Trampove pogrešne procene imaće dalekosežne posledice: Rat u Iranu otkrio kljućnu slabost

Čak i nakon što je Iran u petak saopštio da ponovo otvara Ormuski moreuz za brodove, kriza na Bliskom istoku pokazala je granice Trampove spremnosti da trpi unutrašnji ekonomski bol.

Tramp se 28. februara pridružio Izraelu u napadu na Iran, pozivajući se na ono što je rekao da su neposredne bezbednosne pretnje, posebno u vezi sa iranskim nuklearnim programom.

Ali sada, uz visoke cene benzina u SAD, rast inflacije i pad njegovog rejtinga, Tramp žuri da obezbedi diplomatski sporazum koji bi mogao da ublaži posledice kod kuće, piše Rojters.

Iran je vojno pretrpeo težak udarac, ali je pokazao da može da nametne ekonomske troškove koje su Tramp i njegovi saradnici potcenili, izazvavši, kako analitičari navode, najgori globalni energetski šok do sada.

Rast troškova energije, rizik od recesije

Tramp je često javno umanjivao domaće ekonomske brige izazvane ratom.

Ali teško može da ignoriše činjenicu da, iako SAD ne zavise od jedne petine svetskih isporuka nafte koje su bile praktično blokirane zbog iranske kontrole nad moreuzom, nagli rast troškova energije pogodio je američke potrošače.

Upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda o riziku od globalne recesije dodatno pojačava sumornu sliku.

Pritisak da se pronađe izlaz iz nepopularnog rata raste, dok Trampovi republikanci brane tesnu većinu u Kongresu pred međuizborima u novembru.

Ništa od toga nije promaklo iranskim liderima, koji su iskoristili svoju kontrolu nad moreuzom kako bi naterali Trampov tim za pregovarački sto.

Analitičari smatraju da američki rivali Kina i Rusija mogu izvući svoju pouku: iako je Tramp u drugom mandatu pokazao sklonost upotrebi vojne sile, on traži diplomatski izlaz čim ekonomski pritisak kod kuće postane neprijatan.

„Tramp oseća ekonomski stisak, što je njegova Ahilova peta u ovom ratu po izboru“, rekao je Bret Bruen, bivši savetnik za spoljnu politiku u Obaminoj administraciji i šef strateške konsultantske kuće Global Situation Room.

Trampov nagli zaokret 8. aprila od vazdušnih udara ka diplomatiji usledio je nakon pritiska finansijskih tržišta i delova njegove MAGA baze.

Deo ekonomskog bola snose američki farmeri, važna Trampova biračka grupa, zbog poremećenih isporuka đubriva, a posledice se vide i u višim cenama avionskih karata usled rasta cena avio-goriva.

Kako ističe rok dvonedeljnog primirja, ostaje da se vidi da li će predsednik, koji prihvata nepredvidivost, postići sporazum koji ispunjava njegove ratne ciljeve, produžiti primirje posle 21. aprila ili ponovo pokrenuti kampanju bombardovanja.

Ipak, svetske cene nafte naglo su pale, a finansijska tržišta – koja Tramp često posmatra kao merilo svog uspeha – procvetala su u petak nakon što je Iran rekao da će moreuz ostati otvoren tokom ostatka odvojenog desetodnevnog primirja između Izraela i Libana, posredovanog od strane SAD.

Tramp je brzo proglasio moreuz bezbednim, promovišući sporazum u nastajanju sa Iranom za koji je rekao da će uskoro biti završen i uglavnom pod njegovim uslovima.

Međutim, iranski izvori rekli su Rojtersu da i dalje postoje razlike koje treba rešiti.

Stručnjaci upozoravaju da, čak i ako se rat uskoro završi, ekonomska šteta bi mogla da zahteva mesece, ako ne i godine, da se popravi.

Ključno pitanje je da li bilo kakav sporazum ostvaruje ciljeve koje je Tramp naveo, uključujući zatvaranje iranskog puta ka nuklearnom oružju, što Teheran već dugo negira da pokušava da postigne.

Iran ima zalihe visoko obogaćenog uranijuma za koje se veruje da su zakopane nakon američko-izraelskih udara u junu.

Tramp je u petak rekao Rojtersu da nastajući sporazum predviđa da SAD sarađuju sa Iranom kako bi se taj materijal pronašao i prebacio u SAD. Iran je negirao da je pristao na bilo kakav transfer van svoje teritorije.

Visoki zvaničnik Trampove administracije rekao je da SAD u pregovorima sa Iranom zadržavaju „nekoliko crvenih linija“.

U isto vreme, Trampov poziv na početku rata da Iranci sruše svoju vladu ostao je bez odjeka.

Saveznici od Evrope do Azije bili su u početku zatečeni Trampovom odlukom da krene u rat bez konsultacija s njima ili očiglednog uzimanja u obzir rizika da Iran zatvori moreuz.

„Alarm koji trenutno zvoni za saveznike jeste to što je rat pokazao da administracija može delovati nepredvidivo, bez mnogo obzira prema posledicama“, rekao je Gregori Poling, stručnjak za Aziju u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, bivši demokratski predsednik Džo Bajden bio je oprezan u vezi sa uvođenjem sankcija na ruski energetski sektor, iz straha da bi to smanjilo snabdevanje naftom i podiglo cene goriva u SAD.

Ali Tramp, koji je vodio kampanju za drugi mandat obećavajući jeftin benzin i nisku inflaciju, pokazao se osetljivim na optužbe da njegove politike podižu cene. Primer za to je kada je prošle godine smanjio carine Kini nakon što je Peking uzvratio.

Pogrešne procene

Kao što je Tramp pogrešno procenio reakciju Pekinga u trgovinskom ratu, čini se da je pogrešno procenio i način na koji bi Iran mogao ekonomski da uzvrati u pravom ratnom sukobu — napadima na energetsku infrastrukturu u državama Zaliva i blokiranjem strateškog vodenog puta između njih.

Tramp je pogrešno verovao da će rat biti ograničena operacija poput munjevitog napada 3. januara u Venecueli i junskih udara na iranske nuklearne lokacije, rekli su američki zvaničnici privatno.

Ali ovoga puta posledice su dalekosežnije.

[/embed]//www.danas.rs/svet/pregovori-nastavak-rata-iran-sad/[/embed]

Poruka azijskim saveznicima poput Japana, Južne Koreje i Tajvana mogla bi biti da se od Trampa, koji želi toplije odnose sa Kinom, može očekivati da ostvaruje svoje regionalne ciljeve uz manje obzira prema njihovoj geopolitičkoj i ekonomskoj bezbednosti.

Analitičari veruju da će te vlade prilagoditi svoje planove za svaku eventualnost, poput kineskog pokušaja da zauzme Tajvan, iz zabrinutosti zbog Trampove pouzdanosti.

Arapske države Zaliva žele da se rat uskoro završi, ali će biti nezadovoljne ako Tramp postigne sporazum bez bezbednosnih garancija za njih.

„Kraj ovog sukoba ne bi trebalo da stvori trajnu nestabilnost u regionu“, rekao je Anvar Gargaš, diplomatski savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Većina MAGA pristalica ostala je uz Trampa uprkos nekim istaknutim glasovima neslaganja. Ali rastu sumnje da li on može pomoći svojoj stranci da povrati izgubljeno tlo, posebno među nezavisnim biračima, na vreme za međuizbore.

„On je svestan da značajan deo zemlje van njegove MAGA baze, a čak i neki unutar MAGA baze, žestoko osuđuju ono što je uradio“, rekao je Čak Koflin, politički strateg iz Arizone. „I mislim da će račun doći na naplatu“.