavanjima. „To je za naše učenike i zajednicu bilo veoma dobro. Najzad, ono što čini zajednicu i čini je jačom jeste povezanost. Tako utičemo na njih (funkcionere) da u Kapitolu države Vašington donose zakone kakvi su nam potrebni, kao što su sredstva za učenje engleskog … Bilo je i škola koje su dozvolile predstavnicima imigracionih vlasti da dođu i čitaju priče deci što je i deci i njihovim roditeljima stvorilo nelagodu, a posledica je bila odsustvovanje sa časova. Školske vlasti su posle toga onemogućile takvu praksu“.

Kada je reč o njenom „nastupu“ u Beloj kući, Mening kaže da joj je glavni cilj bio da počalje poruku svojim učenicima. „Najpre bih rekla da su svi na koje sam u Beloj kući naišla primetili moje bedževe. Jer svi sa kojima sam se rukovala su ih odmah pogledali. Nosila sam bedževe da bih prenela poruku svojim đacima, jer oni su to gledali.

NJihova sam učiteljica i u školskoj biblioteci su na TV-u gledali kada me je predsednik odlikovao. Poruka je upućena učenicima.“ „Pre nego predsedniku“, ponavlja našu konstataciju.

„Tako je. Jer mnogi moji učenici se u toj kući ne bi osećali dobrodošlim u ovom trenutku. Poruka je bila ‘ovde sam, ali zbog vas, da predstavljam vas’. Ne smeta mi što je interpretirano kao tihi protest jer svaka naša moguća akcija koja se pojavi na nacionalnom nivou može imati značenje za ljude. Ako je to njima značajno, srećna sam zbog toga“, objašnjava Mening.

Mening je na ceremoniji Trampu uručila i pisma njenih učenika puna reči zahvalnosti, kako kaže, zemlji koja ih je primila. Dobila je povratno pismo s potpisom predsednika koje opisuje kao veoma lepo.

„Posle nekih mesec dana dogodilo se razdvajanje imigrantskih porodica, tako da ne znam da li je to (njena komunikacija s Belom kućom) uticalo na administraciju, ali na moje đake jeste. Imalo je efekta i uopšte na građane SAD jer je puno ljudi pokazalo podršku porukama i pismima i pridružujući mi se u akciji ‘Učitelji protiv pritvaranja dece’.“

Menid Mening je prokomentarisala nedavni vašingtonski susret Tramp-Orban, u kojem je domaćin ishvalio gosta, a ovaj predložio stvaranje globalnog pakta za zauzdavanje migracija. „Jedini način za zauzdavanje je da investiramo u klimatologiju i obrazovanje širom sveta. To su ključni faktori koji osiguravaju da ljudi ostanu tamo gde su rođeni.

Sada imamo toliku nejednakost širom sveta. LJudi žive u ekstremnom siromaštvu, okruženi nasiljem i oni tamo neće ostati… Možemo ceo dan da pričamo o zauzdavanju migranata i kako nećemo da im dopustimo da uđu u naše zemlje, ali to nije realnost. Realnost je da smo svi ljudi i da svi zaslužujemo da imamo kvalitetan život. Dok to ne osiguramo svuda, ljudi će gledati kuda da odu“.

Trkač iz Ugande

„Imali smo dečaka iz Ugande. Kada je prvi put došao u SAD bio je u Centru za novopridošle, što je program u okviru kojeg predajem. On je divan dečak i bio je tako posvećen igranju američkog fudbala. Jedini san mu je bio da postane profesionalni igrač, što je slučaj sa mnogim našim učenicima. Bio je usredsređen na učenje, ali i na sport. Učitelji su preporučili da u sklopu priprema za fudbal takođe trči širom zemlje radi kondicije. Na kraju je shvatio da je odličan trkač, počeo je da obara rekorde. Tako je odustao od prvobitnog sna i postao trkač. Kada je završio koledž, dobio je školarinu da upiše Državni univerzitet Vašington kao trkač. Imao je, međutim, problem, jer nacionalno atletsko udruženje nije mislilo da je njegovo poznavanje engleskog bilo dovoljno dobro za studije. Onda su osoblje i učitelji iz naše škole o dečaku dva puta pred sudom insistirali da je sposoban i sud je to prihvatio … Sada obara nove rekorde. Ako imate podršku, možete da postignete sve“, navodi Mendi Mening.

Impresionirana Srbijom

„U Srbiji sam obišla nekoliko prijemnih centara, gde su migrantske porodice, gde su privremeno, dok se ne upute u druge države. Videla sam neke od škola koje su uključile migrantsku decu u svoj sistem, u Beogradu, Somboru, Šidu. Bila sam impresionirana posvećenošću Srbije Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Iako Srbija nije kraj puta i neće biti njihov stalni dom, zemlja je pokazala spremnost da integriše decu u obrazovni sistem“, kaže Mening.

Povezani tekstovi