Sve veća zabrinutost NATO i saveznika: Iz Rusije stiže nova pretnja koja je „nevidljiva“, ali može da bude opasna za Zapad

U poslednje vreme, Moskva proizvodi niz podmornica koje imaju mogućnost da dosegnu mete od najvećeg značaja u Sjedinjenim Državama ili kontinentalnoj Evropi, zbog čega NATO zvaničnici sve češće upozoravaju na alarmantne aktivnosti podmorničke flote ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ruska mornarica ima jednu od najvećih i najraznovrsnijih podmorničkih flota na svetu.

Neke od ovih podmornica imaju mogućnost da nose balističke projektile sa nuklearnim bojevim glavama, što Moskva smatra ključnim za strateško odvraćanje potencijalnih napada na Rusiju, piše Njuzvik.

Ruske investicije u nuklearnu flotu počele su da izazivaju još veću zabirnutost među zapadnim saveznicima kada su podmornice raspoređene u blizini obale SAD i blizu evropskih NATO zemalja.

Putin nastoji da proširi podmorske kapacitete Rusije u tolikoj meri da su neki stručnjaci počeli da porede podvodne vojne investicije sa aktivnostima viđenim tokom Hladnog rata.

„Imamo indikacije da su podmornice na nuklearni pogon raspoređene u blizini američke obale i na Mediteranu i na drugim mestima duž periferije Evrope na način koji odražava raspoređivanje podmornica u sovjetskom stilu tokom Hladnog rata“, rekao je za Njuzvik Majkl Piterson, direktor Ruskog instituta za pomorske studije (RMSI), koji sprovodi istraživanja o ruskim vojnim i ekonomskim pitanjima povezanim sa svetskim okeanima.

Prema podacima neprofitne organizacije Inicijativa protiv nuklearne pretnje (NTI), SAD imaju ukupno 64 podmornice u svojoj floti, dok se procenjuje da ih Rusija ima 58.

Kako navode u NTI, ruska mornarica „komanduje jednom od najvećih podmorničkih flota na svetu“, a Moskva je „značajno modernizovala svoje podmorničke snage proteklih godina“, uz 11 podmornica sa balističkim projektilima na nuklearni pogon i 17 jurišnih podmornica na nuklearni pogon.

Prema ovim podacima, Rusija takođe ima devet podmornica sa krstarećim raketama na nuklearni pogon i 21 dizel-električnu jurišnu podmornicu.

Rusija radi na unapređenju svoje podmorničke flote još od raspada Sovjetskog Saveza 1991.

Putin je u decembru izjavio da će zemlja izgraditi još podmornica na nuklearni pogon „koje će osigurati bezbednost Rusije u narednim decenijama“.

Prošle nedelje je Aleksej Rahmanov, šef Ujedinjene brodograditeljske korporacije sa sedištem u Sankt Peterburgu, rekao da će ruska mornarica biti dopunjena sa dve nove podmornice na nuklearni pogon do kraja godine.

Stručnjaci tvrde da će, u malo verovatnom slučaju šireg rata, ruska podmornička flota biti upotrebljena kao jedan od glavnih aduta u setu alata Moskve za upravljanje eskalacijom.

Osim toga, među NATO članicama vlada sve veća zabrinutost da bi Putin mogao da upotrebi ovu flotu da targetira podvodne kablove i ključnu infrastrukturu koja je od vitalnog značaja za globalne komunikacione sisteme.

Prema RMSI, Rusija smatra da su njena ekonomska budućnost, nacionalna bezbednost i sposobnost da utiče na druge nacije povezani sa njenom snagom na moru.

Piterson upozorava da potencijalni napadi na ključnu podvodnu infrastrukturu širom sveta predstavljaju „legitimnu i ozbiljnu pretnju“.

Ruska podmornička flota ima na raspolaganju brojne predosti, među kojima je podmornica pod imenom Belgorod, koja je sposobna da lansira torpedo na nuklearni pogon.

„Osim toga, mnoge druge podmornice imaju mogućnost da postavljaju prislušne uređaje ili eksplozive na kablove duboko pod vodom. Ako postoji način da se presretnu informacije koje teku tim kablovima, onda je Rusija sposobna da to uradi jer, ako poželi, može da postavi senzore na dno okeana“, objašnjava Piterson.

„Možete da zamislite šta bi se dogodilo ako bi Rusi presreli transatlantske internet kablove – to bi imalo ogromne finansijske posledice i duboko bi ograničilo komunikaciju između SAD i kontinentalne Evrope“, dodaje on.

Prošle godine je admiral Toni Radakin, šef britanskih oružanih snaga, za londonski Tajms rekao da podvodni kablovi koji prenose internet podatke predstavljaju „istinski svetski informacioni sistem“ i da bi se moglo smatrati „činom rata“ ako Rusija pokuša da ih ošteti.

Kako objašnjava Piterson, podvodni kablovi, naročito oni sa optičkim vlakina, su ključni delovi fiksirane infrastrukture koju je izuzetno teško odbraniti.

„Ako imate deo fiksne infrastrukture koji je veoma teško odbraniti, a Rusija ima sposobnost da ga napadne, onda će ona to i učiniti“, upozorava Piterson.

„Upravo zato je ovo postalo veoma važan činilac u potencijalnom budućem konfliktu između Rusije i NATO-a“, ističe on.

Njord Vege, profesor na Institutu za studije odbrane pri Norveškom univerzitetu u Oslu i koautor „Ruske arktičke pretnje“, izveštaja koji je objavio Centar za strateške i međunarodne studije, rekao je za Njuzvik da je Norveška znatno pojačala patrole na Severnom moru.

„Rusija je, manje-više, obustavila sve svoje isporuke u Evropu. A Norveška je među najvećim izvoznicima gasa. Tako da bi naravno, u slučaju konflikta, podvodne instalacije bile ugorožene“, kaže on.

Putin je više puta optuživao NATO da je direktno umešan u njegovu invaziju u Ukrajini, koju je pokrenuo 24. februara 2022.

Zbog ovih izjava, vlada zabrinutost da bi vojna alijansa mogla da bude uvučena u konflikt.

Prema Pitersonu, bilo kakav, malo verovatan ali ipak moguć, rat Rusije protiv NATO bi se najverovatnije fokusirao na kopneno ratovanje.

„Međutim, ruska strategija ostavlja mnogo prostora i za konflikt u vazdušnom i pomorskom domenu, a mislim da se upravo tu Rusija nada da će naneti najveću stratešku štetu bilo kojem potencijalnom protivniku“, kaže on.

„Rat u Ukrajini je potvrdio da je mornarica sposobna da popuni važan deo ruske ratne strategije i pokazao da je ova mornarica veoma moćna sila, uprkos gubitku pojedinih brodova“, zaključuje Piterson.