Švedski parlament izglasao zakon o „dobrom ponašanju“ migranata: Službenici u javnom sektoru bi mogli da postanu doušnici

Novi zakoni doneti su uoči parlamentarnih izbora u septembru. Na jednoj strani nalazi se vlada desnog centra, koja trenutno zavisi od podrške krajnje desne stranke Švedske demokrate dok krajnja desnica otvoreno poručuje da želi da stvori jedno od najneprijateljskijih okruženja u Evropi za ljude koji nisu evropskog porekla.

Kasno u ponedeljak, poslanici su izglasali takozvani zakon o „dobrom ponašanju“, koji će se primenjivati na buduće i trenutno važeće boravišne dozvole, uključujući i mnoge sadašnje stanovnike zemlje, preneo je Gardijan.

„Svako ko se ne trudi da postupa ispravno ne bi trebalo da računa na to da će ostati u zemlji“, izjavio je švedski ministar za migracije Johan Forsell u martu, kada je predložio zakon.

Iako zakon ne precizira koje vrste ponašanja će se smatrati neprihvatljivim, vlada je ranije navodila primere poput neplaćenih dugova, neplaćanja poreza, kriminalnih aktivnosti i povezanosti sa ekstremističkim organizacijama.

Zadatak preispitivanja dozvola biće poveren švedskoj migracionoj agenciji, a protiv njenih odluka biće moguće uložiti žalbu.

Zakon je naišao na oštre kritike opozicionih političara i organizacija za ljudska prava, koje smatraju da su kriterijumi proizvoljni.

„To bi moglo dovesti do odbijanja ili ukidanja boravišnih dozvola zbog ponašanja koje nije ni nezakonito, niti kažnjivo za švedske državljane“, upozorila je organizacija Amnesti internešnel.

Organizacija Sivil rajts difenders sa sedištem u Stokholmu ocenila je da zakon „narušava vladavinu prava“. U saopštenju se navodi da zakon ostavlja ljude u neizvesnosti u vezi sa tim koje bi njihove radnje ili izjave mogle biti iskorišćene protiv njih.

Parlament je takođe tesnom većinom usvojio kontroverzni takozvani „zakon o doušnicima“, koji će zahtevati od mnogih zaposlenih u javnom sektoru da prijavljuju osobe za koje veruju da nemaju legalan boravak.

Kritičari novog zakona, koji je usvojen sa 174 glasa za i 172 protiv, već dugo upozoravaju da će negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje migranata, kao i da će značajno povećati rizik od rasnog profilisanja.

„To je okrutna i neefikasna politika koja otvara Pandorinu kutiju potkazivanja – zaštitni znak autoritarnih država“, izjavio je Jacob Lind.

„Današnje glasanje imaće razorne posledice za migrante bez dokumenata, koji će biti dodatno gurnuti na margine društva jer će im pristup pravima biti ograničen.“

Nakon širokih kritika, nastavnici, lekari i socijalni radnici izuzeti su od obaveze prijavljivanja. Međutim, zaposleni u poreskoj upravi, službama za zapošljavanje i socijalno osiguranje moraće da obaveste policiju kada posumnjaju da su bili u kontaktu sa osobama koje nemaju boravišne dozvole.

Luiz Bono iz organizacije Platforma za međunarodnu saradnju o migrantima bez dokumenata ocenila je da je ovo „ozbiljan korak unazad za ljudska prava“ u Švedskoj.

„Takozvani izuzeci za zdravstvo, škole i socijalne službe ne pružaju dovoljnu zaštitu. U praksi će informacije i dalje kružiti između pružalaca usluga, državnih agencija i imigracionih vlasti“, rekla je ona, upozoravajući da bi mnogi zbog toga mogli izbegavati kontakt sa zdravstvenim radnicima.

Njeno mišljenje podržavaju i švedski istraživači, koji su nakon razgovora sa državnim službenicima zaključili da će zakon u praksi pretvoriti zaposlene u javnom sektoru u neku vrstu granične policije.

Kao primer naveli su slučaj majke koja se porodi uz pomoć babice. Iako babica nije dužna da prijavi porodicu, dete mora biti registrovano kod poreskih vlasti, koje zatim mogu prijaviti porodicu policiji.

Švedska vlada već dugo brani ove mere, tvrdeći da su neophodne kako bi osobe koje nemaju zakonsko pravo boravka u Švedskoj mogle biti vraćene u svoje matične zemlje.

Slični sistemi prijavljivanja retko postoje u Evropi. Finska razmatra proširenje takvih obaveza, dok se u Nemačkoj socijalne službe već dve decenije suočavaju sa sličnim zahtevima.

Godine 2012. tadašnja britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej uvela je politiku „neprijateljskog okruženja“, čiji je cilj bio da se osobama bez dokaza o legalnom boravku ograniči pristup poslu, socijalnim davanjima, bankovnim računima, vozačkim dozvolama i drugim osnovnim uslugama.

Kasnije se pokazalo da mnogi ljudi koji su legalno boravili u Ujedinjenom Kraljevstvu nisu mogli da dokažu svoj status, kao i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova često pogrešno klasifikovalo legalne stanovnike kao prekršioce imigracionih propisa. Zbog toga je Nacionalna kancelarija za reviziju 2018. zaključila da takva politika nije predstavljala dobru vrednost za novac poreskih obveznika.

U ponedeljak se protiv ideje da javni službenici postanu doušnici izjasnila i Evropska unija javnih službi. Njen predstavnik Žan Wilem Gudrian izjavio je da sada nije vreme za „novi lov na veštice“.

Umesto toga, pozvao je vlade da se podsete da „javne službe u Švedskoj i mnogim državama članicama EU ne bi mogle da funkcionišu bez radnika migranata“.

Dodao je da će novi zakon podstaći atmosferu „sumnje, straha i rasizma“, kao i da ugrožava osnovno pravo na azil.

„On samo daje legitimitet krajnjoj desnici, koja sa zadovoljstvom gleda kako se njeni najradikalniji snovi o masovnom nadzoru, pritvaranju i deportacijama ostvaruju nauštrb etike javnih službi.“