Teheran odbacio "neosnovane optužbe" Slovenije i sveta o stanju ljudskih prava u Iranu 1EPA-EFE/FILIP SINGER

Teheran je danas osudio „neosnovane optužbe“ o stanju ljudskih prava u Iranu koje su izneli zapadni političari, medju koijma Janez Janša, premijer Slovenije koja predsedava EU.

Iranska opoziciona „Grupa Mudžahedini naroda“ (MEK), zabranjena u Iranu, u subtu je preko svog političkog krila – „Nacionalnog saveta iranskog otpora“ održala skup u Berlinu, na kojem su bili aktivisti iz njene baze u Albaniji, i političari iz SAD, Velike Britanije, Francuske, Slovenije i drugih zemalja.

Stotine ljudi okupile su se u Berlinu, a medju govornicima bili su bivši državni sekretar SAD Majk Pompeo, demokrata Dona Razil i američki senatori iz obe partije koji su hvaliili grupu MEK i njene ciljeve.

Zato je Ministarstvo spoljnih poslova Irana saopštilo da je pozvalo ambasadorku Slovenije u Teheranu, Kristinu Radej, da joj „oštro izrazi negodovanje“ zbog učešća Janše na opozicionom skupu u Berlinu.

Janša je u poruci tom subotnjem skupu poručio da „narod Irana zaslužuje demokratiju, slobodu i poštovanje ljudskih prava i medjunarodna zajednica treba čvrsto da ga podrži“. Slovenački premijer je uz to zatražio odgovornost „iranskog režima za kršenja ljduskih prava“.

Janša je rekao da podržava zahteve za pravdu porodica 30.000 političkih zatvorenika koji su stradali u masakru 1988. godine i pozvao UN da rasvetle ta masovna pogubljenja zatvorenika na kraju Iransko-iračkog rata 1980-1988, kada su borci MEK-a  sa iračkog tla pokrenuli ofanzivu protiv Islamske Republike.

Janša je ocenio da je važno da nvog iranskog predsednika Ebrahija Raisija, izabranog u junu, Amnesti internešenal osudi zbog zločina protiv čovečnosti izvršenh u tom masakru.

Kada je bio upitan o tom masakru 2018. i 2020. godine, koji predstavlja crnu mrlju u skorijoj iranskoj istoriji, Raisi, u to vreme pomoćnik javnog tužioca u Teheranu, negirao je da je u tome imao bilo kakvu ulogu. Raisi je medjutim odao počast poretku koji je uveo ajatolah Homeini, osnivač Islamske Republike.

Po  MEK-u, 30.000 zatvorenika, uglavnom povezanih s tim islamističko-marksističkim pokretom, pogubljeno je u toj čistki.