Tramp i Putin će biti veoma teški pregovarači

Ali kad pogledamo institucije koje podupiru trenutni sistem – UN, Svetska banka, MMF, STO, EU i ostale – to su dugotrajne institucije sa velikom međunarodnom podrškom. Naravno, ima novih pritisaka jer istorija menja okolnosti – tako u razgovoru za Danas aktuelna dešavanja u svetu, pre svega odluke naroda u SAD i Velikoj Britaniji i reakcije na njih komentariše Kevin Rad, bivši premijer Australije. Rad je prošle nedelje o sličnim temama govorio na panelu Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj u Beogradu.

Kevin Rad je u dva navrata bio premijer Australije, a po završetku drugog mandata 2013, živi i radi u Sjedinjenim Državama. Rad je predsednik Asia Society Policy instituta u Njujorku, viši saradnik Harvard Kenedi škole, gostujući profesor na Cingua univerzitetu u Pekingu i kopredsednik Saveta za globalne poslove Kine Svetskog ekonomskog foruma.

Da li su razgovor novog predsednika SAD Donalda Trampa i predsednice Tajvana, kao i potonje izjave kineskih zvaničnika, a onda i Trampa, rani znak budućih američko-kineskih odnosa posle formalne promene u Beloj kući?

– Mislim da je vreme da svi duboko udahnemo i smirimo se. Ovo su veoma rani dani novog predsednika. Prilično će potrajati dok se dogodi tranzicija između kandidata Trampa, tranzicionog Trampa i predsednika Trampa. On još uvek okuplja svoj tim. Zato smatram da ima još dosta vremena za rad na radnim odnosima između SAD Donalda Trampa i Kine Si Đinpinga. Naravno, poslednjih dana bilo je nešto iskakanja, ali takve stvari nisu nešto jedinstveno u odnosima SAD i Kine, kad se osvrnete na istoriju. Analizirao sam te odnose 35 godina. Video sam uspone i padove, dobre i loše stvari. Otuda mislim da treba da budemo spokojni i strpljivi. Kineski odgovor na izjave predsednika Trampa bio je veoma umeren. Ministar spoljnih poslova Vang Ji nije direktno napao novoizabranog predsednika Trampa. Njegovi komentari više su se odnosili na Tajvance. Mislim da u Pekingu postoji interes kako da kineska vlada konstruktivno radi sa predsednikom Trampom, a ne protiv njega.

Tramp je obećao povlačenje SAD iz Transpacifičkog partnerstva (TPP) prvog dana pošto stupi na dužnost. Šta bi mogle biti posledice?

– Iz kineske perspektive to bi bile dobre vesti, jer Kina je uvek suprotstavljena transpacifičkim partnerstvima pošto nije njihova članica. Mislim da će vesti u vezi sa ukidanjem TPP, što će se i dogoditi, biti komplikovane za Japan koji je potpisnik. To je najliberalniji i najskuplji trgovinski režim kojem je Japan multilateralno pristupio. Premijer Šinzo Abe je u taj sporazum uložio puno ličnog političkog kapitala. Tako da se stvari komplikuju za zemlje potpisnice TPP.

Ne i za Australiju?

– Manje za nas, da budem iskren, zbog toga što već imamo bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa Amerikancima, kao i sa Kinom, Japanom. Ali za zemlje kao što su Vijetnam i Japan to je potpuno drugačije. Dakle, ključno pitanje za Trampovu administraciju biće ako ne želi TPP, šta onda želi u smislu šireg ekonomskog angažovanja sa dinamičnim ekonomijama istočne Azije. Hoće li to biti multilateralni ili bilateralni aranžmani – to je otvoreno pitanje za dolazeću Trampovu administraciju.

U Srbiji je posle izbora u SAD zavladala svojevrsna „trampomanija“. Na jednom muralu Tramp je naslikan rame uz rame sa Putinom i čini se da postoje velika očekivanja prema Trampu. Mislite li da je to opravdano?

– Ljudi širom sveta imaju nesigurna očekivanja u vezi s tim kakav će predsednik Tramp na vlasti biti u odnosu na Trampa u opoziciji ili Trampa kandidata. Nemamo tačne detalje koji bi to mogli da otkriju. Međutim, mislim da će postojati nova šansa za rešavanje starih problema. Na primer, lično sam se dugo zalagao za normalizaciju odnosa između SAD i Rusije. Za to postoje razlozi – globalni poredak funkcioniše dobro kada velike sile rade zajedno, Rusija, Kina, SAD. A ne funkcioniše dobro kada je situacija suprotna. Zbog toga, kada pogledam mogućnosti za pronalaženje nekog puta za unapređenje američko-ruskih odnosa u vezi sa Sirijom, možda čak i sa Ukrajinom… Mislim da postoje mogući pozitivni koraci. Detalji će biti užasni, biće komplikovano i teško. Mislim da su rani znaci novog pristupa američko-ruskim odnosima dobri. Videćemo detalje. Ali ono što znam, bilo da je reč o Trampu ili Putinu, oni će biti veoma teški pregovarači.

Kako vidite očekivanja da se promeni američki pristup pitanjima kakvo je kosovska nezavisnost?

– Mislim da je to pitanje zapravo o Trampovim prioritetima. Nisam stručnjak za jugoistočnu Evropu, ali rekao bih sledeće: ako imate novi mogući pristup u odnosima SAD i Rusije, to je dobro za snižavanje strateške temperature na opštem planu. Kada je reč o konkretnim nerešenim sporovima, ne mogu predviđati. Iz globalne perspektive, ne mislim da je zdravo imati dve zemlje sa najvećim nuklearnim arsenalima na svetu spremne da se međusobno sukobe. Daleko je bolje da imaju normalne odnose. Dakle, treba videti razvoj događaja i šta će raditi Trampov tim za nacionalnu bezbednost.

Kakav je po vašem mišljenju uticaj Bregzita na EU i ima li odluka Britanaca bilo kakav efekat u Australiji?

– Iz perspektive Australije nema nikakvog efekta jer naša ekonomska budućnost je najvećim delom u azijsko-pacifičkom regionu. Imamo snažne političke i ekonomske veze sa EU, ali za nas to nije centralno kao za mnoge zemlje EU. Mislim da pre nego što se ljudi previše uzbude u vezi sa implozijom EU, treba da se sete istorije koja nam kaže da su se Evropljani 300 godina, od Vestfalskog mira, međusobno ubijali u veoma velikim razmerama. Moje skromno australijsko gledište je da to nije dobro. Osnova evropskog projekta i Rimskog ugovora je da je to strateški projekat koji je trebalo da zaustavi Francusku i Nemačku da se međusobno ubijaju ponovo i to u monumentalnim razmerama. Nadam se da se evropski projekat može nastaviti, ne samo iz ovih geopolitičkih razloga. Hoće li se napraviti snažna i živahna ekonomija – to zavisi od odluka država članica.

Dosta je analiza napisano posle Bregzita i Trampove pobede koje ukazuju na navodno urušavanje čitave arhitekture Zapada koja je započela sa Atlantskom poveljom. Da li su stvari tako kataklizmatične?

– Važno je da ljudi prestanu da dišu suviše brzo – da uzimaju previše kiseonika odjednom. Jer, bilo je i u prošlosti izazova i kriza. Pitanje je kako ih rešavamo. Mislim da su priče o urušavanju čitavog sistema dobre za one koji prave vesti. Ali kad pogledamo institucije koje podupiru trenutni sistem – UN, Svetska banka, MMF, STO, EU i ostale – to su dugotrajne institucije sa velikom međunarodnom podrškom. Naravno, ima novih pritisaka jer istorija menja okolnosti. Izazov pred evropskim i svetskim liderima je kakvu vrstu evropskog i globalnog poretka žele u budućnosti. Moja teza je da nema ničeg determinističkog u vezi s istorijom. Ne možete prosto reći: „Predsednik Tramp je izabran, to je kraj posleratnog svetskog poretka“. Možda ćemo završiti u poretku koji je neznatno drugačiji, ali mislim da je nemarno reći da je to kraj starog poretka.

Srbija, čiji je prioritet integracija u EU, dakle, ne ide ka ničemu?

– Mislim da je to tačno. Imam srpske prijatelje i ljude kojima se ovde divim. Svaki Australijanac zna da je Đoković dobar momak, dobar teniser. Gledali smo Australijan open i divili se njegovoj veštini. Naravno, ja sam i lični prijatelj Vuka Jeremića. Bilo bi pogrešno da govorim o interesima Srbije, jer to je na vama. Ali imam jednostavan argument da ako ste manja zemlja u većem regionu, daleko je bolje da imate pristup tržištu tog regiona nego da ga nemate. Pun pristup. U azijsko-pacifičkom regionu čiji je Australija deo u poslednjih 25 godina sidro naše diplomatije bilo je da imamo pun pristup tržištima istočne Azije. Najvećim delom smo u tome i uspeli. Mislim da je velika prednost za zemlje poput Srbije da imaju pun pristup evropskom tržištu kakva god bila budućnost evropske politike.