„Pitom susret dva lidera, Trampu se dopala pompa oko dočeka“: Sagovornici Danasa analiziraju susret kineskog i američkog predsednika

Nakon skoro deset godina, Tramp je bio u zvaničnoj poseti Kini. Tokom dvodnevnog, kako su preneli brojni mediji, istorijskog susreta, dvojica lidera su razgovarali o ratu na Bliskom istoku, situaciji oko Tajvana, koji ima podršku SAD, ekonomskim pitanjima s obzirom na to da je Tramp poveo svitu bogataša i biznismena sa sobom u Peking.

Na kraju turneje američkog predsednika, Si je rekao da su postigli „novi bilateralni odnos“ i obećao da će Trampu poslati seme kineskih ruža kojima se američki predsednik divio tokom šetnje u Džongnanhaju, vrtu u Pekingu.

Spoljno-politički novinar Vladan Marjanović smatra da jedino što se sa sigurnošću može konstatovati u vezi sa susretom Sija i Trampa jeste da se, predvidljivo, predsedniku SAD veoma dopala pompa s kojom je dočekan.

„Sve ostalo – ono što je stvarno bitno – podložno je interpretaciji, a američka i kineska optika su, neizbežno, potpuno različite“, ukazuje Marjanović.

Recimo, dodaje naš sagovornik, dok Tramp tvrdi kako Amerika i Kina „vrlo slično“ gledaju na okončanje rata s Iranom, a u zvaničnom rezimeu Bele kuće stoji kako su se dvojica predsednika „saglasila da Ormuz mora ostati otvoren za slobodan protok energenata“, na kineskoj strani se samo škrto konstatuje da se razgovaralo i o „situaciji na Bliskom istoku“.

„To je još jedna indicija da Peking, iako i sam trpi zbog smanjenog priliva energenata, nema nameru da pritiskom na Teheran pomaže Vašingtonu da se izvuče iz onoga u šta se u Persijskom zalivu svojom voljom uvalio“, objašnjava Marjanović.

Kako dodaje, ni Trampovo insistiranje da su se dve zemlje „složile“ oko brojnih tema ne znači ništa u svetlu Sijevog insistiranja da je Tajvan „najvažnije pitanje u kinesko-američkim odnosima“, praćenog upozorenjem da bi njihove nesuglasice oko statusa ostrva mogle da dovedu i do „konflikta“ sa SAD.

„Čak je i Trampova objava da će Kina u narednom naručiti 200 Boingovih aviona izazvala kontraefekat: umesto da skoče, njegove akcije su po objavljivanju te informacije pale, jer su očekivanja na američkoj strani bila mnogo veća: da će Kinezi naručiti i do 500 Boingovih letilica. Sve u svemu, sve čime Tramp može da se pohvali po povratku iz Kine jeste Sijevo gostoprimstvo“, zaključuje Marjanović.

Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta je stava da je ovo bio dosta „pitom“ susret dva lidera, i da je Tramp uspeo da izbegne određene zamke i podklekne određenim iskušenjima od kojih su se pribojavali američki saveznici, ali i establišment obe partije.

“Do promene američke politike u pogledu Tajvana nije došlo, što je umnogome pomoglo donošenje novog budžeta za odbranu od 25 milijardi dolara ovog meseca u Tajpeju. Dosta pažnje je posvećeno Iranu i nafti, gde SAD i Kina imaju zajednički interes da ne može doći do bilo kakve nacionalizacije moreuza”, ukazuje Rašeta.

Iako je Tramp govorio o određenim dogovorima koji se tiču američkog izvoza soje i nafte u Kinu, dodaje on, Peking nije potvrdio ovu tvrdnju.

“Što se tiče najsenzitivnijih tačaka odnosa, kineskih retkih minerala, američkih naprednih mikročipova, carinskih tarifa, moguće trampe kineskih investicija i CATL baterija za američke data centre u zamenu za promenu američke pozicije prema Tajvanu/otvaranje američkog tržišta za kineske EV – bez napretka”, objašnjava Rašeta.

Kako ukazuje, nemogućnost Sija da iskoristi Trampove slabosti u međuizbornom periodu ponovo ukazuju na kineske slabosti koje često zanemarujemo kod nas.

“Da ne može izvozna ekonomija koja uvozi 45 odsto nafte putem Ormuza da diktira uslove kada se njen saveznik odmetne, a ona nema snage sama bilo diplomatski bilo vojno da to prekine, nego mora da se oslanja na SAD”, navodi Rašeta.