Šta ako su Trampove carine nezakonite?

I dok sudije možda neće doneti odluku odmah, njihova pitanja tokom rasprave mogla bi dati nagoveštaje u kom pravcu se opredeljuju u ovom značajnom slučaju.

U sredu (danas) će Vrhovni sud saslušati tužioce – dvanaest saveznih država pod upravom Demokrata i dve grupe privatnih kompanija – kao i administraciju Donalda Trampa.

Svaka strana će imati po 40 minuta da iznese svoje argumente, nakon čega će biti ispitivana od strane devet sudija.

Sud potom ima rok do kraja svoje sudske godine narednog jula da izrekne presudu, iako neki advokati koji su podneli inicijalne tužbe nadaju se da će odluka biti donesena ranije zbog realnog uticaja koji će imati.

„Veoma je razumno očekivati da će ovo biti odlučeno pre kraja godine, ako ne i mnogo, mnogo ranije“, rekao je Džefri Švab, viši savetnik u Liberti Justice Center-u, pravnoj firmi za ustavna prava koja zastupa kompanije u ovom slučaju.

Tri savezne sudnice već su presudile protiv Trampove upotrebe 50 godina stare zakonske ovlasti za uvođenje širokih „recipročnih“ carina, koje je on potom primenio u trgovačkim sporazumima sa EU, Japanom i drugim partnerima.

Ovaj slučaj se ne bavi sektorskim carinama na proizvode poput čelika, aluminijuma ili automobila, koje su takođe deo pregovora, ali su uvedene na osnovu drugog zakonskog ovlašćenja koje nije sporno.

Ako Vrhovni sud presudi da su carine koje je Tramp najavio u aprilu nezakonite, da li će ti sporazumi propasti?

Politico je analizirao rizike.

Sjedinjene Američke Države

Procena rizika: Mnogi pravni stručnjaci smatraju da postoji velika šansa da će Vrhovni sud poništiti carine koje je Tramp uveo na osnovu Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) iz 1977. godine, zakona o sankcijama koji omogućava predsedniku da „reguliše“ uvoz, ali ne daje izričitu ovlašćenje za uvođenje tarifa.

Ne slažu se svi, tvrdeći da je konzervativno vođen sud verovatno naklonjen stavu Trampove administracije da predsednik ima široka ovlašćenja za vođenje spoljne politike i da to imperativno nadmašuje sve zabrinutosti oko prekoračenja izvršne vlasti koje je sud iskazao u prethodnim slučajevima.

Strategija prevazilaženja: U najgorem scenariju za administraciju, Vrhovni sud bi poništio sve carine i naredio povraćaj stotina milijardi dolara plaćenih carina od strane kompanija i pojedinaca.

Ipak, čak i u tom scenariju, Tramp bi mogao koristiti druga ovlašćenja kako bi ponovo uveo carine, uključujući Sekciju 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine. Ova odredba bi predsedniku omogućila da uveze globalnu „dodatnu taksu“ od 15 odsto na uvoz u trajanju do 150 dana, prema Cato Institutu, libertarijanskom think-tanku.

Tramp bi morao dobiti odobrenje Kongresa da bi zadržao bilo koje carine prema Sekciji 122 duže vreme — što je težak zadatak čak i u Kongresu pod kontrolom republikanaca. Međutim, mogao bi koristiti ovu odredbu kao privremenu meru dok istražuje druge opcije.

Te opcije uključuju Sekciju 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koju je koristio u svom prvom mandatu za uvođenje širokih carina na kinesku robu, a nedavno je primenio i protiv Brazila. Za razliku od IEEPA, koju Tramp smatra samo dozvolom da proglasi međunarodnu vanrednu situaciju i uvede carine, Sekcija 301 zahteva formalnu istragu da li su Sjedinjene Države oštećene nepravednom stranom trgovinskom praksom.

Međutim, Tramp bi takođe mogao koristiti same istrage – i implicitnu pretnju carinama – da pritisne trgovinske partnere poput EU da ponovo potvrde trgovinske sporazume koje su već zaključili sa njim.

Tramp bi takođe mogao pokrenuti dodatne sektorske istrage prema Sekciji 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, odredbi koja omogućava predsedniku da ograniči uvoz proizvoda za koje se utvrdi da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti. Tu meru je koristio u prvom i drugom mandatu za uvođenje carina na čelik, aluminijum, automobile, auto delove, bakar, drvo, nameštaj i teške kamione.

U jednoj varijanti, koristio je tekuću istragu u vezi uvoza farmaceutskih proizvoda da bi pritisnuo kompanije da više investiraju u Sjedinjenim Državama i da smanje cene lekova. Takođe je koristio pretnju carinama na poluprovodnike kako bi podstakao zemlje i kompanije na ustupke, a da još nije uveo nikakve carine.

Ministarstvo trgovine ima i druge tekuće istrage prema Sekciji 232 koje se odnose na prerađene kritične minerale, avione i mlazne motore, polisilikon, bespilotne letelice, vetroturbine, robotiku i industrijsku opremu, kao i medicinske zalihe.

Kao što pokazuju Trampove carine na drvo i nameštaj, široka definicija nacionalne bezbednosti koju administracija primenjuje daje joj veliku slobodu da otvara nove istrage u različitim sektorima.

Evropska unija

Procena rizika: Evropska unija se ne oslanja na Vrhovni sud SAD da je zaštiti od Trampovih osnovnih tarifa od 15 procenata – dobro znajući da, ako američke tarife ne uđu „glavnim vratima“, ući će „kroz prozor“.

„Čak i osuda ili presuda Vrhovnog suda da su ove recipročke carine nezakonite ne znači automatski da one neće ostati na snazi“, nedavno je evropskim poslanicima rekla najviša zvaničnica EU za trgovinu, Sabine Weyand. „Postoje i druge pravne osnove.“

Tramp je pozvao se na IEEPA da nametne osnovnu carinu na blok od 27 zemalja. Ali Brisel je više zabrinut zbog sektorskih carina koje je Tramp uveo na farmaceutske proizvode, automobile i čelik koristeći druge pravne puteve – prvenstveno istrage po Sekciji 232 – koje nisu predmet slučaja pred Vrhovnim sudom.

Strategija prevazilaženja: Brisel je u punom režimu kontrole štete, pokušavajući da ne „protrese lonac“ previše sa Vašingtonom i fokusirajući se na sprovođenje sporazuma koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postigla sa Trampom u njegovom golf odmaralištu Turnberry u Škotskoj u julu – i koji je uključen u minimalističko zajedničko saopštenje sledećeg meseca.

Ključna stvar je da EU tvrdi da je osigurala „sveobuhvatnu“ carinu od 15 procenata na većinu izvoza – tako da čak i ako Vrhovni sud ukine Trampove univerzalne tarife, Brisel bi tvrdio da gornja granica i dalje treba da važi. „Čak i ako se sve IEEPA tarife eliminišu, EU bi imala interes da zadrži sporazum“, rekao je Ignacio Garcia Bercero, bivši glavnog pregovarač Komisije za trgovinske pregovore sa SAD, za Politico.

Komisija je takođe i dalje u pregovorima sa Trampovom administracijom kako bi obezbedila dalja izuzeća od carina za osetljive sektore kao što su vina i alkoholna pića.

Evropski parlament, koji će morati da odobri Turnberry sporazum, zauzima strožu poziciju u vezi sa onim što su mnogi poslanici kritikovali kao jednostrani trgovinski sporazum sa SAD: želi da doda „klauzulu o isteku“ koja bi efektivno ograničila trgovinske ustupke EU na Trampov mandat. Međutim, zemlje EU su tu ideju odbile, navodeći da se sporazumi koji su postignuti moraju poštovati.

EU je pozvala sekretara za trgovinu SAD Howarda Lutnicka na sastanak svojih ministara trgovine u Briselu 24. novembra. Tamo će fokus biti na uveravanju Lutnicka da će zakonodavstvo za sprovođenje trgovinskog sporazuma proći, kao i na odbijanju američkih optužbi da je regulativa EU diskriminatorska prema američkom poslovanju.

Velika Britanija

Procena rizika: Ako Vrhovni sud poništi Trampove univerzalne carine, Britanija neće biti „pošteđena“. London je možda još u maju osigurao povoljnu osnovnu stopu od 10 procenata sa Vašingtonom, ali to ima ograničenu vrednost.

Ta zaštita se ne odnosi na Trampove takse po Sekciji 232 na čelik i automobile, koje ostaju na snazi. Prema trenutnom sporazumu, Britanija ima preferencijalne carine na izvoz automobila, kao i smanjenje globalne tarife na čelik za 50 procenata.

Ako bi Britanija pokušala da pregovara ponovo o osnovnim carinama, SAD bi moglo brzo da uzvrati povlačenjem tih povlašćenih aranžmana i zauzme strožiji stav u tekućim pregovorima koji se odnose na carine za farmaceutske proizvode i viski.

Strategija prevazilaženja: Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja sa pregovorima sa Trampovom administracijom o drugim delovima sporazuma – uprkos tekućem sudskom postupku. Britanski zvaničnici putuju u Vašington sredinom novembra da podstaknu pregovore, neposredno pre nego što je predstavnik za trgovinu SAD Jamieson Greer najavljen da dođe u London 24. novembra.

„Ne mislim da bi Britanija ili druge zemlje pokušale da odmah ponovo pregovaraju. Možda ćemo čak videti i neke javne izjave da planiramo da poštujemo sporazum“, rekao je Sem Lou, britanski stručnjak za trgovinu i partner u konsultantskoj firmi Flint Global.

„Postoji previše rizika u pokušaju da se ponovo otvori sporazum u prvom trenutku, jer bi to moglo da izazove Trampa.“

U međuvremenu, Ujedinjeno Kraljevstvo nastoji da ojača svoje trgovinske veze sa drugim zemljama. Tokom leta je postignut sporazum o slobodnoj trgovini sa Indijom, pregovara se o određenim aspektima trgovinskog odnosa sa Evropskom unijom, i nada se da će uskoro zaključiti trgovinski sporazum sa šest zemalja Zalivskog ekonomskog bloka, uključujući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Očekuje se da će Ujedinjeno Kraljevstvo zadržati trenutni sporazum sa SAD, čak i ako pravni izazovi oslabe širi Trampov tarifni režim.

Kina

Procena rizika: Kineski lider Si Đinping je prošle nedelje izašao sa sastanka sa Trampom u Južnoj Koreji sa američkom obavezom da se prepolovi 20 odsto „emergencijska“ tarifa uvedena u martu, kojom se kažnjava Peking zbog njegove uloge u američkoj epidemiji opioida.

Moguća odluka Vrhovnog suda koja poništava preostale „emergencijske“ carine na kineski uvoz – ostatak tarife na fentanil i 10 odsto „osnovnu“ stopu dodatu u aprilu – ostavila bi Peking sa prosečnom tarifom od 25 odsto.

Sudije će testirati stav administracije da su Trampove IEEPA tarife zakonite jer predstavljaju opravdanu regulaciju uvoza. Međutim, opšta odluka o tarifama na kineski uvoz nije zagarantovana.

„Vrhovni sud će verovatno doneti binarnu odluku – sud bi mogao odlučiti da su carine zbog trgovinskog deficita nezakonite, ali carine na fentanil zakonite“, rekao je Piter Harel, bivši viši direktor za međunarodnu ekonomiju u administraciji Džoa Bajdena.

Kineska ambasada je odbila da komentariše kako bi Peking mogao da reaguje na odluku Vrhovnog suda u svoju korist. Ipak, to bi predstavljalo simboličku pobedu za kinesku vladu, čiji je ministar spoljnih poslova Vang Ji opisao tarife kao izraz „ekstremnog egoizma“.

Strategija prevazilaženja: Slava u Pekingu zbog moguće ukidanja bilo koje od ovih tarifa mogla bi biti kratkog daha. To je zato što Tramp i dalje može koristiti više drugih trgovinskih „oružja“ čak i ako Vrhovni sud proglasi carine nezakonitim.

Njegova administracija je signalizirala da priprema potencijalne zamene za IEEPA carine najavom Kancelarije američkog predstavnika za trgovinu prošle nedelje o Sekciji 301 – istragama po pitanju poštovanja Trampovog Faza Jedan trgovinskog sporazuma sa Kinom iz njegovog prvog mandata.

Takođe se sprovode istrage po Sekciji 232 – usmerene na utvrđivanje pretnji po nacionalnu bezbednost – za kineski dominirane uvoze uključujući farmaceutske proizvode, kritične minerale i vetroturbine.

„Postoji dovoljno mogućnosti da Trampova administracija iskoristi druge pravne instrumente u slučaju da IEEPA tarife budu poništene“, rekla je Ešli Kilkriz, bivša zamenica pomoćnika američkog predstavnika za trgovinu tokom Trampovog prvog mandata i pod Bajdenom.

Istraga po Sekciji 301 u vezi sa Faza Jedan sporazumom je već aktivna i „omogućiće im da brzo reaguju u slučaju da Vrhovni sud presudi protiv administracije“, rekla je Kilkriz na brifingu u Centru za novu američku bezbednost.

Kanada

Procena rizika: Situacija za Kanadu je pomalo “izgubi-izgubi”.

Tramp je preventivno okrivio jednu kanadsku pokrajinsku vladu zbog reklame o Ronaldu Reganu  kojom se pokušalo uticati na odluku Vrhovnog suda SAD.

Ovaj spot od 60 sekundi, za koji se premijer Kanade izvinio, prikazan je na američkim mrežama 16. oktobra kako bi doneo poruku protiv trgovinskog rata u republikanskim okruzima, a ne da ubedi devet sudija Vrhovnog suda. Spot je toliko razljutio Trampa da je osam dana kasnije prekinuo trgovinske pregovore, a potom je obećao da će podići nivo carina za 10 procenata kao odmazdu.

Ako sud stane na Trampovu stranu, to će opravdati njegov impuls da koristi IEEPA kako bi dodatno povećao tarife bez potrebe za nalazima ili istragom. A ako sud presudi protiv predsednika – Oava će morati da se pripremi za još jednu rundu Trampove besa zbog reklame.

SAD su povećale IEEPA tarifu na Kanadu sa 25 na 35 odsto u julu, pozivajući se na neuspeh da se suzbije trgovina fentanilom preko severne granice. Ova stopa od 35 odsto ne uključuje obećano povećanje od 10 odsto kao odmazdu – izvršna naredba još nije objavljena. Nije jasno koju će pravnu osnovu Tramp koristiti ako je njegova izjava da kažnjava Kanadu zbog reklame o Reaganovom upozorenju o protekcionizmu.

Premijer Mark Karni je nazvao IEEPA carinee „nezakonitim i neopravdanim“. Za sada je uspeo da umanji pretnju podsećajući Kanađane da ove „fentanil carine“ imaju izuzetak za robu obuhvaćenu Sporazumom SAD-Meksiko-Kanada (USMCA). Karni redovno ističe da 85 odsto kanadskog izvoza ulazi u SAD bez carina. Carine po Sekciji 232 na industriju pogodile su ekonomiju jače nego IEEPA tarife.

Strategija prevazilaženja: Kanada žurno nastoji da diverzifikuje trgovinu, uz visok nivo diplomatskog angažmana, dok trgovinski pregovarači pokušavaju da ograniče obim predstojeće revizije USMCA kako bi minimalizovali izloženost američkim carinama.

„Naše prioritete su da revizija bude što ciljano usmerena, da se obezbedi brzo obnavljanje sporazuma, dok istovremeno osiguravamo preferencijalni pristup tržištu i stabilno i predvidivo trgovinsko okruženje za kanadske kompanije i investitore“, nedavno je pred parlamentarnim komitetom rekla kanadska ambasadorka u SAD Kirsten Hilman.

Meksiko

Procena rizika: Tramp je od dolaska na vlast uveo više tarifa prema Meksiku, najvećem trgovinskom partneru SAD. To uključuje 25-procentnu carinu uvedenu po IEEPA da bi pritisnuo zemlju da učini više u zaustavljanju fentanila i prekursornih hemikalija – kao i ilegalnih imigranata – da uđu u SAD.

Tramp je ublažio udar tako što je izuzeo robu koja ispunjava uslove Sporazuma SAD-Meksiko-Kanada (USMCA) od novih IEEPA carina. To je podstaklo sve više kompanija da popune papirologiju kako bi ostvarile izuzetak.

Otprilike 90 odsto meksičke robe koja ulazi u SAD sada ima potrebnu USMCA dokumentaciju, u poređenju sa oko 60 odsto prošle godine, rekao je Diego Marokin, saradnik u programu za Amerike pri Centru za strateške i međunarodne studije.

Ipak, američki carinski zvaničnici izveštavaju da su između 4. marta i 23. septembra prikupili 5,7 milijardi dolara po osnovu IEEPA carina na meksičku robu, prema najnovijim dostupnim podacima. Tramp je takođe preteo da poveća IEEPAcarina na Meksiko na 30 odsto, ali se navodno nedavno složio da odloži taj potez još nekoliko nedelja kako bi ostavio vremena za pregovore.

Strategija prevazilaženja: Predsednica Klaudija Šejnbaum ostala je na Trampovoj “dobroj strani” tako što je odbila da uzvrati i sarađivala sa SAD u pitanjima fentanila i ilegalne imigracije. Održavala je ovu uzdržanost dok je Tramp uveo nove carine na meksički izvoz automobila, auto-delova i određenih drugih proizvoda koristeći Sekciju 232.

Konačni cilj Meksika je da održi preferencijalni pristup američkom tržištu pod USMCA, čija revizija je predviđena za narednu godinu, kada zemlje moraju da odluče da li žele da produže sporazum posle 1. jula 2036, trenutnog datuma isteka.

Šejnbaum je izjavila novinarima 27. oktobra da se nada da će u narednim nedeljama rešiti američke zabrinutosti u vezi sa 54 meksička netarifna trgovinska ograničenja.

Iako se povratak na trgovinu bez carinaa sa SAD čini malo verovatnim dok je Tramp na vlasti, Meksiko se nada da će biti tretiran bolje nego većina drugih trgovinskih partnera, ili bar ne gore. Ta drama će se odigrati u prvoj polovini 2026. godine.