SZO: Potrebno uložiti više novca za očuvanje mentalnog zdravlja 1Foto: EPA-EFE/ MARTIAL TREZZINI

Istraživanje koje je SZO sprovela u 130 zemalja sveta pruža prve globalne podatke koji pokazuju razorni uticaj pandemije korona virusa na pristup uslugama zaštite mentalnog zdravlja i podvlači hitnu potrebu za povećanim finansiranjem ustanova koje se time bave.

SZO je ranije istakla konstantan trend nedovoljnog finansiranja mentalnog zdravlja – ​​pre pandemije, zemlje su na mentalno zdravlje izdvajale manje od dva odsto od dela nacionalnog budžeta koji je namenjen za zdravlje, vodeći borbu kako bi se zadovoljile potrebe stanovništva.

Pandemija je nažalost znatno povećala potražnju za uslugama mentalnog zdravlja. Ožalošćenost, izolacija, gubitak prihoda i strah pokreću dodatno narušavanje stanja mentalnog zdravlja.

Mnogi ljudi se u ovakvim uslovima samoće i izolacije mogu odati povećanoj upotrebi alkohola i narkotika, ali i suočiti sa nesanicom i anksioznošću.

SZO: Potrebno uložiti više novca za očuvanje mentalnog zdravlja 2
Foto: Pixabay/Geralt

U međuvremenu, i sam korona virus može dovesti do neuroloških i mentalnih komplikacija, kao što su delirijum, uznemirenost i moždani udar.

Ljudi sa već postojećim mentalnim ili neurološkim poremećajima i oni koji pribegavaju upotrebi psihoaktivnih supstanci su takođe ranjiviji i na infekciju korona virusom. Posledice koje ovaj virus izaziva na njih su uglavnom ozbiljnije prirode, te mogu dovesti i do smrti.

„Očuvano mentalno zdravlje je apsolutno neophodno za sveukupno zdravlje i dobrobit“, istakao je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus, uz šta je dodao i da je korona virus prekinuo osnovne usluge mentalnog zdravlja širom sveta baš kada su najpotrebnije.

Zabeleženi poremećaji u radu institucija zaduženih za očuvanje mentalnog zdravlja širom sveta

Istraživanje je sprovedeno od juna do avgusta 2020. godine među 130 zemalja.

Prema rezultatima istraživanja, procenjuje se da se, usled pandemije, pružanje usluga pomoći za očuvanje mentalnog zdravlja promenilo. Takođe, procenjene su i vrste usluga koje su poremećene i kako se države prilagođavaju da bi prevazišle ove izazove.

Preko 60 odsto zemalja je prijavilo poremećaje u radu službi za mentalno zdravlje za osetljive ljude, uključujući decu i adolescente, 72 odsto njih, starije odrasle osobe, 70 odsto i žene kojima su potrebne antenatalne ili postnatalne usluge, čak 61 odsto.

Čitavih 67 zemalja je uvidelo poremećaje u savetovanju i psihoterapiji, 65 odsto za usluge smanjenja štete i 45 odsto na tretman održavanja opioidnih agonista zbog zavisnosti od opioida.

Više od trećine zemalja prijavilo je prekide u hitnim intervencijama, uključujući i one namenjene ljudima koji trpe dugotrajne napade, ili su u stanju delirijuma, koji je često znak još uvek neotkrivenog zdravstvenog stanja.

Povremeno onemogućavanje pristupu lekovima za mentalne, neurološke i poremećaje nastaje zbog upotreba supstanci prijavilo je 30 odsto zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem.

Otprilike tri četvrtine prijavilo je barem delimične prekide u radu službi za mentalno zdravlje u školi i na radnom mestu, tačnije 78 odsto u školi odnosno 75 odsto na radnom mestu.

SZO: Potrebno uložiti više novca za očuvanje mentalnog zdravlja 3
Foto: Pixabay/Tiyowprasetyo

Iako je čak 70 odsto zemalja usvojilo telemedicinu ili teleterapiju kako bi se prevazišli poremećaji u ličnim uslugama, postoje značajne razlike u pristupu ovim intervencijama.

Više od 80 odsto zemalja sa visokim dohotkom prijavilo je da su primenile mogućnost terapije i lečenja putem telefona ili interneta, što je znatno više  u poređenju sa manje od 50 odsto zemalja sa niskim prihodima.

Samo 17 odsto ovih zemalja ima omogućena sredstva za finansiranje ovih aktivnosti

SZO je izdala smernice zemljama o tome kako da održavaju osnovne medicinske usluge, uključujući i rad službi za očuvanje mentalnog zdravlja tokom pandemije, preporučivši državama da izdvoje resurse za mentalno zdravlje kao sastavni deo njihovih planova odgovora i oporavka.

Organizacija takođe poziva države da nadgledaju promene i poremećaje u uslugama kako bi im se mogle obratiti po potrebi.

Iako se 89 odsto zemalja u anketi izjasnilo da je mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška deo njihovih nacionalnih planova odgovora na pandemiju korona virusa, samo 17 odsto ovih zemalja ima omogućena sredstva za finansiranje ovih aktivnosti.

Sve ovo naglašava potrebu za ulaganjem više novca koji će biti namenjen očuvanju mentalnog zdravlja.

Kako se pandemija nastavlja, još će se veća potražnja postavljati za nacionalnim i međunarodnim programima za očuvanje mentalnog zdravlja u onim državama koje su godinama patile od nedovoljnog finansiranja.

Trošenje dva odsto državnih budžeta za zdravstvo na mentalno zdravlje nije dovoljno.

Međunarodni finansijeri takođe moraju da učine više. U mentalno zdravlje se i dalje ulaže manje od jedan odsto međunarodne novčane pomoći namenjene zdravstvu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.