Tenzije u Jerusalimu zbog posete desničarskog izraelskog ministra

Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, koji je pozvao na čvršću liniju prema Palestincima, prošetao je oko lokacije okružen policijom.

Konkurentne tvrdnje o kompleksu gorko razdvajaju Izrael i Palestince.

Tenzije su porasle dolaskom nove izraelske nacionalističke vlade.

Poseta Ben-Gvira bila je njegov prvi javni čin otkako je vlada, na čelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, položila zakletvu pre pet dana.

Mesto na vrhu brda je najsvetije mesto u judaizmu i treće najsvetije mesto u islamu. Jevrejima je poznato kao Brdo hrama, mesto dva biblijska hrama, a muslimanima kao Haram al-Šarif, mesto Muhamedovog uspona na nebo. Muslimani čitav kompleks smatraju džamijom al-Aksa.

Jevrejima i drugim nemuslimanima je dozvoljeno da idu u kompleks, ali ne i da se mole, iako Palestinci vide posete Jevreja kao pokušaj da se promeni delikatan status kvo.

Ben-Gvir, lider partije Otzma Iehudit (Jevrejska moć), duži period govorio je da želi da promeni pravila kako bi se omogućilo bogosluženje Jevreja na tom mestu.

„Hramovska gora je otvorena za sve“, napisao je na Tviteru, uz fotografiju na kojoj je okružen sigurnosnim kordonom sa zlatnom Kupolom na steni u pozadini.

Uoči izbora u novembru, Ben-Gvir je rekao da će zahtevati da Benjamin Netanjahu tamo uvede „jednaka prava za Jevreje“.

Međutim, gospodin Netanjahu je pokušao da uveri izraelske saveznike da neće dozvoliti bilo kakve promene. Klauzula u njegovim koalicionim sporazumima kaže da će status kvo „po pitanju svetih mesta” ostati netaknut, piše BBC.

Ben-Gvir je dobio zeleno svetlo za posetu nakon konsultacija sa Netanjahuom i bezbednosnim zvaničnicima.

Nakon petnaestominutne šetnje, palestinsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je „upad na džamiju al-Aksa od strane ekstremističkog ministra Ben-Gvira i smatra to provokacijom bez presedana i opasnom eskalacijom sukoba“.

Palestinski premijer Muhamed Štajeh pozvao je na „sprečavanje racija koji su imali za cilj da džamiju al-Aksa pretvore u jevrejski hram”, rekavši da je poseta Ben-Gvira „kršenje svih normi, vrednosti, međunarodnih sporazuma i zakona i obećanja Izraela američkom predsedniku“.

Portparol palestinske militantne islamističke grupe Hamas, koja upravlja Pojasom Gaze, nazvao je to „zločinom“ i obećao da će lokacija „ostati palestinska, arapska, islamska“.

U svom tvitu, Ben-Gvir je poslao poruku prkosa Hamasu, izjavljujući: „Nijedna izraelska vlada čiji sam član neće se pokoriti prezrenoj i ubilačkoj terorističkoj organizaciji…”

Podsećanja radi, tenzije između Izraela i Palestinaca koje su eskalirale u nasilje na tom mestu u maju 2021. godine dovele su do toga da je Hamas ispalio rakete ka Jerusalimu, što je izazvalo 11-dnevni sukob sa Izraelom.

Poseta izraelskog desničara Ariela Šarona tom mestu 2000. godine razbesnela je Palestince. Nasilje koje je usledilo eskaliralo je u drugi palestinski ustanak, ili intifadu.

Brdo hrama/Haram al-Šarif je najosetljivije mesto u izraelsko-palestinskom sukobu. Smešten u istočnom Jerusalimu, zauzeo ga je Izrael od Jordana u bliskoistočnom ratu 1967. Prema delikatnom skupu aranžmana, Jordanu je bilo dozvoljeno da nastavi svoju istorijsku ulogu čuvara lokacije, dok je Izrael preuzeo kontrolu nad bezbednošću i pristupom.

Muslimanska molitva je i dalje bila jedini dozvoljeni oblik bogosluženja, iako je zabrana poseta Jevrejima ukinuta. Palestinci tvrde da su poslednjih godina preduzeti koraci koji potkopavaju status kvo, pri čemu se posetioci ortodoksnih Jevreja često vide kako se tiho mole, a da ih izraelska policija ne zaustavlja.

Broj poseta Jevreja je narastao u poslednjih nekoliko godina, za šta Palestinci tvrde da je deo tajnog pokušaja da zauzmu lokaciju