Iranci će tražiti cenu koju Tramp nije spreman da plati: Predsednik SAD pred teškim izborom, očajnički pokušava da proda priču

Ali još nema javnih znakova spremnosti iz Teherana da pomogne Trampu da se izvuče iz krize koju je sam izazvao uništivši sopstveni prethodni diplomatski napor pre gotovo četiri nedelje.

„Oni tako žele da postignu dogovor, ali se boje da to kažu jer misle da će ih ubiti njihovi ljudi“, rekao je Tramp članovima Kongresa u sredu uveče. „Takođe se plaše da ćemo ih mi ubiti“, dodao je u svojoj najnovijoj zbunjujućoj izjavi o sukobu, piše CNN.

Ovaj raskorak baca sumnju na Trampove tvrdnje ove nedelje da bi proboj mogao biti neposredan, čak i dok se zamah sukoba neumoljivo povećava – sa hiljadama američkih trupa koje su na putu ka regionu.

Svaka odluka da se trupe pošalju u akciju predstavljaće ogroman rizik za Trampa jer bi mogla da rezultira značajnim američkim gubicima.

To bi izazvalo još gore ekonomske šokove nego oni koje je već prouzrokovalo iransko zatvaranje Ormuskog moreuza. Dugotrajni rat bi mogao da potroši Trampov drugi mandat i njegovo nasleđe, nakon što je došao na vlast tvrdeći da će završiti ratove, a ne započinjati ih.

Stoga je potreba za pregovorima nešto hitnije nego ikada.

Ali nade za diplomatiju zasenjuje ovo pitanje: Da li je već prekasno, više od tri nedelje od početka sukoba, da se pregovara o izlazu?

Tramp je uvek uspevao tako što je oblikovao javno shvatanje stvarnosti. Ali potrebna je prava supstanca ako želi da izgradi „izlazni put“ koji čuva njegov kredibilitet, a istovremeno izbegava ustupke Iranu koji bi podrugljivo osporili njegove tvrdnje o pobedi.

Trenutak takođe zahteva nešto što je strano predsednikovoj životnoj filozofiji – omogućiti neprijatelju da „sačuva obraz“ umesto insistiranja na potpunoj predaji njegovim zahtevima.

Tramp, takođe, nema mnogo vremena. Politički, ekonomski i geopolitički pritisci rata rastu iz dana u dan. Približava se trenutak kada će se suočiti sa problemom koji je prethodnike odveo u zabludu, od Vijetnama do Iraka: da li intenzivirati rat u potrazi za izlazom.

Kako je Trampov „rat po izboru“ doveo do neprijatnih izbora

Trampov nepredvidivi pristup ratu ove nedelje – pretnje da će uništiti iranske nuklearne i energetske kapacitete, a zatim povlačenje i najava mogućih proboja – tipičan je za njegov politički metod koji funkcioniše na ekstremima.

Ipak, njegova očigledna sklonost ka vojnoj sili pre nego ka diplomatiji takođe odražava sumornu realnost: izgledi za mirovni sporazum su slabi.

Aaron David Miler, bivši američki pregovarač za Bliski istok, rekao je da će „Iranci tražiti cenu koju Donald Tramp nije spreman da plati, a to ga dovodi u realnost da mora pokrenuti veliku operaciju, ne samo da otvori moreuze već i da ih održi otvorenim“.

Miler je za CNN rekao da je rat sada međunarodna kriza. „Ovaj rat po izboru koji je Tramp započeo sada se pretvorio u rat nužnosti“.

Očekivati sada diplomatsku veštinu od administracije bilo bi previše: nikada se zaista nije utvrdilo jasno opravdanje za rat i takođe nije identifikovana jasna strategija izlaza. Predratni pregovori zeta Džareda Kušnera i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa sa Iranom nisu uspeli.

Njihove druge misije u Ukrajini i Gazi takođe nisu donele značajan ni dugoročni napredak.

Potpredsednik Džej Di Vens pominje se kao mogući glavni pregovarač ako se glasine o mirovnim razgovorima ostvare, možda uz posredovanje Pakistana ili Turske.

Njegova prethodna podrška neintervencionizmu može biti privlačna Irancima, ali bi istovremeno stavila potencijalnog kandidata za predsednika 2028. u politički okov.

Promena kadrova takođe neće olakšati nepoverenje koje je dodatno pogoršano američkim napadom dok su prethodni mirovni pregovori još trajali.

Tramp deluje spremniji za razgovore od Iranaca, što možda odražava pritisak na predsednika koji nije pripremio svoju zemlju za rat i sada se suočava sa anketama koje pokazuju široko nezadovoljstvo javnosti.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je u sredu da je SAD poslao više poruka Teheranu, ali je negirao da pregovori trenutno traju. Ipak, portparolka Bele kuće Karolajn Levit ukazala je na produktivne razgovore.

Mirovni pregovori često prethode političkom poziranju dok svaka strana gradi svoj slučaj. Ali ovde su razlike ogromne i stvarne.

Iranski zvaničnik je za Press TV rekao da Teheran traži potpuno zaustavljanje agresije i atentata. Želi konkretna obećanja da rat neće biti nastavljen i plaćanje ratnih reparacija Iranu.

Zvaničnik je tražio i prestanak izraelskog napada na Hezbolah u Libanu. U maksimalističkom zahtevu koji Tramp nikada ne bi mogao prihvatiti, tvrdio je pravo da vrši suverenitet nad Ormuskim moreuzom. To bi Islamskoj Republici dalo kontrolu nad 20 odsto svetskih zaliha nafte i globalnom ekonomijom.

Veruje se da američki plan od 15 tačaka uključuje zabranu posedovanja nuklearnog oružja od strane Irana, predaju njegovih obogaćenih zaliha urana, kraj regionalnih proksi grupa i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Koliko je Trampov rat izmakao kontroli pokazuje to što je moreuz, koji je bio otvoren za sav tanker saobraćaj na početku sukoba, sada postao ključni američki zahtev u pregovorima.

Iran je u prošlosti pokazao spremnost da razgovara o svom nuklearnom programu. Postigao je dogovor sa predsednikom Barakom Obamom o zamrzavanju programa koji je Tramp kasnije poništio. Ali u zamenu bi zahtevao ogromno olakšanje sankcija, što bi omogućilo razrušenoj Islamskoj Republici da obnovi vojni kapacitet.

Detalji pregovora nisu jedini problem. Postoji i fundamentalni raskorak: obe strane u ratu misle da pobeđuju. Levit je kritikovala Iran zbog toga što ne shvata da su „vojno poraženi“.

Skoro je sigurno da su hiljade američkih i izraelskih vazdušnih udara uništile iranske oružane snage i rukovodstvo, i oštetile represivnu bezbednosnu državu koja drži režim na vlasti.

Ali Trampove ponovljene tvrdnje o pobedi sugerišu pogrešno shvatanje kako njegovi protivnici vide sukob. To može oslabiti njegovu pregovaračku poziciju u razgovorima.

Za iranski režim, preživljavanje u bilo kom obliku predstavlja pobedu. Ne može pobediti u konvencionalnoj bici, ali nastoji da nanese toliko bola SAD i svetu da Tramp nema drugu opciju osim da se povuče.

Neprestane Trampove tvrdnje o pobedi dovode do još jedne nedoslednosti u njegovim porukama: Ako su SAD već pobedile, zašto se i dalje ratuje i šalje hiljade marinca i padobranskih trupa na Bliski istok?

Zašto ipak postoji nada za dijalog?

Svi ratovi izgledaju nerešivo pre nego što diplomacija počne. Umetnost kompromisa zahteva prvo pronalaženje najužeg prostora gde se neprijatelji mogu sastati.

Možda postoji nekoliko nedelja kada će to biti moguće, dok se američke kopnene snage koje bi mogle da uklone iranske obalske instalacije nad Hormuškim tjesnacem okupljaju.

Vreme takođe ističe iz drugog razloga – poslednji tanker sa naftom i gasom koji su napustili Persijski zaliv pre početka rata uskoro će stići na odredišta. Nakon toga, zagušenje snabdevanja pogoršaće energetsku krizu i ekonomske posledice.

Trita Parsi iz Kvinsi Instituta za odgovorno rukovođenje smatra da Iran, poput Trampa, ima podsticaj da okonča rat, i da stoga diplomatija ima šansu.

„Ali Tramp će morati da nešto ustupi da bi završio rat, a to je vrlo različita pozicija u odnosu na početnu“, rekao je.

Parsi je ukazao da je SAD već učinio jedan važan ustupak – ukinuo sankcije na iransku naftu koja je već bila na moru kako bi ublažio globalnu energetsku krizu. To bi pre rata bilo nezamislivo, ali sada je presedan koji može okvirno odrediti buduće mirovne pregovore.

Ako američki i iranski zvaničnici uskoro ne uspostave pravi kontakt, rat bi mogao da se izmakne kontroli i završi katastrofalno. Ako je već prošao tačku gde diplomatija može da deluje kao kočnica, posledice su previše strašne da bi se zamislile.

Uticaj na tržišta i nastavak sukoba

Nade u brzo rešenje sukoba koje su prethodnog dana podigle globalna tržišta akcija nestale su u četvrtak, dok su cene nafte ponovo počele da rastu, piše Rojters.

„Optimizam u vezi prekida vatre je splasnuo“, rekao je Tsujoši Ueno, viši ekonomista u NLI Research Institute.

U međuvremenu, projektili i dronovi nastavljaju da pogađaju ciljeve širom Zaliva.

Admiral Bred Kuper, šef Centralnog komande koji vodi američke snage na Bliskom istoku, rekao je da su SAD pogodile više od 10.000 ciljeva unutar Irana i da su na putu da ograniče sposobnost Irana da projicira moć van svojih granica.

Kuper je u video brifingu u sredu rekao da je 92 odsto najvećih iranskih mornaričkih brodova uništeno, a stopa lansiranja dronova i raketa smanjena za više od 90 odsto. SAD i Izrael su oštetili ili uništili dve trećine iranskih proizvodnih kapaciteta za rakete, dronove i mornaričke brodove, uključujući brodogradilišta, rekao je Kuper.

Pentagon planira da pošalje hiljade padobranaca u Zaliv kako bi Tramp imao više opcija za kopnenu ofanzivu, rekli su izvori za Rojters, uz dodatak da su dve jedinice marinca već na putu. Prva jedinica marinca, na ogromnom amfibijskom brodu, mogla bi stići krajem meseca.

Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, upozorio je: „Svet gleda u cevi šireg rata u regionu. Vreme je da prestanemo da se penjemo uz lestvicu eskalacije i počnemo da se penjemo uz diplomatsku lestvicu“.