Kako bi susret Trampa i Sija mogao da „postavi temelje za buduću saradnju ili sukob“?

Pripreme za ovaj veliki događaj počele su tiho, ali izgleda da je Kina spremna da priredi spektakl za američkog predsednika Donalda Trampa, piše BBC.

Poseta će uključivati razgovore, banket i obilazak Nebeskog hrama, kompleksa carskih hramova gde su se carevi nekada molili za dobru žetvu.

I Tramp i kineski predsednik Si Đinping nadaće se da će ova poseta doneti rezultate. Samit dvojice najmoćnijih svetskih lidera mogao bi da bude jedan od najznačajnijih susreta poslednjih godina.

Mesecima su odnosi SAD i Kine bili niži prioritet za Trampa. Fokusirao se na rat sa Iranom, vojne operacije na zapadnoj hemisferi i domaća pitanja. Ali ove nedelje se sve menja. Budućnost globalne trgovine, rastuće tenzije oko Tajvana i konkurencija u naprednim tehnologijama sada su u centru pažnje.

Ekonomski gledano, trgovinski rat sa SAD i sukob sa Iranom možda su loše vesti za Sija, ali ideološki i politički oni predstavljaju poklon i on verovatno smatra da ima snažnu pregovaračku poziciju.

Ova poseta mogla bi da postavi temelje za buduću saradnju – ili sukob – u godinama koje dolaze.

Šaptač Iranu?

Kina pokušava da se tiho nametne kao mirotvorac sada kada je rat ušao u treći mesec. Peking se pridružio Pakistanu kao posrednik u američko-izraelskom ratu protiv Irana.

Zvaničnici iz Pekinga i Islamabada predstavili su u martu plan od pet tačaka sa ciljem postizanja primirja i ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Iza kulisa, kineski zvaničnici su blago podsticali iranske kolege da sednu za pregovarački sto.

Nema sumnje da Kina, uprkos stalnom pokazivanju snage, želi kraj ovog rata.

Kineska ekonomija se već suočava sa sporijim rastom i većom nezaposlenošću. Rast cena nafte povećao je troškove proizvoda napravljenih od petrohemikalija, od tekstila do plastike. Za neke kineske proizvođače troškovi su porasli za dvadeset odsto.

Kina ima zavidne rezerve nafte, a njeno vođstvo u obnovljivim izvorima energije i električnim automobilima zaštitilo ju je od najgorih posledica energetske krize, ali rat ipak nanosi dodatnu štetu usporenoj kineskoj ekonomiji koja se snažno oslanja na izvoz. Međutim, ako Kina želi da pomogne SAD-u, zauzvrat će sigurno tražiti nešto.

Poseta iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija Pekingu prošle nedelje delovala je kao demonstracija kineskog uticaja na Bliskom istoku.

SAD su pažljivo pratile situaciju.

„Nadam se da će mu Kinezi reći ono što treba da čuje. A to je da ga ono što radi u moreuzu globalno izoluje. On je ovde negativac“, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio.

Cene nafte značajno utiču na kineski izvoz i tekstilnu proizvodnju.

SAD su takođe pokušale da ubede Kinu da ne blokira novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom bi bili osuđeni iranski napadi na brodove koji pokušavaju da prođu kroz Ormuski moreuz, nakon što su Kina i Rusija stavile veto na raniji predlog.

„Mislim da SAD prepoznaju da će Kina igrati neku ulogu ako želimo trajno da vratimo Iran za pregovarački sto“, kaže Ali Vajn, viši savetnik za istraživanje i odnose SAD-Kina pri Međunarodnoj kriznoj grupi.

Tramp, sa svoje strane, deluje nezabrinuto zbog bliskih odnosa Kine i Teherana. Iako su SAD nedavno sankcionisale kinesku rafineriju zbog transporta iranske nafte, predsednik je prošle nedelje umanjio značaj kineske podrške Iranu tokom sukoba.

„Takva je situacija, zar ne?“ rekao je jednom američkom novinaru. „I mi radimo stvari protiv njih.“

Budućnost Tajvana

Administracija Donalda Trampa šalje pomešane signale kada je reč o Tajvanu.

Prošlog decembra SAD su objavile sporazum o prodaji oružja Tajvanu vredan 11 milijardi dolara (8 milijardi funti), što je razbesnelo kinesku vladu. Međutim, Tramp je umanjivao spremnost SAD da brane Tajvan, koji Kina smatra svojom teritorijom.

„On smatra da je to deo Kine“, rekao je Tramp o Siju, „i na njemu je šta će uraditi.“

Takođe je rekao da Tajvan ne nadoknađuje dovoljno SAD-u za bezbednosne garancije i dodao da „nam ništa ne daje“. Prošle godine uveo je carinu od 15 odsto Tajvanu i optužio ga za „krađu“ proizvodnje poluprovodnika iz SAD.

Prošle nedelje Rubio je rekao da će Tajvan biti jedna od tema razgovora tokom posete, ali da je cilj da to pitanje ne postane novi izvor tenzija između dve supersile.

„Ne trebaju nam destabilizujući događaji u vezi sa Tajvanom ili bilo gde u indo-pacifičkom regionu“, rekao je. „Mislim da je to u obostranom interesu i SAD i Kine.“

Sa svoje strane, Kina je signalizirala da je Tajvan prioritet u ovim razgovorima. Ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je prošle nedelje da se nada da će SAD napraviti „ispravne izbore“ tokom telefonskog razgovora sa Markom Rubiom.

Peking pojačava vojni pritisak slanjem ratnih aviona i mornaričkih plovila oko Tajvana gotovo svakodnevno.

Neki analitičari veruju da kineski zvaničnici možda pokušavaju da izmene formulaciju o Tajvanu koja je pažljivo sastavljena još 1982. godine. Trenutno zvanična politika Vašingtona glasi da SAD „ne podržavaju nezavisnost Tajvana“. Da li bi Peking mogao da traži jaču formulaciju poput: „SAD se protive nezavisnosti Tajvana“?

„Jednostavno ne mislim da će predsednik Si Đinping ići toliko daleko“, kaže Džon Deluri, viši saradnik Centra za odnose SAD-Kina pri Azija sosajeti. „Čak i ako Tramp kaže nešto potpuno neočekivano što izgleda kao ustupak po pitanju Tajvana — pošto nije naročito pažljiv u korišćenju jezika — Kinezi znaju bolje nego da tome pridaju preveliki značaj jer on može sve da preokrene objavom na mreži Truth Social nedelju dana kasnije.“

Ključni trgovinski pregovori

Tokom većeg dela 2025. godine, izgledalo je da su SAD i Kina na ivici novog trgovinskog rata koji bi mogao da uzdrma temelje globalne ekonomije.

Donald Tramp je više puta podizao i spuštao carine prema najvećem američkom trgovinskom partneru, pri čemu su one u pojedinim trenucima prelazile sto odsto.

Kina je odgovorila ograničavanjem izvoza retkih zemnih minerala u SAD i smanjenjem kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda, što je pogodilo farmere u ključnim saveznim državama koje su glasale za Trampa.

Tenzije su se značajno smirile nakon što su se Tramp i Si sastali licem u lice u Južnoj Koreji prošlog oktobra. Odluka Vrhovnog suda iz februara, kojom je ograničena predsednikova mogućnost da samostalno uvodi carine, takođe je ublažila Trampove nepredvidljive trgovinske impulse.

Ipak, Tramp i Si će imati mnogo tema za razgovor tokom samita u Pekingu. Američki lider će insistirati na povećanju kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda. Kina će, s druge strane, gotovo sigurno vršiti pritisak na SAD da odustanu od nedavno pokrenute trgovinske istrage o nepoštenim poslovnim praksama, koja bi Trampu mogla da omogući ponovno uvođenje viših carina na kinesku robu.

To će biti nezgodno za američku stranu. „Moglo bi biti teško da SAD odustanu od istraga o svim nepoštenim kineskim trgovinskim praksama, s obzirom na to koliko su one i dalje rasprostranjene i koliko narušavaju tržište“, kaže Majkl O’Hanlon, nosilac katedre za odbranu i strategiju pri Institutu Brukings, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu.

Prema agenciji Rojters, administracija Donald Trampa takođe poziva izvršne direktore kompanija Nvidia, Epl, ExxonMobil, Boeing i drugih velikih firmi da ga prate tokom ove posete.

Iako Kina više nije toliko zavisna od trgovine sa SAD kao tokom Trampovog prvog mandata, Si Đinping će želeti da sastanak protekne dobro jer Kini treba stabilnost globalne ekonomije.

Kina je sada vodeći trgovinski partner za više od 120 zemalja, ali Si zna da ne sme da deluje previše samouvereno tokom Trampove posete.

„Sve dok poseta protekne glatko i Tramp zaključi da je tretiran s poštovanjem, nelagodna stabilnost u bilateralnim odnosima će opstati. Ako, s druge strane, ode sa osećajem da je omalovažen ili izigran, mogao bi naglo da promeni stav“, kaže Rajan Has.

Budućnost veštačke inteligencije

Kina je u trci za kontrolu budućnosti. Ulaže ogromna sredstva u veštačku inteligenciju i humanoidne robote. To je deo onoga što Si naziva „novim proizvodnim snagama“, za koje se nada da će pokrenuti kinesku ekonomiju napred.

Međutim, mnogi američki političari veruju da je zvanična kineska politika usmerena na preuzimanje ili otvorenu krađu američke tehnologije radi razvoja domaće industrije. To je dovelo do ograničenja izvoza najmodernijih mikroprocesora, uprkos protivljenju američkih proizvođača.

Uspešno rešavanje komplikovanog pitanja kineskog vlasništva i upravljanja popularnom društvenom mrežom TikTok bilo je retko pozitivan ishod u tehnološkim odnosima SAD i Kine, koji su često opterećeni optužbama i nepoverenjem.

Isti obrazac vidi se i u trci za razvoj AI sistema – možda najvažnije nove tehnologije modernog doba. Situaciju dodatno komplikuju američke optužbe da kineske kompanije poput DeepSeek kradu američku AI tehnologiju.

„Počinje uvodno poglavlje AI hladnog rata“, kaže Jingji Ma iz Kineskog centra Džon L. Tornton pri Institutu Brukings. „Bela kuća je optužila Kinu za ‘industrijsku krađu’ američkih AI modela dok je Peking navodno pokušao da spreči kompaniju Meta da preuzme Manus, AI startap kineskog porekla koji sada posluje iz Singapura. Suštinska borba nije oko toga ko kopira čiji model, već oko talenata sposobnih da razviju sledeću generaciju napredne AI.“

Kineski roboti već mogu da izvode spektakularne demonstracije – od kung-fu plesnih pokreta do trčanja brže od ljudi tokom maratona u Pekingu.

Ali iako kineske kompanije uspešno razvijaju „tela“ ovih robota, mnoge još rade na programiranju njihovih „mozgova“. Za razvoj najboljih sistema potrebni su vrhunski računarski čipovi — a oni dolaze iz SAD.

Tu Kina može iskoristiti svoju kontrolu nad retkim zemnim mineralima, sektorom koji Tramp očigledno veoma želi da obezbedi. Kina prerađuje oko 90 odsto svetskih retkih zemnih minerala, ključnih za savremenu tehnologiju – od pametnih telefona i vetroparkova do mlaznih motora.

Zbog toga bi mogao biti postignut dogovor – SAD bi dobile kineske retke minerale u zamenu za vrhunske čipove. To je kineska verzija Ormuskog moreuza – može da zaustavi snabdevanje kad god poželi.

Uprkos velikom broju pitanja koja dve strane moraju da pokriju, Trampova poseta biće veoma kratka, sa sastancima i događajima zakazanim za četvrtak i petak.

Možda neće biti mnogo vremena da lideri postignu konkretne sporazume, ali čak i ovako kratak susret mogao bi da odredi pravac pregovora i odnosa između dve supersile u godinama koje dolaze.